Leap into... Leap?

OpenSUSE 13.1, dobro. OpenSUSE 13.2, logično. OpenSUSE 42.1? Možda su se developeri samo zabrojali. Leap? Šta je sada ovo, kakav iskorak? Verujemo da je većina korisnika bila zbunjena kada je prvi put čula informaciju o promeni numerisanja izdanja i dodavanja Leap uz njega. Pojasnimo odmah šta se krije iza novog imena i zašto je baš ova cifra upotrebljena. Leap (iskorak) je prva verzija koja koristi izvorni kôd iz SUSE Linux Enterprise (SLE) distribucije i treba da pruži veliku stabilnost i bude most između nje i Tumbleweed verzije koja je rolling release izdanje. Novi broj verzije nije izabran nasumično. S obzirom na to da je korišćen izvorni kôd SLE 12.1 verzije, kada na njega dodamo 30 dobijamo 42.1, a sve ovo zbog toga, kako openSUSE ekipa objašnjava, jer kompanija ima tradiciju da velike ideje započinje sa 2 i 4, po ugledu na „Autostoperski vodič kroz galaksiju”. Da vidimo šta nam zeleni gekon (openSUSE logo) nudi u novom izdanju.

Nakon uvoda krećemo na zvaničnu stranicu i skidamo instalacionu iso datoteku. Ako niste dugo posećivali njihovu prezentaciju, bićete prijatno iznenađeni novim i modernim dizajnom, što je za pohvalu. Sa stranice je moguće skinuti pun instalacioni DVD ili „mrežnu” verziju koju čini samo instaler, a paketi se skidaju sa interneta u toku instalacije distribucije. Zvanična LiveCD izdanja ne postoje, ali možete pronaći nezvanične na susestudio.com stranici. Ukoliko želite da kreirate instalacionu USB fleš memoriju, biće vam potreban SUSE Imagewriter (ili upotreba komande dd u konzoli). Za razliku od GUI instalera ostalih distribucija koje ih koriste, ovaj je malo komplikovaniji za upotrebu, iako je pretrpeo redizajn u novoj verziji. Ukoliko ste početnik, savetujemo vam da dobro pročitate dokumentaciju na sajtu i pogledate neki video snimak ovog procesa. Nešto iskusnijim korisnicima savetujemo da budu pažljivi i „otvore četvore oči”. Zanimljiv je detalj to da je već par izdanja unazad Btrfs fajlsistem podrazumevan. S obzirom na to da su svi potrebni paketi već na vašoj fleš memoriji, nije vam potreban pristup internetu, mada možete uključiti skidanje najnovijih paketa u toku instalacije. Od okruženja smo odabrali KDE jer je openSUSE poznat kao distribucija okrenuta njemu, mada smo kasnije instalirali još par okruženja radi testiranja.

Nakon prvog pokretanja dočekaće vas malo veća nadogradnja, što je karakteristično za ovu distribuciju. Svakodnevno se radi na poboljšanju, tako da možete očekivati česta ažuriranja, makar u početku. Prvi korak nas upućuje na stranicu opensuse-community.org kako bismo skinuli 1-click instalacije za kodeke i vlasničke drajvere. Sve ovo se može odraditi i ručnim dodavanjem repozitorijuma i instalacijom odgovarajućih biblioteka, ali su paketi mnogo brže i jednostavnije rešenje. Takođe, na stranici software.opensuse.org možete pronaći 1-click pakete za velik broj aplikacija kojih nema u zvaničnom repozitorijumu. S obzirom na to da instalacija same distribucije nije prilagođena početnicima, iznenađuje činjenica da su sama upotreba, podešavanje i instalacija pratećeg softvera veoma laki, čak korisnicima sa manje iskustva. Jedino što vas može zbuniti su duplirana podešavanja koja se nalaze u YAST-u i opcijama samog okruženja. Za one koji nisu upućeni, YAST (Yet Another Setup Tool) je skup GUI alatki za konfiguraciju samog operativnog sistema koji umnogome olakšava neka podešavanja za koja bi inače morali da pokreću terminal i zasuku rukave. Ukoliko ste osoba koja voli da ima sve „na klik”, ovo će biti pravo uživanje. Odeljak sa alatkama za manipulaciju repozitorijumima i paketima unutar YAST-a bogat je opcijama te je potrebno malo vremena dok se ne naviknete na njega.

Uz okruženje su došli podrazumevani programi kao i u svakoj KDE distribuciji: Amarok, Digikam, Konversation, Kopete, Ktorrent, Dragon player, ali i prijatna iznenađenja: Choqok (SK 12/2014), Kget i Yakuake. Plazma je u verziji 5.4.2, a kao i uvek, openSUSE se potrudio da KDE dođe u najboljem mogućem izdanju što se izgleda tiče. Plazmu i aplikacije u qt5 odelu smo već spominjali u članku o Kubuntu, tako da im ovde nećemo poklanjati puno pažnje, dovoljno je reći da se vidi konstantni napredak. Iskustva su i dalje pozitivna i nadamo se da će KDE ekipa nastaviti ovim putem.

Nakon dve nedelje korišćenja ovog okruženja, poželeli smo da vidimo kako se openSUSE snalazi sa ostalim radnim okruženjima. Upotreba YAST-a i traženje pojedninačnih fajlova oduzelo bi puno vremena, te smo rešenje našli „guglanjem” za desetak sekundi. U moru opcija nalazi se i ona za uključivanje pregleda patterna (meta-paketi koji sadrže spisak potrebnih fajlova za svako okruženje) te sa par klikova instalacija prolazi bez problema i nova okruženja su nam na raspolaganju. Od ponuđenih su tu: GNOME, XFCE, LXDE, LXQt, Enlightment i MATE. Probali smo i instaliranje Cinnamona pomoću 1-click paketa i prošlo je bez problema. Uz njega smo „ubacili” i GNOME i XFCE, sa svim pratećim programima. Ovaj cunami raznoraznog softvera nije ni malo usporio sistem ili neko od instaliranih okruženja. Jedna od sitnih zamerki je brending, kojem je izgleda posvećena pažnja samo na KDE-u, dok se na ostalim okruženjima ogleda u ubacivanju logoa na meni sa aplikacijama, te ne bi bilo loše da se tome posveti malo više pažnje.

Kako je autor ovih redova ranije imao loša iskustva sa openSUSE, rad sa 42.1 je pozitivno iznenadio. Iako je početak druženja tokom instalacije bio malo problematičan, ova distribucija se tokom rada pokazala veoma stabilnom, baš onako kako su je developeri i najavili. Instalacija nekoliko okruženja, dodavanje i brisanje raznih repozitorijuma i čačkanje po YAST-u nisu uspeli da sruše zelenog gekona. Ako smo vas zainteresovali da probate Leap, naš savet je da pročitate dokumentaciju sa zvaničnog sajta i da tokom instalacije obratite pažnju na detalje. Nakon malo težeg početka, dobijate jednu veoma stabilnu, estetski privlačnu i prijateljski nastrojenu distribuciju.

Bojan STOJANOVIĆ