Do sada se nismo sretali sa dvostrukom fiokom za hard-diskove. Ovo je, naime, eksterno kućište u koje mogu da se smeste dva hard-diska formata 2,5 inča i visine sedam ili 9,5 milimetara, a to znači, s obzirom na trenutnu ponudu hard-diskova, da je maksimalni kapacitet četiri terabajta. U kućištu se nalazi i RAID (Redundant Array of Independent Disks) kontroler sa tri moguća režima:

JBOD (Just a Bunch of Disks/Drives), gde se diskovi ponašaju kao dva odvojena diska;

RAID 0, gde se dva diska predstavljaju operativnom sistemu kao jedan disk, zbirnog kapaciteta, pri čemu se simultano polovina podataka smešta na jedan, a druga polovina na drugi disk, pa je iz tog razloga brzina čitanja i pisanja (teoretski) dvostruka;

RAID 1, gde se „vidi” jedan od dva diska, a drugi je njegova automatska kopija, za veću bezbednost podataka.

Spoljni oklop kućišta je od aluminijuma, a plastični deo sa elektronikom, konektorima i prostorom za diskove, klizno se ubacuje u njega. Tu je i stopica za vertikalno postavljanje fioke. Za pričvršćivanje diskova za plastični deo i fiksiranje plastičnog dela za aluminijumski oklop uz fioku stižu četiri šrafa, čak i minijaturni šrafcigerčić. Prednja strana je perforirana zbog hlađenja diskova, na gornjoj strani su dve lampice koje indikuju rad pojedinačnih diskova, a svi konektori su na zadnjoj strani.

Pored USB 3.0 konektora, tu je i mikro USB konektor za eventualno (dodatno) napajanje. Naime, moderni 2,5-inčni hard diskovi imaju malu potrošnju energije, pa je napajanje preko USB-a sasvim dovoljno. Iz tog razloga, uz ovu fioku ne stiže strujni adapter, ali ako vam zatreba za neke starije i manje štedljive diskove, možete upotrebiti standardni punjač za telefon. Zahvaljujući Asbisu kao uvozniku Toshiba hard-diskova, mi smo fioku probali sa dva diska od po jednog terabajta i dodatno napajanje nije im bilo potrebno, što verujemo da je slučaj i sa diskovima drugih proizvođača.

Izbor RAID režima rada vrši se kombinacijom dva mikroprekidača, a tu je i mali ’Reset’ taster kojim se promena režima pokreće. Naravno, režim ćete izabrati samo jednom, kada prvi put stavite diskove u fioku, jer promena režima podrazumeva formatiranje diskova i gubitak podataka. Ako se koriste diskovi različitog kapaciteta, u RAID 0 i RAID 1 režimima će se veći disk ponašati kao da je kapaciteta kao onaj manji.

A koji RAID režim odabrati? Mišljenja smo da JBOD režim nema smisla koristiti, osim ako baš insistirate da dva odvojena diska imate u istom fizičkom kućištu. RAID0 potencijalno omogućava da hard diskovi rade dvostruko brže, ali, nažalost, naši testovi pokazuju da to nije baš tako. Naime, diskovi koji pojedinačno omogućavaju brzine čitanja i pisanja od 115 i 113 MB/s, u RAID 0 režimu postizali su 130 i 217 MB/s, dakle gotovo dvostruko u pisanju, ali u čitanju nije bilo tako. Blagi pad brzine pisanja, za oko tri procenta, vidljiv je i u RAID 1 režimu, ali to je sasvim prihvatljivo i očekivano.

Znatiželje radi, probali smo LC-225U3-RAID i sa dva SSD-a, ali je pad brzine u RAID 0 režimu bio katastrofalan. Bolje nismo ni očekivali, s obzirom na cenu i namenu ovog uređaja, a za utehu je to da se i mnogi RAID kontroleri na matičnim pločama, sem najnovijih, ne snalaze sa SSD-ovima.

Mi bismo rekli da je RAID 1 režim ono što najviše ističe ovo eksterno kućište. Brzine i kapaciteta nikad dosta, ali za eksternu memoriju taj parametar ne mora da bude presudan. Bezbednost podataka je svakako važnija, a kada iste podatke u svakom trenutku i potpuno automatski imate na dva diska, verovatnoća havarije je minimalna.