Microsoft je sam kriv što se u poslednje vreme digla kuka i motika protiv njihove dike i ponosa - Windowsa. Prvo smo bili svedoci debakla sa „živim pločicama” i Metro radnim okruženjem, a onda je na red došla i panika sa telemetrijom u Windowsu 10. Korisnici jednostavno ne mogu da prežale način na koji ih je Microsoft „preveslao” i bukvalno poturio besplatan operativni sistem koji svojim tvorcima šalje informacije o preduzetim aktivnostima, navikama i uopšte o načinu korišćenja. S druge strane, tu su i oni kojima nikako nije leglo fuzionisanje Metro i klasičnog desktop okruženja koje, pride, koketira sa uređajima osetljivim na dodir. Kuknjava je poprimila epske razmere, čak se dotle otišlo da se mnogi kunu u vremešni XP i „prete” da nikad neće preći na rogobatnu novotariju.

Sve to izrodilo je neverovatan inat kod korisnika (preuveličan, dodaćemo) koji je rezultovao povećanom potražnjom za alternativama. Međutim, njih jednostavno nema, jer razvoj OS-a zahteva ogromne napore, armiju ljudi, a nekad čak ni to nije dovoljno za uspeh na tržištu. Linux? Pa, naravno, ali ne treba zaboraviti da je prosečnom vlasniku PC-a njegovo korišćenje blisko kao prijateljstvo psa i mačke. Nedovoljno ispoliran upravljački interfejs, prevelika otvorenost, ogroman broj alternativa i, konačno, nekompatibilnost sa klasičnim Windows programima i igrama koji se nalaze na svakom ćošku već godinama unazad ne daju ovom besplatnom projektu da raširi krila.

Zora na horizontu

Ovog puta predstavićemo vam jedan veoma zanimljiv projekat koji pokušava da premosti davnašnji jaz. Zorin OS nije nikakva simbioza, iako bismo to i mi želeli, i nije operativni sistem koji od oba sveta uzima najbolje stvari i kombinuje ih u ultimativnu radnu sredinu. U pitanju je zapravo klasičan Linux, fino uobličen i doteran da razmaženog Windows korisnika nežno pomazi upravljačkim okruženjem i dobro probranim opcijama. Za uzletnu pistu odabran je, logično, Ubuntu, mada vas to kao krajnju kariku u lancu i ne treba da zanima previše. Normalno, pedigre i te kako igra ulogu kada je kompatibilnost sa programima u pitanju, a na listu pogodnosti treba da se doda i velika pouzdanost u svakodnevnom radu i ultimativna sigurnost. Za ovo potonje autori bi stavili ruku u vatru i tvrde da čak i kada dođe do potencijalnih pretnji reaguju izbacivanjem „zakrpa” u roku od nekoliko sati.

Za svakog ponešto

Najlepše od svega je što Zorin OS pokušava da dopre do širokog dijapazona korisnika. Tržištu je ponuđen u čak šest varijanti, od kojih su dve komercijalne. Moglo je da se očekuje da će biznis verzija zahtevati „registraciju”, ali su se autori odlučili da i Ultimate iteracija (namenjena običnom građanstvu), koja je svojevrsni šlag na torti ponude, takođe dobije markicu komercijalne. U njoj se nalaze apsolutno sve alatke potrebne za udoban rad, bilo da vam je na pameti rad sa multimedijom, surfovanje internetom, kancelarijski poslovi ili igranje. Pre nego što krenete sa negodovanjem jednu stvar morate da znate - u ovakvom obliku Zorin OS košta svega 10 evra, malo jače od porodične pice. Kada je biznis varijanta u pitanju, budite spremni da izbrojite devet evra, dok su sve ostale verzije besplatne. Zanimljivo je da su na raspolaganju i verzije za đake i studente (Educational), pa čak i za one sa vremešnim hardverom (Lite) koji nije u stanju da se izbori sa modernim standardima na polju izrade operativnih sistema. U tom slučaju autori preporučuju naročite 32-bitne iteracije OS-a koje blagotvorno deluju na istrošene komponente. Mi smo na testu imali verziju Core koja, kao što joj naziv sugeriše, predstavlja samo jezgro projekta. Ova edicija zauzima svega 1,4 GB prostora na odredišnom mediju, može da se preuzme u 32-bitnoj i u 64-bitnoj varijanti, a veoma je važno i to što je možete probati u Live režimu (sa USB stika ili CD/DVD-a) bez prethodne instalacije na hard-disk. Zorin OS, inače, sasvim lepo koegzistira sa postojećom Windows instalacijom, ako vam se ništa od ovog ne sviđa možete da posegnete za testom iz virtuelne mašine.

Prepoznatljivo radno okruženje

Prvi susret sa radnim okruženjem neodoljivo nas je podsetio na Windows 7, a to je upravo i bila namera autora. Naime, u donjem delu ekrana lociran je taskbar na kojem se nalaze klasični elementi koje viđamo godinama unazad u Prozorima. Tako je u levom uglu „parkirano” poveće Start dugme koje je ovde nazvano Zorin dugme (iza njega se krije Zorin meni). Odmah do njega je svojevrsni quick launch u koji mogu da se postavljaju prečice ka često korišćenim programima, dok je skroz desno improvizovani systray. Tu se nalazi sat, indikacija mrežne konekcije, dugme za promenu rasporeda karaktera na tastaturi, zvučnik preko kojeg se pristupa opcijama vezanih za zvučni podsistem, te ikonica zupčanika preko koje se pristupa Power opcijama, sistemskim podešavanjima, ali i ugrađenom helpu. Izgled taskbara dodatno može da se podešava. Tako je moguće birati stilove za prikaz njegovih gradivnih elemenata, a korisnicima je na raspolaganju i korišćenje tematskih košuljica, baš kao i tweakovanje veličine ikonica. Sistemski kontekstualni meni nudi svega nekoliko najvažnijih opcija, među kojima se ističu one za izradu prečica do dokumenata/foldera i pristup opcijama za promenu desktop pozadine i radne rezolucije. Na prvi pogled, Zorin OS umnogome podseća na Windows, što će za mnoge korisnike biti veliki plus.

Slična situacija je i sa Zorin menijem koji je pandan Start meniju iz Windowsa. Ovde se praktično na jednom mestu nalaze svi resursi kojima operativni sistem raspolaže. Meni je podeljen na dva dela: na levoj strani smešten je spisak instaliranih programa podeljen po sekcijama, dok su u desnom delu prečice ka često korišćenim direktorijumima i opcijama. Pri vrhu menija nalazi se i slika trenutno aktivnog korisnika preko koje može da se pristupi podešavanjima vezanim za korisnički nalog, dok su u samom dnu dva dugmeta za odjavljivanje korisnika sa sistema odnosno isključivanje/restartovanje računara ili aktiviranje hibernacije. Baš kao što je dozvoljeno igrati se vizuelnim identitetom elemenata taskbara, tako je na raspolaganju apliciranje tema na nivou samog operativnog sistema. Međutim, to nije sve pošto Zorin OS ima još jednu unikatnu osobinu koja ga izdvaja od drugih Linux distribucija. Naime, u sekciji System Tools nalazi se opcija Zorin Look Changer koja je zadužena za totalni facelift ovog OS-a. Kvaka je u tome što se izgled prilagođava nekom od poznatih korisničkih okruženja. Jednim potezom miša menja se izgled taskbara, Start menija i prozora, a sve tako da liči na Windows 7, Windows XP ili GNOME 2. Ultimate verzija donosi još više opcija pa je na raspolaganju i Mac OS × touch & feel, Windows 2000 i Unity. Akcija ne menja stvari na suštinskom nivou, ali će i te kako pomoći korisnicima koji upravo dolaze sa nekog drugog OS-a (Windowsa, prvenstveno) da se lakše priviknu na nove zakonitosti.

Vreme je za emulaciju

Sledeća veoma bitna stavka za korisnike Prozora je što je Zorin OS programski snažno okrenut ka proizvodu kompanije iz Redmonda. On, tako, omogućava pokretanje programa i igara pisanih za Windows i to uz minimalno angažovanje korisnika. Već smo istakli da u pitanju nije simbioza dva operativna sistema, što automatski znači da se sadržaj ne izvršava na nativnoj ravni, već emulira. Prosečnom Windows korisniku ova vest biće, naizgled, od malog značaja jer će nazivi projekata WINE i PlayOnLinux koji se u procesu emulacije koriste za njega imati značaj kao lanjski sneg. Međutim, ove alatke duboko su integrisane u Zorin OS i njihovo korišćenje ne zahteva da raspolažete bilo kakvim predznanjem. PlayOnLinux je kao prodavnica slatkiša koji vas mame sa rafova upakovani u šuškavi papir. Dostupan materijal podeljen je po kategorijama (igre, sistemske alatke, grafička obrada, internet, office...), na raspolaganju je i kratak opis, screenshot, baš kao i podatak da li se emulacija izvršava željenom brzinom ili treba očekivati probleme. Na raspolaganju je bukvalno na stotine ostvarenja koje je samo potrebno označiti i pritisnuti dugme Install. Sve ostalo obavlja ugrađena rutina. Ukoliko sreću želite da okušate sa ostvarenjima koja se ne nalaze na listi i to je moguće dokle god se nalaze u DEB ili EXE obliku. Naravno, u ovom odeljku od Zorin OS-a ne treba očekivati čuda, ali je izuzetno pohvalno što su autori obavili integraciju „emulatora” i na taj način bar malo približili dva naizgled nepomirljiva sveta.

Softverski mršavo, ali nadogradivo

Core edicija operativnog sistema ne dolazi napakovana programskim sadržajem. Autori ističu da Zorin OS nudi neprikosnovenu biblioteku programa, ali u bazičnoj verziji to nije baš tako. Za muziku je zadužen vremešni Rhytmbox, slike ćete otvarati iz običnog Image Viewera, dok je za video zadužen, logično, program Videos. Surfovanje internetom obavlja se iz Firefoxa, mada se podrazumevani browser lako može promeniti. Zorin OS dolazi sa specijalnom alatkom - Zorin Web Browser Manager, koja služi za jednostavan odabir novog internet pregledača. Na ekranu se bukvalno pojavljuje forma preko koje birate između ponuđenih browsera. Na meniju su Firefox, Chrome, Opera i Midori. Najlepša stvar je što je cela operacija automatska i po pritiskanju odgovarajućeg tastera nema otvaranja oficijalne stranice pregledača, snimanja instalacione datoteke na hard-disk i naknadne inicijalizacije instalacionog procesa. Sve se obavlja automatski i za tili čas na sistemu imate još jedan browser.

Inače, ne možemo baš da kažemo kako Zorin OS dolazi bez softverske podrške, jer kad se ode malo dalje od osnovnih stvari vidi se da sadržaja i te kako ima. Postoji program za narezivanje optičkih medija, tu je podrška za veb kamere, potom mail klijent (Thunderbird), pa univerzalni klijent za razmenu instant-poruka, čak i alatka za bekapovanje sadržaja. Da stvar bude još bolja u vatru je ubačen i kompletan Libbre Office, nezaobilazni GIMP, a pravo iznenađenje je OpenShot Video Editor - odličan program za nelinearnu montažu video-materijala. Razne sistemske monitore, digitrone, „snimače” zvuka i ostale džidža-bidže nećemo ni da nabrajamo. Ono što je mnogo bitnije je da se u okviru samog sistema nalazi svojevrsna „prodavnica” softvera (Software Center) uz pomoć koje se na jednostavan i bezbolan način dolazi do potrebnog softvera. Sadržaj se lako lista i pretražuje, a još jednostavnije instalira.

• • •

Da li je Zorin OS 9 zaista alternativa? I jeste i nije! Njegovi autori su se potrudili da ubace nekoliko novina koje će ga izdvojiti od ostalih Linix distribucija, ali je i dalje u pitanju Linux. Jeste, ovaj se lako instalira i još lakše „puni” sadržajem, a čak ume i da se „pretvara” da je jedna od verzija Windowsa. Ipak, to ga ne spašava od činjenice da je ispod prvog vizuelnog prstena ipak Ubuntu. Postoje još neke distribucije koje uz odgovarajuće teme postižu efekat sličan onom koji „proizvodi” Zorin OS, ali ovde je sve to nekako lagodno, jednostavno i urađeno sa stilom. Definitivno probajte!