Ujedinjeni u razlikama

Slobodan softver nastaje u zajednici i za zajednicu, a kao i svaka velika grupacija koja okuplja ljude najrazličitijih osobina, porekla i interesa ni ona nije lišena povremenih trzavica i neslaganja. Neke, uslovno rečeno, svađe, kratkog su daha i brzo se završe kompromisnim rešenjem ili razdvajanjem projekata (čuveno forkovanje), a neke tinjaju duže vreme i povremeno iskoče u prvi plan, deleći zajednicu na više tabora. Na sreću, sve one su mahom benigne i rezultat normalne društvene dinamike. Ovom prilikom, upoznajemo se sa tri teme koje sporadično postaju aktuelne u okviru zajednice, a čije se rešenje, ako je do njega uopšte moguće doći, ne nazire.

GNU? Linux? GNU/Linux?

Kako se zove slobodan operativni sistem koji je proizvod zajedničkog rada programera u okviru više projekata od kojih su najznačajniji oni pod nazivom GNU i Linux? Ovo pitanje prati zajednicu još od nastanka i mada deluje kao nebitno i sitničavo, uzrok je dubokih (filozofskih) podela.

Inicijatori i podržavaoci GNU projekta, na čelu sa Free Software Foundation i harizmatičnim Ričardom Stolmanom, insistiraju na tome da je ime sistema GNU/Linux (GNU slash Linux). Na taj način se naglašava da je u pitanju GNU operativni sistem, za koji su oni odradili najveći deo posla, sa kernelom pod imenom Linux, koji je čedo drugog projekta. Zvuči razumno, ali sa druge strane stoji mišljenje da se time bespotrebno komplikuje cela priča i zbunjuju novopridošli korisnici slobodnih tehnologija. Istorijski gledano prednost je na strani ovih prvih. GNU je stariji, izrodio je alatke nezamenjive za današnje sisteme i ujedno se bori za apsolutno poštovanje prava korisnika i softvera, što podrazumeva i ispravno imenovanje, kao i priznavanje zasluga za obavljeni posao.

Naravno, ne treba smetnuti sa uma ni argumente koje iznose druge zajednice slobodnog softvera (kao što je Open Source Initiative), koji kažu da je Linux već ustaljeno ime, popularno i poznato u širem krugu korisnika i da je dodavanje prefiksa bespotrebno terminološko natezanje. Po njima se, takođe, dodavanjem prefiksa GNU ističe rad samo jedne zajednice, dok su ostali mnogobrojni projekti koji čine celovitu distribuciju na taj način zapostavljeni.

Na vama je da se odlučite šta smatrate ispravnim nazivom, a kom god se priklonili carstvu, činjenica da koristite slobodni operativni sistem nastao zajedničkim naporom velikog broja pojedinaca i institucija neće biti promenjena.

systemd, demon ili dimon?

Unixoliki operativni sistemi, među kojima je i (GNU/)Linux, poštuju (u najvećoj meri) pravilo poznato kao KISS (Keep It Simple, Stupid) koje kaže da programi treba da budu jednostavni i da rade jednu stvar, ali da je rade dobro. Takođe, preferira se jednostavnost i u dizajnu, konfiguraciji, održavanju i upotrebi sistema, pa su tekstualne datoteke najčešći izbor za ulazne i izlazne podatke (kao konfiguracione i log datoteke). Šta se dešava kada jedan projekat drsko i tvrdoglavo odbija da se povinuje ovim standardima, iako sve više dobija na popularnosti i rasprostranjenosti? Nastaje front sa teškim artiljerijskim oružjem na obe strane koje ispaljuje žestoke plotune ne mareći za kolateralnu štetu. Ovakav opis možda zvuči dramatično, ali dobro opisuje situaciju i atmosferu koja okružuje projekat systemd, zamenu za vremešni init sistem (i druge manje uspešne projekte slične namene).

Ovom projektu se najčešće zamera preuzimanje funkcija koje tradicionalno ne spadaju pod init sistem, kao i poprilično zatvoren tip razvoja, iako je u pitanju softver otvorenog kôda. Kritičari tehničke strane naglašavaju da se povećavanjem broja funkcija komplikuje dizajn i održavanje sistema i da postoji pretnja od prenatrpanosti (bloatware) koja može da izazove probleme u radu. Pored toga se zamera i upotreba binarnih datoteka za izveštavanje, što starogardejcima administracije sistema (pun intended), naviknutim na baratanje klasičnim tekstualnim datotekama, posebno smeta. Na meti su i lideri projekta koje su lideri drugih projekata (zvuči kao rat, zar ne?) upozoravali na potrebu slušanja zajednice prilikom ispravljanja uočenih grešaka i dizajniranja novih rešenja, što često nije bio slučaj.

Kao objektivni ratni reporteri (u redu, prestaću) prenosimo argumente druge strane, od kojih je najjači taj da systemd radi, i to veoma dobro (za sad, rekli bi zlonamerni). Primenjena rešenja su se u praksi pokazala kao brža i dovoljno stabilna za svakodnevnu upotrebu. Najbolji pokazatelj je broj distribucija koje su ga postavile kao podrazumevani, a i njihova imena dovoljno govore: Fedora, Red Hat, OpenSUSE (i njegova komercijalna Enterprise Server varijanta), Mageia, Debian (nakon žestoke rasprave), pa čak i neprikosnoveni Ubuntu, koji je zamenio sopstveni Upstart sistem.

Sviđao vam se ili ne, systemd je tu, radi i razvija se, a na krajnjem korisniku je da odluči šta će koristiti, ipak je ovo slobodni sistem (da ne kažem zemlja).

BDFL?

Ukoliko niste upoznati, BDFL predstavlja nezvaničnu titulu „Benevolent dictator for life” koju nosi nekolicina lidera značajnih open source projekata među kojima je i Linus Torvalds. Iako bez neke preterane upotrebne vrednosti, ona sa sobom nosi „težinu” koja laureata označava kao osobu koja ima ključnu reč kada su određena pitanja na tapetu.

Reči su, pored dela, ono što karakteriše Linusa, idejnog kreatora i vođu projekata Linux i Git. Poznat po svojim britkim i, vrlo često, kontroverznim izjavama koje se graniče sa korektnošću, Linus povremeno izaziva prave male afere koje uzburkaju zajednicu duboko uronjenu u programiranje i nenaviknutu na sukobe koji se ne odnose na sam projekat.

Žestinu njegovih izjava osetili su manje-više svi oni koji su na neki način imali kontakta sa projektom Linux. Od pojedinačnih programera, preko firmi koje sarađuju sa projektom do drugih zajednica koje su se „usudile” da kritikuju Linusa ili neku od njegovih odluka. Od ironičnog podsmeha do otvorenog psovanja, sve je na repertoaru ovog fiery Finca i vrlo često posledice budu negativne, kako po Linux tako i po Linusa. Njegove izjave, pored toga što narušavaju ugled samo projekta i kvare odnose među zajednicom (vođe OpenBSD projekta nazvao je „gomilom masturbirajućih majmuna”) dovode i do otuđenja Linuxa od pojedinih proizvođača hardvera (Nvidia je od Linusa dobila „srednji prst”). Otvoreno je optužen za verbalno zlostavljanje i vređanje saradnika, što je izazvalo odustajanje pojedinih (bitnih) programera koji su radili na projektu.

Na sve rečeno Linus Torvalds ne odgovara nikakvom odbranom ili izvinjenjem, što dodatno podgrejava atmosferu (i ne bi bilo u skladu sa njegovom naravi). U nekoliko navrata je izjavio da on nije dobra osoba i objasnio, u svom stilu, da ga drugi ljudi ne zanimaju, da mu je prioritet rad na Linuxu i da je tom radu sve podređeno. Za njega je to, kako kaže, profesionalno ponašanje koje, takođe, ne uključuje ni kancelarijsku politiku, zakulisne radnje ili međusobna podmetanja, već otvorenu i iskrenu saradnju pod uslovima koje on, kao BDFL i vođa projekta, propisuje.

Kao i u dva prethodna slučaja, svako za sebe bira tabor kome će se prikloniti: za, protiv ili „baš me briga”. Zajednica će svakako nastaviti da postoji i radi, po onoj staroj „psi laju, karavani prolaze”.

Goran STRIČIĆ