Strani kompjuterski novinari probijanje barijere od 1 GHz porede sa probijanjem zvučnog zida, iako u pogledu tehnologije zaista nema nekih revolucionarnih novina. Novi modeli Athlona i Intel Pentiuma III se u nekim bitnim karakteristikama razlikuju i navešćemo najbitnije od njih. Athlon izvršava više x86 u instrukcija u ciklusu i poseduje unapređeni 3D Now! set instrukcija koji omogućava bolje multimedijalne performanse. Takođe, Athlon podržava magistralu do 200 MHz, dok „Intel” radi sa magistralom do 133 MHz. Sa druge strane, Intel Pentium III podržava AGP 4x, što omogućava pristup grafičkoj memoriji brzinom do 1 MB u sekundi, dok Athlon podržava duplo sporiji AGP 2x. Iako Athlon ima više keša, on za razliku od keša Pentiuma III radi na 333 MHz, dok Intelov keš radi na 1 GHz, a i po pitanju memorija koje podržava „Intel” je u prednosti: Pentium III radi sa RDRAM-om koji podržava brzine do 400 MHz, dok Athlon podržava samo standardni 100 MHz SDRAM. Sada se na tržištu već mogu naći modeli računara velikih proizvođača kao što su DELL, „Compaq”, HP i „Gateway” koji koriste nove procesore.

Pored vrhunskog modela Athlon, AMD je ovih dana predstavio tržištu i novi procesor nazvan AMD Duron, koji je izgrađen oko Athlonovog jezgra, s tim što će raditi na nižim frekvencijama i imati manje keša. Ovaj procesor je namenjen tržištu jeftinih servera i jakih kućnih konfiguracija.

IBM

Ipak, vreme 32-bitnih računara neumitno prolazi, a veliki igrači na tržištu mikroprocesora koncentrišu se na razvoj 64-bitnih modela. Već sada postoje prototipovi koji rade na 2 GHz. Novi IBM-ov čip ugrađivaće se u RS/6000 servere koji moraju da obrađuju veliku količinu podataka na izuzetno prometnim sajtovima, ili obavljaju ogroman broj on-line transakcija. Jedinstvena osobina novog Power4 čipa jeste da se on u stvari sastoji od dva procesora smeštena na jednoj pločici. Procesor je potpuno šezdesetčetvorobitni, a pored zaista impresivnog kloka na kom radi, propusna moć, kao jedan od najbitnijih pokazatelja procesorske snage, takođe je impresivna. Propusna moć procesora maksimizovana je ugradnjom velike količine sekundarnog keša, a arhitektura procesora podržava rad sa magistralom na frekvencijama do 500 MHz. Magistrala koja radi na ovom taktu može da obezbedi protok podataka od oko 100 Gb u sekundi. U izradi ovog čipa IBM je koristio svoju 0,18-mikronsku tehnologiju sa bakarnim vezama. U procesor je smešteno 170 miliona tranzistora, od čega dobar deo otpada na keš, povezanih, dakle, bakarnim vezama. Prednost tehnologije bakra u odnosu na aluminijum, koji se npr. koristi kod Pentiuma III, jeste manja električna otpornost bakra u odnosu na aluminijum, što poboljšava performanse procesora i smanjuje potrošnju energije. Još jedna napredna tehnologija koju IBM koristi u proizvodnji novog procesora zove se „silicijum na izolatoru” (Silicon On Insulator, SOI). Njenom primenom smanjuju se parazitne kapacitivnosti unutar procesora, što omogućava rad na višim frekvencijama takta. Procesor će se pojaviti u drugoj polovini sledeće godine i biće ugrađivan u IBM-ove Unix servere RS/6000 i AS/400. Prve verzije čipa radiće na 1 GHz, mada analitičari smatraju da će čip debitovati na frekvenciji od 1.1 GHz i ubrzo dostići 2 GHz u 0,13-mikronskoj tehnologiji.

Konkurencija u vidu „Intelovog” Itaniuma, „Compaqove” Alphe i novog AMD-ovog čipa koji se razvija pod radnim nazivom Sledgehammer cilja na svoj deo tržišta 64-bitnih procesora i svakako će se voditi ogorčena borba za premoć na tržištu, tim pre što svaki od proizvođača forsira sopstvenu viziju razvoja 64-bitnih čipova. Ovo znači da će kompanije koje se bave razvojem softvera morati da biraju stranu i platformu za koju će razvijati, pošto više neće biti u mogućnosti da koriste iste razvojne alate za procesore različitih proizvođača, kao što su do sada uglavnom činili (ovo se uglavnom odnosi na „Intelove” i AMD-ove procesore).

Intel

Prvi direktni konkurent „Compaqovoj” Alphi, koja je do sada suvereno vladala tržištem 64-bitnih procesora, biće „Intel”. Itanijum, „Intelov” takmac na tržištu high-end procesora, najavljen je za sredinu tekuće godine. „Intel” se u slučaju Itanijuma odlučio da potpuno raskine sa dosadašnjom tradicijom x86 kompatibilnosti, tako da novi čip ima potpuno nov set instrukcija nazvan EPIC. Odbacivanjem x86 kompatibilnosti, koja je za nove procesore svojevrstan teret, „Intel” je postigao fantastične rezultate u odnosu na svoje dosadašnje čipove. Za razliku od Pentiuma III koji je u jednom ciklusu mogao da izvrši jednu i po ili dve instrukcije, Itanijum će izvršavati čak šest instrukcija u ciklusu! S druge strane, novi skup instrukcija će postojeće programe učiniti beskorisnim i oni će morati da budu prepravljeni za novi procesor. Na probnim primercima Itanijuma uveliko rade 64-bitne verzije Windowsa i Linuxa. U „Intelu” kažu da će biti obezbeđena emulacija postojećih 32-bitnih čipova, ali na direktno pitanje hoće li emulirani programi biti sporiji od onih koji se izvršavaju na Pentiumu III „Intelovi” stručnjaci daju indirektan odgovor da se radi o dve veoma različite stvari, dva različita tržišta.

AMD

Najveći „Intelov” konkurent odlučio je da na 64-bitno tržište uđe sa procesorom koji će biti nastavak familije x86. Arhitektura koju će AMD primeniti u svom novom čipu Sledgehammer nazvana je x86-64. Glavni atribut je kompatibilnost novog procesora sa starijim verzijama, što mu automatski obezbeđuje ogromnu biblioteku softvera i razvojnih alata koji će morati da pretrpe samo minimalne izmene. Jezgro procesora biće bazirano na Athlonu, koji je interno 64-bitni, ali se mora dodatno poraditi da se omogući 64-bitno adresiranje. Isto kao i IBM-ov Power4, novi AMD-ov čip će sadržati dva procesora, tako da se dodatna snaga procesora očekuje iz ovog koncepta. Kako AMD najavljuje, sva iskustva stečena na razvoju 64-bitnih procesora biće preneta i na njihove 32-bitne čipove, tako da se može očekivati pojava 32-bitnih čipova sa dva procesora koji će se ugrađivati u PC računare budućnosti.

Compaq

Trenutno vodeći proizvođač 64-bitnih čipova, „Compaq”, najavljuje da će značajno unaprediti svoju Alfu. Novi procesor Alfa familije zvaće se Alpha EV8 i imaće potpuno novo jezgro, sa naprednim multithreading mogućnostima. EV8 će raditi na taktu 1-1,2 GHz, biće izrađen u bakarnoj tehnologiji i podržavaće Rambus DRAM. Očekuje se da će takt ići i do 2 GHz. Simultani multithreading biće u potpunosti podržan sa po četiri jedinice za upravljanje procesima na svakom čipu. Očekuje se da će EV8 biti predstavljen javnosti sledeće godine.

Veliki igrači na tržištu procesora namenjenih moćnim serverima na sva usta hvale svoje viđenje 64-bitnog procesora, ali će surova tržišna borba odlučiti ko će da ostane na tržištu.