Učenje programiranja

Carstvo dečije kreativnosti

Ideja o stvaranju programskog jezika koji bi programiranje učinio pristupačnim svim ljudima, bez obzira na njihov uzrast i tehničko predznanje, seže još u šezdesete godine dvadesetog veka kada je nastao programski jezik Logo. Njegova najprepoznatljivija karakteristika je upotreba virtuelnog grafičkog pokazivača koji se naziva kornjača i najčešće je u obliku trougla. Korišćenjem jednostavnih naredbi koje uglavnom označavaju pravce kretanja kroz koordinatni sistem, na ekranu je moguće prikazati vrlo zanimljive geometrijske oblike. Na taj način su korisnici ovog programskog jezika sticali elementarna saznanja o proceduralnom programiranju koja su posle mogli da iskoriste u radu sa „ozbiljnim” programskim jezicima.

Velikom broju ljudi je poznato da se iza skraćenice MIT (Massachusetts Institute of Technology) krije jedna on najcenjenijih akademskih institucija iz oblasti informacionih tehnologija u svetu. Jedna od njihovih sekcija čiji je naziv The Lifelong Kindergarten Group dobila je zadatak da kreira sredstvo koje bi uz pomoć računara maksimalno olakšalo izražavanje dečije kreativnosti. Sa realizacijom ideje je započeto pre nekih desetak godina, a za razvoj je korišćen programski jezik Sqeeak, koji predstavlja dijalekt poznatog programskog jezika Smalltalk i pod rukovodstvom oca Smalltalka, Alena Kija (Alan Key) u okviru kompanije Apple). Početkom 2007. je izašla verzija 1.0, koja je donela mogućnost korišćenja 95 tipova blokova koji uz sprajtove predstavljaju osnovne gradivne elemente ovog programskog jezika. Pa da malo pogledamo, šta označavaju ti pojmovi.

Reč sprajt (sprite, eng. vilenjak) za one koji pamte vremena kućnih računara ne predstavlja posebnu novost. Tako su se nazivali pokretni objekti u video igrama. Reč je najčešće bila o bitmapiranom obliku dimenzija 8-16 piksela po horizontali i po vertikali, koja je predstavljala lik sa kojim igrač upravlja ili pak njegove „neprijatelje”. U prevodu, sprajt je pokretni subjekat radnje na ekranu. Ista stvar je i u slučaju Scratcha. Sprajtovi i ovde predstavljaju subjekte preko kojih se vrši određena radnja na ekranu. Za njihovo dizajniranje postoji specijalni grafički editor pod stupcem Costumes. Reč je o prostom modulu za rad sa bitmapama koji nudi najosnovnije instrumente za crtanje. Ukoliko se budete osećali ograničeno sa ponuđenim opcijama, tu je mogućnost uvoza crteža iz drugih grafičkih aplikacija. Da stvar bude lepša, moguće je pristupiti već postojećim sprajtovima iz biblioteke koja dolazi uz Scratch. Izbor gotovih objekata je dobra stvar ukoliko želite da naučite osnove rada sa aplikacijom, ali je za razvoj kreativnosti svakako preporučljivije kreiranje sopstvenih sprajtova.

Ipak, bez programske podrške sprajtovi bi bili prilično neupotrebljivi. A programiranje se u Scratchu obavlja preko skript jezika sačinjenog od vizuelnih blokova. Svi blokovi su podeljeni u deset logičkih kategorija i označeni različitim bojama zbog jednostavnijeg raspoznavanja. Plavom bojom označeni su elementi vezani za kretanje sprajtova. Oni nam omogućavaju pomeranje po x i y osi za precizirani broj piksela, rotaciju za određeni ugao, postavljanje na poziciju na koju ukazuje pokazivač miša itd. Blokovi obojeni sa ljubičastom bojom (looks) su po zamisli kreatora zaduženi za izgled sprajta. Osim menjanja boje i veličine sprajtova i dodavanja strip balončića koji bi trebalo da nam dočaraju govor i misli glavnih aktera na sceni, ovaj deo je zadužen i za animaciju sprajtova, koja se ostvaruje promenom elemenata koji se nazivaju kostimi (costumes). Kostimi su u stvari različite faze animacije nekog objekta, čijom promenom stvaramo iluziju kretanja. Ružičastom bojom su označene instrukcije vezane za reprodukciju zvuka (Sound), dok su sa zelenom (Pen) označeni blokovi koji se tiču crtanja linija. To je mesto koje nas dovodi u vezu sa jezikom Logo, pominjanim na početku ovog teksta i njegovom mogućnosti crtanja linija i drugih geometrijskih oblika. Zbog te karakteristike, Scratch se može tumačiti i kao jedna vrsta savremenog vizuelnog radnog okruženja za jezik Logo. Tamno smeđom bojom su označeni blokovi vezani za obradu događaja (Events). Događaji kao i u ostalim jezicima programiranja mogu biti povezani sa nekom akcijom korisnika ili sistema na kome se program izvršava. Tu se ubrajaju start programa, pritisak na neki taster, klik na sprajt, kada se pojavi određena pozadina i tako dalje. Programski jezik ne može da postoji bez petlji, pa su se one u Scratchu našle u razdelu Control čiji su elementi obojeni svetlo smeđom bojom. Tu se nalaze praktično sve važnije vrste petlji. Počevši od beskonačnih, preko If-Then-Else, pa do Repeat-Until. Jedino nedostaje mnogima omiljena konstrukcija For-Next. Za rad petlji su potrebne varijable, a za njihovo definisanje namenjen je deo označen sa narandžastom bojom (Data). Tu imamo mogućnost definisanja varijabli i listi, kako za pojedinačni sprajt tako i za sve sprajtove na sceni. Razdel svetlo zelene boje (Operators) u sebi sadrži sve najvažnije matematičke operatore koji se sreću u programskim jezicima. Nad našim varijablama možemo izvoditi osnovne matematičke operacije, kao i vršiti njihovo poređenje (kako matematičko, tako i logičko). Našlo se mesta i za operaciju vađenja kvadratnog korena, kao i za generator slučajnih brojeva u okviru zadanog intervala. Sa edukativnog stanovišta, posebno je zanimljiv deo blokova pod nazivom Sensing (svetlo plava boja), čija je namena da poveže Scratch sa spoljašnjim svetom. Na taj način je decu moguće upoznati sa funkcionisanjem osnovnih principa robotike i prikupljanja informacija putem senzora. Postoji više spoljašnjih uređaja koje je moguće kontrolirati putem programskog jezika Scratch, a među najpopularnije spadaju SparkFun PicoBoard, LEGO WeDo kit i GoPiGo za Raspberry Pi.

Sada i u oblaku

Pređašnje verzije Scratcha bile su plasirane isključivo kao desktop aplikacije, dok je od verzije 2.0 podržan i rad iz pregledača interneta, što je ceo projekat učinilo dostupnim sa praktično svakog savremenog računara bez obzira na operativni sistem. Autori su, koliko je to bilo moguće, zadržali funkcionalnost desktop aplikacije, pa će oni koji su ranije koristili Scratch biti kao kod kuće. Nakon što u pregledaču interneta ukucate početnu stranicu projekta, dočekaće vas prilično zbunjujući sajt. Dominiraju tri linka na stranice za (besplatnu) registraciju, demonstraciju gotovih primera i editora sopstvenih projekata. Za početnike je svakako najbolje započeti od pregledanja radova drugih korisnika kojih je ovde, verovali ili ne, preko petnaest miliona. Ukoliko se izabrani projekat ne pojavljuje u predviđenom prozoru, preporučujemo vam da pogledate da li vam je zablokiran Flash plejer. Naime, online verzija Scratcha je rađena po standardu Adobe Flash, a u poslednje vreme pregledači interneta često znaju da ga blokiraju iz bezbednosnih razloga.

Editor

Scratch ima kvalitetan editor za kreiranje sopstvenih sadržaja. Gornji levi deo sa sličicom simpatičnog mačka je scena na kojoj se odvija radnja koju korisnik programira. Reč je o prostoru veličine 480 x 360 piksela sa centrom koordinatnog sistema na sredini. Ispod scene se nalazi prostor namenjen smeštanju sprajtova za koje smo rekli da predstavljaju pokretne elemente (mada mogu biti i statični, ako baš tako želimo). U samom donjem levom uglu je smešten prostor za rad sa fajlovima koji je namenjen postavljanju pozadinske grafike za scene. Centralni deo zauzima paleta sa programskim blokovima koje smo u tekstu dovoljno detaljno obradili. Desno od panela je prostor namenjen za slaganje blokova u logičke celine, odnosno za „pisanje” programa. Veličina tog područja se može do izvesne mere širiti po horizontali i po vertikali. U krajnjem donjem desnom uglu nalaze se instrumenti za zumiranje, odnosno umanjivanje razmera programskih blokova. Krajnje desno se nalazi panel koji ima prvenstveno informativnu funkciju i služi za upoznavanje sa osnovnim principima korišćenja radnog okruženja. Reč je o vrlo informativnom panelu koji istovremeno obavlja i funkciju svojevrsnog help podsistema. Ukoliko vam je potrebno više prostora za slaganje programskih blokova, taj panel možete jednostavno da sklonite u desni kraj prozora pregledača interneta.

Da još ne zaboravimo da spomenemo meni koji se nalazi u gornjem delu ekrana i preko koga možemo da uvozimo fajlove kreirane u desktop verziji aplikacije ili da, naprotiv, sadržaj iz online verzije nastavimo da obrađujemo bez internet konekcije. Pod ikonicom globusa se skriva opcija prilagođavanja nekom od brojnih svetskih jezika, uključujući i srpski.

• • •

Scratch je već pustio duboke korene u obrazovnim sistemima širom sveta. Reč je o vrlo zanimljivom i moćnom didaktičkom sredstvu preko koga deca mogu iskazati svoj kreativni potencijal i usput steći osnovna znanja iz programiranja i robotike. Nije isključeno da u skoroj budućnosti Scratch postane de facto standard u informatičkom obučavanju đaka nižih starosnih kategorija. Uskoro bi trebalo da se pojavi i najnovija inkarnacija jezika Scratch sa oznakom 3.0. Reč je o projektu na čijem razvoju sarađuje i veliki Google. Pretpostavlja se da će nova verzija najveća unapređenja doneti na polju rada sa tekstom.

Igor S. RUŽIĆ