Iako se danska reč „Blatand” direktno prevodi kao „plavozubi”, Vikinzi su zapravo tako nazivali crnokose, koji su bili prava retkost među nordijskim narodima. Prava retkost je i da se konkurentske kompanije dogovore oko jedinstvenog standarda bez prethodne bespoštedne borbe za prevlast na tržištu. Bluetooth je nastao maja 1998. godine kao rezultat saradnje devet vodećih kompanija na polju telekomunikacija i kompjuterske elektronike („3Com”, „Ericsson”, „Intel”, IBM, „Lucent”, „Microsoft”, „Motorola”, „Nokia” i „Toshiba”). U okviru ove saradnje „Ericsson” je bio odgovoran za osnove radio tehnologije, „Toshiba” i „IBM” su definisali neophodne specifikacije za integrisanje Bluetooth tehnologije u mobilne uređaje. „Intelov” doprinos odnosi se na same čipove i softver, a „Nokijin” na posebna polja radio tehnologije i softver za mobilne uređaje. Broj kompanija koje podržavaju ovaj standard već prelazi 1700, i u sledećih nekoliko godina moći ćemo da pratimo kako Bluetooth čipovi nalaze svoje mesto u bukvalno svakom električnom uređaju.

Radio mreže i mrežice

Bluetooth transiver

Poslednjih nekoliko godina u kompjuterskoj industriji obeležilo je povezivanje svih mogućih uređaja. Do sada je to povezivanje zahtevalo kilometre kablova, uz probleme sa nekompatibilnim konektorima. Sa Bluetoothom sve to postaje stvar prošlosti. Sistem je u početku bio razvijan kao rešenje za formiranje malih lokalnih mreža, ali su stvaraoci Bluetootha brzo napustili ovaj okvir, čim su postali svesni kakav potencijal stoji iza stvorenog sistema. Zbog dobre stabilnosti i brzine prenosa do 1 Mbit/s sada se već govori o upotrebi Bluetootha pri transferu radio i TV signala.

Bluetooth radi u industrijsko-naučno-medicinskom opsegu (ISM) od 2,45 GHz, u okviru kojeg koristi brzu promenu frekvencije (do 1600 izmena u sekundi), što smanjuje interferenciju i, zajedno sa kodiranjem poruka, daje i zavidan nivo bezbednosti podataka. Sistem podržava povezivanje do sedam Slave uređaja sa jednim Masterom, pa ovako umreženi uređaji formiraju „piconet” (pikomrežu), a više „pikonetova” može se povezati u „scatternetove” (razbacane, raširene mreže) u kojima je potrebno prethodno definisati prioritete pikonetova. Kada se jednom uspostavi veza, Bluetooth automatski podešava nivo signala na minimum dovoljan za stabilan prenos u dometu od 10 do 100 metara. Za razliku od popularnih infracrvenih bežičnih veza, ovako mogu da se povezuju uređaji između kojih se nalaze prepreke. Tako ćete moći da razmenjujete podatke između računara u kancelarijama - kroz zidove ili da ažurirate sadržaj u vašem palmtopu bez potrebe da ga vadite iz akten-tašne ili džepa. Najlepše u celoj priči (i jedan od glavnih razloga za opšte prihvatanje ovog standarda) jeste da Bluetooth vezu omogućuje majušan modul (površine samo 3 cm2) koji je moguće ugraditi u bukvalno svaki uređaj i čija je cena samo pet dolara!

Za bolji kvalitet života

Prema trenutnim procenama, za manje od dve godine osamdeset procenata svih mobilnih uređaja i preko dvesta miliona PC računara imaće integrisanu Bluetooth tehnologiju. U neposrednoj budućnosti Bluetooth će se najviše odraziti na mobilne telefone. Već u oktobru će se pojaviti „Ericssonov” Bluetooth Phone Adapter sa kojim će mobilni telefon dobiti mogućnost bežičnog povezivanja sa računarima ili Bluetooth Headsetom, malom „slušalicom” koja će povećati broj ljudi koji pričaju „sami sa sobom” dok idu ulicom.

Ironično, iako se prvi pojavljuju, od svih uređaja sa Bluetooth tehnologijom baš su mobilni telefoni dizajnerima zadavali najviše poteškoća. Problemi su nastali kada se u isti uređaj stave GSM predajnik mobilnog telefona čija se snaga kreće od 1 do 3 vata i Bluetooth transiver sa snagom od samo deset pikovata (100 milijardi puta slabiji signal). Iako trenutno mobilni telefoni rade u opsezima od 900, 1800 i 1900 MHz, sama blizina „Davida i Golijata” zahtevala je snažne radio-filtre koji omogućuju funkcionisanje u skoro svakoj sredini. Snaga ovih filtera najviše će doći do izražaja kada se pojavi treća generacija mobilnih uređaja koja će koristiti opseg od 2,1 GHz, što je već prilično blizu Bluetoothovih 2,45 GHz.

Prve mobilne telefone treće generacije će krajem godine predstaviti „Nokia” u okviru serije 3G. Prvi računari sa integrisnim Bluetooth čipovima izaći će iz IBM-ovih ThinkPad i WorkPad programa, a većina proizvođača najavljuje sopstvene adaptere za postojeće računare u vidu Bluetooth predajnika na PCMCIA karticama ili sa USB konektorom.

Da li će Bluetooth olakšati život užurbanom modernom čoveku ili će ga dodatno opteretiti još većom količinom podataka, ostaje da pokaže vreme. Ono što je sigurno u ovom trenutku jeste da Bluetooth dolazi nezadrživim koracima i da ćemo narednih meseci i godina viđati sve više uređaja na kojima će se smešiti runa sa inicijalima Haralda Plavozubog.