Gigabyte GA-H110M-S2 DDR3, Asus H110M-K D3

Predstavljanjem H110 čipseta Intel je zaokružio ponudu desktop verzija namenjenih Skylake platformi. Očekivano, radi se o najskromnijem izdanku nove generacije koji je po mogućnostima pre uporediv sa prethodnom generacijom Intelovih čipseta, nego sa svojim savremenicima.

Kako su ploče sa ovim čipsetom oličenje minimalizma u svakom pogledu, modeli pune ATX veličine gotovo da su nepostojeći. Zbog toga smo za test odabrali dva uobičajena predstavnika u microATX formatu, ali ćemo se najpre pozabaviti samim čipsetom i njegovim mogućnostima.

H110

Šta posebno reći o čipsetu koji je namenjen „kancelarijskim” mašinama? Nema overkloka, nema podrške za dvostruka grafička rešenja, nema M.2 i SATA Express konektora, nema RAID podrške, nema podrške za više od dva monitora sa integrisanom grafikom. Čega ima? Pune podrške za sve procesore Skylake generacije, jedan PCIe 3.0 slot pune dužine, svega osam PCIe 2.0 linija koje obezbeđuje čipset putem starije DMI2 magistrale i koje su namenjene ostalim uređajima, četiri SATA i maksimalno 10 USB portova, od kojih svega četiri podržavaju USB 3.0 standard. Takođe, memorijskih slotova je svega dva, bez obzira na to da li konkretan model ploče podržava DDR3 ili DDR4 module.

Skromno, čak i na papiru. Priznajemo da smo i sami bili prilično skeptični i očekivali da će ograničene mogućnosti negativno uticati i na performanse. Time ćemo se pozabaviti nešto kasnije, nakon predstavljanja konkretnih modela ploča uz pomoć kojih smo obavili testove.

Gigabyte GA-H110M-S2 DDR3

Ova ploča jasno i sa ponosom ističe da koristi DDR3 module, za razliku od modela sa jačim verzijama čipseta kod kojih je to nenametljivo navedeno u vidu „D3” oznake u sufiksu naziva. Da ne verujete, postoje H110 modeli koji koriste DDR4, što po našem mišljenju spada u čist mazohizam, imajući u vidu cenovni rang i ciljnu grupu korisnika ploča se ovim čipsetom.

Naponska sekcija izvedena je u svega četiri faze, bez ikakvih hladnjaka i sa aluminijumskim kondenzatorima starije generacije. Konfiguracija slotova za proširenje podrazumeva jedan PCIe 3.0 x16 slot namenjen grafičkoj kartici i dva PCIe 2.0 x1 slota za druge uređaje. Za povezivanje skladišnih uređaja staraju se četiri SATA konektora, dok su za mrežnu komunikaciju i zvuk zaduženi Realtekovi čipovi. Iako je zvučni čip starije generacije (ALC887), društvo mu prave četiri namenska audio kondenzatora. To svakako ne pravi primetnu razliku i više je marketinški trik nego što ima neku upotrebnu vrednost.

Zadnji panel takođe je spartanski i svodi se na mrežni i audio konektore, dva PS/2 i četiri USB porta (od kojih su dva izvedena po USB 3.0 standardu). Za vezu integrisane grafike i monitora zadužen je svega jedan konektor i to D-sub, odnosno klasični VGA. Čudi odluka Gigabajta da zbog tog konektora ugradi DA konvertor na ploču, a da izostavi makar jedan digitalni konektor koga integrisana grafika izvorno podržava.

Asus H110M-K D3

Asusov model ne razlikuje se mnogo od prethodnog, ali je u nekim detaljima bogatiji. Tako raspolaže sa šest faza koje filtriraju napon, na zadnjem panelu ima dva USB 2.0 porta više, a mesta se našlo i za DVI konektor, pa je omogućena upotreba dva monitora uz integrisanu grafiku. Čak postoji i interni konektor za serijski port, što na ploči ove klase može biti bitna stavka.

Ostatak komponenata gotovo da je preslikan. Isti broj slotova i konektora, a identično je izveden i mrežni kontroler i audio sekcija, koja je uz iste audio kondenzatore i zvučni procesor pride dobila i LED osvetljenje.

• • •

Predstavljanjem ovih modela možda je upravo oboren rekord „Sveta kompjutera”, kao najkraćih opisa ploča u istoriji časopisa. Sve više od toga bilo bi čisto razbacivanje prostorom. Ono što je na kraju bitno jesu performanse, a one su nas najviše iznenadile. Iako će ploče sa H110 čipsetom uglavnom biti domaćini nekom Celeronu/Pentiumu, eventualno nekom slabijem i3 procesoru, mi smo ih testirali uz i7-6700K. Nismo poludeli, nego nas je zanimalo kolika je razlika u odnosu na jače čipsete ove generacije, kada se koristi isti procesor. Razlika je bila na nivou akademske i jedino su sintetički programi mogli uopšte i da je konstatuju. Očekivano, ograničenje čipseta na maksimalno jedan RAM modul po kanalu u odnosu na po dva kod ostalih verzija čipseta najviše je doprinelo nešto slabijem rezultatu. Ovo „slabijem” treba uzeti sa velikom dozom rezerve, jer se u realnom radu razlika u brzini apsolutno ne primećuje. Čak ni igranje na integrisanoj grafici nije ništa sporije, osim ako se ne poredi sa nekim od modela koji koriste brže DDR4 module. Ipak, udobno igranje na Intelovim integrušama u FHD rezoluciji i dalje je misaona imenica, pa su bolje performanse uz DDR4 i dalje nedovoljno dobre.

Možda je H110 namenjen šljakerskim mašinama, ali smo prilično sigurni da će naći put i do skromnijih gejmerskih konfiguracija. Ko samo želi da se igra i nema potrebe da kači brdo periferija, kreira RAID nizove i overklokuje procesor, taj će svakako gledati da uštedi na ploči i uloži u ostale komponente. Modeli koje smo predstavili koštaju tek oko 60 evra, a po performansama ne zaostaju bitno za višestruko skupljim pločama sa boljim verzijama čipseta. Da li komfor i dodatne mogućnosti vrede razlike u ceni, to će već svako morati samostalno da odmeri.

Vladimir TRAJKOVIĆ