HTC One M9

Kada je predstavljen One M7, HTC je postao miljenik Android zajednice jer je napravio telefon zbog koga je Apple pred svima počeo da gricka nokte. Tako su postavljeni čvrsti temelji na kojima je trebalo graditi lepu budućnost. Međutim, u dinamičnom okruženju kakvo je tržište mobilnih uređaja, karte se brzo mešaju i nema vremena za predah. HTC je to osetio na svojoj koži, pa je od lidera koji je eksperimentisao s unibody dizajnom i metalnim kućištima dok su drugi lepili plastiku, došao u poziciju da se bori za opstanak – Tajvanci su tek prošle godine iscedili nekakav profit. S novim menadžmentom (Šer Vang je od polovine marta preuzela kormilo preduzeća od legendarnog Pitera Čoa, prim. aut.) i trećim One smartfonom, HTC želi da održi pozitivan trend i kompaniji vrati mladalačku energiju, neophodnu za opstanak u mobilnoj gladijatorskoj areni.

Za razliku od Epla i Samsunga, koji su na svojim novim perjanicama sproveli radikalne zahvate, HTC One M9 nastavlja kurs koji je zacrtan prethodnih godina. Pre svega, radi se o jednom od najlepših mobilnih uređaja koji su ugledali svetlost dana: spakovan je u besprekorno dizajnirano, dvobojno unibody kućište od brušenog aluminijuma (HTC je jedini proizvođač koji još uvek ulaže u proizvodnju kućišta od jednog komada mašinski obrađenog aluminijuma), koristi novi Snapdragon 810 čipset i taze Android s novim Senseom. Svakako, od njega se očekuje da bude nešto više od prepakovane varijante modela M8, naročito otkako je Samsung promenio dioptriju i počeo da pravi telefone s metalnim kosturom i ubitačnim specifikacijama.

M9 na prvi pogled izgleda kao hibrid prethodne dve verzije, kombinujući ergonomski dizajn prve i kvalitet izrade druge generacije. Uprkos vremešnom dizajnu, telefon je zaista prelep, specifičan i drugačiji od ostalih, s klasičnim crtama koje uspešno odolevaju godinama. Kombinacija svetlo sive i crveno-zlatne boje daje potrebnu notu luksuza i skupocen izgled, dok besprekorna završna obrada stavlja pečat na ukupno veoma pozitivan utisak. Iz dizajnerskog ugla, najveću promenu predstavlja izmešteno dugme za uključivanje, koje je pomereno na sredinu desne ivice kućišta – isprva, činilo se kao pametan potez, ali iskustvo je pokazalo da ideja nije baš za Nobela, budući da je taster za utišavanje zvuka postavljen preblizu, a tekstura po kojoj bi ova dva tastera trebalo razlikovati dodirom nije dovoljno „opipljiva”. Ovo možda zvuči trivijalno, ali pošto ove tastere pritiskamo više desetina puta dnevno, razmere problema postaju očigledne (’Power’ i tastere za zvuk trebalo je postaviti na suprotnim stranama, kako su već uradili Samsung i Apple). Srećom, ekran se može „probuditi” brzim tapkanjem prstima po ekranu, mada ovaj manevar ne uspeva uvek iz prvog pokušaja.

Zbog veće baterije, M9 je nešto deblji od prethodnika, ali je ujedno i malo kraći i uži, pa je zgodniji za manipulaciju jednom rukom. Uprkos glatkoj poleđini, telefon stabilno leži u ruci zahvaljujući isturenim ivicama koje poboljšavaju grip: na ovaj način, HTC je rešio jedan od najvećih problema prethodnog modela, koga su kritičari upoređivali s komadom sapuna umočenim u bebi ulje. Na prednjoj strani su još i prepoznatljivi BoomSound stereo zvučnici iz kojih se prolama zvuk vrhunskog kvaliteta i predivan 1080p LCD. Novi model displeja ima poboljšanu reprodukciju boja i bolje osvetljenje, mada se razlike u odnosu na prošlogodišnji model mogu uočiti samo pod lupom. Odluku da se zadrži na Full HD 1080p rezoluciji svakako treba pozdraviti, jer je ušteda energije u odnosu na 1440p panele značajna, pa autonomija može da parira onoj kod Samsungovog Notea 4.

Qulacommov osmojezgarni Snapdragon 810, žigosan ocenom Samsungovih inženjera da je sklon pregrevanju, u ovom slučaju nije pravio veće probleme. Briga da će metalno kućište u kombinaciji sa Snapdragon „vurunom” od Devetke napraviti „džepnu ringlu” pokazala se preteranom. Doduše, telefon se tokom testiranja, dok je vrteo sintetičke testove i zahtevne igre, poprilično grejao, ali tokom uobičajenog korišćenja do toga nije dolazilo. Naime, HTC je pravovremeno objavio apdejt koji ovaj problem rešava tako što obara maksimalnu radnu frekvenciju, smanjujući zagrevanje, uz posledični pad performansi od pet do 10 procenata (i pored ove intervencije, M9 je osetno brži od prethodnika).

Na planu fotografskih performansi dočekalo nas je pomalo neprijatno iznenađenje. Uvučen u opsenarsku igru velikim brojevima, HTC je fenomenalni UltraPixel senzor rezolucije 4 Mpx zamenio rudimentiranim modelom od 20,7 megapiksela. Dok na papiru veća pikselaža bolje pristaje flegšip modelu, UltraPixel tehnologija sa senzorom veće površine i danas zvuči podjednako dobro kao 2013. godine, jer u kombinaciji s oštrim i brzim sočivom obezbeđuje više svetla, što je u tamnijem okruženju gde se telefon obično koristi ima jasne prednosti. Ovako, sa Toshibinim senzorom koji Sony ugrađuje u svoje Xperia telefone, HTC je umanjio izglede da bude dobro prihvaćen kod korisnika koji cene mobilnu fotografiju. Kvalitet fotografija nije sporan, ali nedostaje taj miligram „više”, koji bi M9 odvojio od konkurencije (Galaxy S6 kamera, poređenja radi, nudi više detalja, bolju ekspoziciju i uverljivije boje). Sreća u nesreći je da je pomenuti UltraPixel senzor premešten na prednju kameru, pa će barem ljubitelji „samoslikanja” imati čemu da se raduju. Razloga za zadovoljstvo imaće i oni koji kameru koriste za snimanje videa, budući da ona podržava 4K UHD video i u kombinaciji s veoma kvalitetnim stereo mikrofonima pruža praktično bezgranične mogućnosti za kreativno izražavanje mobilnih umetnika.

Sense 7, u kratkim crtama, predstavlja sve ono što smo očekivali: grafički besprekorno uobličen, a ukusno sveden i potpuno prilagodljiv interfejs koji uvodi sijaset funkcionalnih nadogradnji sistema i obezbeđuje prijatno radno okruženje u kome su usporenja, seckanja i drugi artefakti kakve viđamo na drugim premium uređajima potpuna nepoznanica. Sve u svemu, u kombinaciji s Lollipop Androidom, Sense radi kao san – osećaj je kao kada posle teških zimskih čizama nazujete lagane, lepo razgažene patike.

U celini gledano, HTC One M9 nije razočarao. Na estetskom planu on apsolutno briljira, ostvaruje znatno bolje performanse u odnosu na prethodni model, dok UltraPixel selfi kamera obećava poplavu širokih osmeha na društvenim mrežama. Očekivanja su premašili i odlična autonomija, gotovo savršen kvalitet stereo zvuka (i zvučnika i mikrofona) i razgolićeni Sense, koji sa Lollipopom pleše u zavodljivom ritmu. S druge strane, glavna kamera s „običnim” senzorom bez optičke stabilizacije, pregrevanje pod opterećenjem i najavljena cena mogli bi da poremete lepe planove HTC-a.

Gradimir JOKSIMOVIĆ