Prekinuti „dotok” interneta na računaru može da se obavi relativno lako. Pretpostavljamo da vam je svima na pamet palo odstranjivanje LAN kabla, pa čak i isključivanje modema. Međutim, nas ne zanimaju ovakve varvarske metode obračuna i ciljamo na elegantnije varijante. Iako je za većinu verziranih korisnika u pitanju jednostavan potez, oni sa manje iskustva će negodovati. E, baš zato vam predstavljamo Net Disabler.

Možemo da kažemo da je program namenjen ljudima koji ne žele ili nemaju vremena da se previše „udubljuju” u temu. Čak toliko daleko možemo da odemo i kažemo da ga mogu koristiti i roditelji koji neposlušnim „mladuncima” žele da uskrate prekomerno korišćenje online sadržaja. Naime, Net Disabler svoje resurse štiti šifrom. Iako se promene koje čini mogu zaobići i poništiti, to ipak zahteva određeno znanje, koje ne raste na grani.

Program se u suštini koristi u as is formatu, a kako je portabilan, ne zahteva klasičnu instalaciju da bi se „pustio” u rad. Jedino na šta treba da obratite pažnju je da se po otpakivanju preuzete arhive dobijaju dva fajla - jedan je namenjen 32-bitnom, a drugi korišćenju pod 64-bitnom verzijom Windowsa. Po startovanju se na ekranu pojavljuje jednostavna radna forma u čijem centru se nalazi poveća slika koja pokazuje da li je računar povezan na internet ili nije. Ispod su parkirane tri komandne kućice, čijim štikliranjem se zapravo bira način na koji će se obaviti „odsecanje” veze. Možete da ih koristite pojedinačno ili da ih kombinujete, a u pogon ih stavljate nakon što pritisnete dugme Apply Setting.

Na koji način to Net Disabler uspeva da izoluje računar od „spoljnih uticaja”? Osnovni je Disable Devices i, kao što iz naziva možete da zaključite, on vrši privremeno „onesposobljavanje” (čitaj: deaktiviranje) mrežnih kartica. Program će kroz sekciju za podešavanje ponuditi blokiranje jedne ili svih detektovanih mrežnih adaptera, što je veoma korisno ako ih u mašini posedujete više. Sledeća metoda nosi naziv Block with DNS i, kao što pretpostavljate, svodi se na izmenu DNS parametara na sistemskom nivou. Konačno, tu je i metoda Block with Windows Firewall, koja podrazumeva automatsko blokiranje svake online komunikacije na nivou „vatrenog zida”. U bilo kom slučaju, angažman korisnika je minimalan i sve se završava pomenutim pritiskom na dugme Apply Setting.

Net Disabler zaista deluje poželjno - jednostavan je, radi ono za šta je namenjen, uvek je na dohvat ruke i to ne može da se ospori. Međutim, najveća mana mu je što se zaštite lako zaobilaze, a efekat može da se „simulira” korišćenjem drugih programa (na primer third party firewalla), pa čak i preko sistemskih funkcija. Ipak, niko vas ne tera da ga koristite isključivo da biste nekom onemogućili pristup internetu. Šta ako samo želite na momenat da se diskonektujete, a mrzi vas da plivate po sistemskim menijima?