Problem sa većinom Android emulatora je taj što se zapravo radi o svojevrsnim „plejerima” sadržaja. Izrađeni su sa namerom da korisnicima omoguće pokretanje što većeg broja aplikacija (čitaj: igara) i tu, ruku na srce, nema ničeg spornog. Važno je da postoji podrška za pokretanje APK datoteka, pristup Googleovoj prodavnici i da je „emulacija” upravljanja dodirom dovoljno kvalitetna. Gotovo u svim slučajevima na raspolaganju je i podrška za hardversku virtuelizaciju, mada na razumno snažnim mašinama i bez nje sve teče kao po loju.

Ako spadate u grupu naprednih korisnika čija interesovanja niti počinju niti se završavaju pukim pokretanjem najnovije verzije Angry Birdsa, ovakva postavka stvari neće zadovoljiti vaše potrebe. Okruženje liči na Android, ali nije pravi Android. Neke opcije su tu, ali ne sve, a pojedini proizvođači otišli su dotle da su čitavo radno okruženje „izvadili iz konteksta” i na raspolaganje stavili samo najbitnije stvari. Genymotion je po tom pitanju specifičan jer nije namenjen prosečnim korisnicima i nudi daleko više mogućnosti od klasičnog emulatora.

Projekat donosi podršku za Androide u praktično svim varijacijama i oblicima (od verzije 2.x do verzije 6.0.0). Tu se ne misli samo na različite iteracije operativnog sistema, već i na uređaje sa kojih će se pokretati. Tako je na raspolaganju dijapazon od preko 40 tipova mobilnih telefona i tableta (tu su razni Nexusi, HTC, LG, Motorola, Sony i Samsung modeli, te custom uređaji), čija se emulacija obavlja paralelno sa emulacijom samog operativnog sistema. Proces je potpun, što znači da korisnik na raspolaganje dobija baš onakvo radno okruženje koje će ga sačekati na odredišnom uređaju, sa konkretnom verzijom OS-a. Da stvar bude još bolja, omogućena je podrška za GPS, korišćenje veb-kamere, ali i koketiranje sa žiroskopom i accelerometrom. Možete da eksperimentišete i sa različitim stanjima baterije... Čemu sve to? Jednostavno, Genymotion je prevashodno namenjen razvojnim timovima koji pre „puštanja” na tržište proizvod žele da testiraju u okruženju što približnijem onom realnom. Jasno je da velike kompanije na raspolaganju imaju beta testere i širok dijapazon realnih uređaja, ali takva „vojska” košta i nije dostupna svima. Upravo tu je Genymotion tata-mata jer ne samo što nudi veliki broj virtuelnih uređaja, već omogućava i lako prebacivanje sa jednog na drugi.

Da bi se program koristio potrebno je instalirati Oracleov VM VirtualBox na koji se Genymotion snažno oslanja. Autori su se potrudili i obezbedili dve vrste instalacione rutine - sa ili bez virtuelne mašine, a tu je i spisak svih dostupnih uređaja i verzija Androida. Oni se po defaultu ne prebacuju na korisnikov hard-disk, već se po označavaju upravljačkog API-ja „dovlače” sa interneta i postaju dostupni u offline režimu. Iako svaka preuzeta konfiguracija donosi pažljivo definisan dijapazon radnih parametara, korisniku je ostavljena mogućnost njihovog tweakovanja. To se, na sreću, ne radi iz VirtualBoxa (kojeg ni ne vidite u toku rada), već iz ugrađenog dijaloga koji je lako razumljiv. Preko samo nekoliko klikova mišem podešava se količina radne memorije, broj jezgara procesora, rezolucija ekrana i tako dalje. Genymotion OS podiže do 10 puta brže od klasičnog hardvera. Okruženje je, uz izostanak bloatwarea, identično realnom i na meniju je pristup opcijama, osnovni sistemski softver, baratanje vidžetima i wallpaperima i tome slično. Uz ivicu ekrana „prilepljena” je paleta alatki preko koje se na jednostavan način vrši korekcija jačine zvuka, menja orijentacija ekrana, aktiviraju GPS i veb kamera, „hvataju” snimci ekrana... U besplatnoj verziji namenjenoj kućnim korisnicima nisu dostupne sve pomenute opcije, ali osnova je tu. Treba reći i to da se ovde nalaze hardverski tasteri - Back, Home, Menu i Recent, koje ne morate da jurite po ekranu ako ih sadržaj preklopi. Paleta alatki ne nudi pristup nikakvim dodatnim podešavanjima ili tweakovanjima i koristi se u viđenom obliku.

Kada je sama emulacija u pitanju, Genymotion je sposoban za x86 emuliranje, dok ARM komplement nije direktno podržan. Ovo i te kako utiče na kompatibilnost, ali na sreću može da se reši prekompajliranjem. Sledeća važna stvar je to što se u paketu ne dobijaju Googlevi servisi, čak ni Play Store, što dalje znači da preuzimanje softvera na klasičan način nije moguće. Ne zaboravite, Genymotion i nije namenjen za takvu gimnastiku, već da posluži developerima u testiranju izrađenih kreacija. Ipak, instaliranje gotovih aplikacija je moguće jednostavnim prevlačenjem datoteka sa desktopa do prozora u kojem je pokrenuta emulacija. Inače, Genymotion donosi „slike” rootovanih uređaja i podršku za CyanogenMod. Od uobičajenih stvari na raspolaganju je internet pregledač, galerija, muzički plejer, aplikacija za razmenu elektronske pošte...

Prosečan kućni korisnik će od Genymotiona imati slabe vajde. Zašto to kažemo? Ne zato što je u pitanju neoptimizovano i opcijama siromašno okruženje, već zbog toga što za tako nešto nije ni namenjen. Paket ne nudi pristup Play Storeu, niti se uzdiže do ultimativne kompatibilnosti. Umesto toga, omogućava da sopstvene kreacije probate u okruženjima za koja biste morali da izdvojite ozbiljnu svotu novca, vremena i ljudskih resursa. U tom slučaju vam besplatna verzija neće biti od pomoći, a autori će od vas zahtevati da iskeširate nešto malo više od 400 dolarčića na godišnjem nivou - i to po korisniku. Ili to ili kupovina 40 modela telefona i hvatanje u koštac sa njihovim bubicama i zahtevima.