Postoje brojni načini za zaštitu osetljivih podataka. Važne fajlove i foldere možete da stavite pod šifru ili čak sakrijete od radoznalih pogleda, mahom uz korišćenje third party programskih rešenja. Tu se uvek postavlja jedno te isto pitanje: koliko možemo da verujemo autorima takvih ostvarenja i da li će nam ona zaista doneti nivo zaštite koji smo očekivali. Ako imate nedoumicu ovog tipa, preporučujemo da probate proizvod renomirane kompanije GiliSoft, koja se već dugo bavi izradom različitih rešenja za zaštitu podataka.

Private Disk je po tom pitanju neuobičajen i ne možemo da tvrdimo da spada u red klasičnih izdanaka u žanru. Njegov primarni zadatak nije šifrovanje pojedinačnih datoteka i foldera, pa čak ni njihovo sakrivanje. Umesto toga, u fokusu je izrada svojevrsnih sefova (da, možete da ih imate više), koji će se naći pod ključem (čitaj: šifrom) koju samo vi imate. Da stvar bude još bolja, pristup samom programu štiti se glavnom šifrom, a svaki sef treba da ima posebnu šifru kako vas kasnije ne bi bolela glava. Sve se štiti danas najjačom znanom zaštitom - AES256 algoritmom, što je razlog zašto ćete mirno spavati.

Sefovi mogu da se postave bilo gde na hard-disku, uz obavezno definisanje njihove veličine koja će zavisiti od toga šta želite da pohranjujete u „njihovoj unutrašnjosti”. To može da bude jedna od predefinisanih vrednosti koje predlažu autori ili neka koju sami definišete. Morate da znate da je maksimalna dozvoljena veličina dva terabajta, što je više nego dovoljno čak ako se usluge programa budu koristile za napredne svrhe. Inače, proces kreiranja sefa izuzetno je jednostavan, sastoji se iz svega pet koraka, a po njegovom okončanju u izlaznom direktorijumu dobiće se datoteka ekstenzije GPD. Na nju gledate kao na „kontejner” datoteku koju naknadnim „montiranjem” u virtuelni drajv listate kao da je u pitanju običan hard-disk ili neki eksterni nosač podataka. Materijal na i sa sefa kopirate/brišete na uobičajen način - iz omiljenog fajl-menadžera, a kada završite sa akcijom iz programa je potrebno da pritisnete taster Close Locker, nakon čega će on biti uklonjen sa spiska dostupnih drajvova. Ukoliko se u sefu nalaze podaci koji ne bi trebalo da se menjaju, iz programa možete da odredite da je dozvoljeno samo njihovo iščitavanje, ne i dodavanje novih datoteka na listu. Ovde ćemo podvući da kreirana GPD datoteka inicijalno ne zauzima sav dodeljen prostor, već samo onoliko slobodnog prostora na hard-disku koliko zauzimaju do tog momenta ubačene datoteke. Kako budete dodavali nov sadržaj, tako će i ukupna veličina rasti.

GPD datoteke možete da kopirate na drugo mesto, pa čak i na USB stik, nosite sa sobom i preko klasične Browse metode ih ubacite u drugu instancu programa. Sada dolazimo do stvari koje nam se nimalo nisu svidele. Naime, kako je GPD datoteka vidljiva baš kao i svaki drugi fajl, zlonamerna osoba može da je obriše i tako vam uništi podatke. Istina je da neće moći da zloupotrebi te podatke, ali ćete ih izgubiti. Da bi vas neko doveo u problem, ne mora čak ni da obriše datoteku, dovoljno je da uradi premeštanje na neku drugu lokaciju i obliće vas hladan znoj. Sledeća negativna stvar koju smo iskusili je što je program iz nekog razloga uspevao da „zaboravi” šifru za sefove, onemogućavajući nam da pristupamo podacima i da ih menjamo. Isto tako, sve kreirane virtuelne drajvove nakon zatvaranja sefova nije brisao, a to je napravilo pravu papazjaniju u fajl-menadžeru. Čak i da su spočitani problemi vezani samo za probnu verziju programa, ovakvi propusti uopšte ne idu autorima na ruku.

Sigurno ste pomislili šta se dešava ukoliko su vam podaci potrebni „u pokretu”, a na udaljenom računaru ne postoji Private Disk koji bi ih „otvorio”. Autori i za to imaju rešenje i ono se nalazi u okviru sekcije Protect USB. Njenim odabirom izrađuju se portabilni sefovi (ili više njih), s tom razlikom da se „pakuju” u obliku izvršnih datoteka koje nakon toga mogu da se pokreću bez potrebe za instaliranim Private Diskom. Kao nosač podataka mogu da se iskoriste i optički mediju (CD/DVD), a narezivanje podataka obavlja se direktno iz programa. Postoji i treća opcija, a to je da obavite zaštitu podataka koje kao prilog šaljete putem elektronske pošte.

Naveli smo da se Private Disk primarno ne koristi za sakrivanje fajlova, ali i to je moguće obaviti. U tom slučaju potrebno je otići do sekcije Hidden Files, odabrati datoteku ili folder koji želite da učinite nevidljivim i unesete šifru za (de)aktiviranje maske. Korišćenjem tastera (Un)Hide menjate status „vidljivosti” i praktično ste završili s poslom. Direktorijumi mogu i da se „preruše” tako što ćete odabrati jednu od sistemskih komponenti koju će da „glume”. Na primer, na raspolaganju je kanta za otpatke, štampač, Control Panel, Network Neighborhood i tako dalje. Nažalost, zaključavanje fajlova/foldera nije moguće, pošto ista kompanija pravi samostalnu alatku (File Lock Pro) koja se bavi ovom problematikom i koju će pokušati da vam „uvale” preko sekcije Folder Lock.

Private Disk se koristi u viđenom obliku i iz sekcije sa podešavanjima nudi samo promenu glavne šifre. Osim jednostavnog korišćenja, programu u prilog ide i podatak da je sazdan na zanimljivom konceptu i uz to donosi portabilan pristup tematici, bez imperativa korišćenja programa na udaljenim računarima. Ono što je pokvarilo utisak su uočeni bagovi (bar se nadamo da su u pitanju bagovi), koji su nam u velikoj meri pokvarili početno oduševljenje viđenim. Tu je i cena koju je na današnju skupoću veoma teško ignorisati.