Pogled na Veneru...i sve ostalo

Vladimir Romanjuk, ruski programer i astronom, je 2011. godine samostalno počeo da razvija simulator svemira i eventualni game engine pod imenom Space Engine. Ako se pitate zbog čega neki ruski programer (i astronom) zaslužuje da mu se ime u hvalospevima pominje u vašem omiljenom IT časopisu, spremite se za odgovor podjednako fascinantan kao i sam svemir. Romanjuk je uspeo da isprogramira simulator za razgledanje čitavog Mlečnog puta i njegove okoline, sa sve zvezdama i planetama na koje možete sleteti, realističnim nebulama u koje možete uploviti i istraživati ih do mile volje. Na sve to, tu su naučno tačne informacije o svemu na šta možete da kliknete u vašoj avanturi.

Iako se, na prvi pogled, Space Engine može okarakterisati kao igra iz prvog lica, on to svakako nije. Izuzev načina kretanja koji bismo mogli nazvati gameplayom, polusloženog HUD-a i trodimenzionalnog okruženja, Space Engine ne nudi ništa što očekujete od jedne igre – nema priče, nema likova, nema jasno određenog cilja. Doduše, postoji mod sa letelicom, koji nije lepo funkcionisao u više navrata (ipak je u pitanju beta verzija programa) i koji vas može staviti za kontrole spejs šatlova, satelitskih stanica i slično, ali o pravom igračkom iskustvu nema ni govora. Šta to onda čini ovaj simulator tako posebnim? Njegovo insistiranje na realizmu, masivnost i sveobuhvatnost. Prosto je fascinantno šta je sve ovaj Rus samostalno uspeo (uz manju pomoć oko tekstura) da ugura u običan program.

Teško je ne započeti priču o ovom čudu bez priče o tehničkim karakteristikama. Iako se čak ni sa dodatnim teksturama (koje se skidaju preko naročitog torrent linka i zauzimaju nešto manje od 40 gigabajta) ne može u tom polju meriti sa AAA naslovima (uzmimo za primer prošlomesečni Elite: Dangerous), prikaz svemira u ovom simulatoru će vas prosto oduvati sa stolice. Broj specifičnih podešavanja za prikaz svemira (koje je izlišno nabrajati u ovom tekstu) je na vrlo zavidnom nivou. Najinteresantnijim se čini podešavanje svetla i sun flare efekta koji će učiniti da vam, stanete li slučajno iza neke planete koja suprotnom stranom gleda u Sunce, dlake na rukama zauzmu uspravan položaj. Pored svetlosnih efekata, briljira i svojevrsni draw distance, koji će uz dobro podešavanje i jak računar (preporučenu konfiguraciju shvatite kao minimum za uživanje) da vas stavi u sve one scene putovanja hyper spaceom iz filmova koji su od nas nepovratno napravili space geekove. Broj vidljivih zvezda i „ekspoziciju” svemira podešavate opcijama u donjem desnom delu HUD-a (nedostatak mouse looka još jedna je od stavki koja SE udaljava od statusa igre), krećete se standardnom kombinacijom ’W, A, S, D’ i držanjem levog tastera miša za kontrolu kamere, a točkićem podešavate brzinu kretanja. Kada sletite na neki objekat, uglavnom se radi o (kilo)metrima po sekundi dok po svemiru ordiniraju C (brzina svetlosti), astronomske jedinice i svetlosne godine po sekundi. Space Engine naprosto oduševljava potpunim immersion efektom koji osetite kada sa recimo 10 C skočite na dvadesetak svetlosnih godina po sekundi i svoje pravolinijsko napredovanje počnete i vizuelno da primećujete. Možete zaustaviti vreme i posmatrati svemirski inventar kako bukvalno miruje, mada će vam se to, usled realizma na kom autor potencira činiti i pri normalnoj brzini protoka vremena. Kada jednom ubrzate vreme, shvatate način na koji se svemir zapravo kreće. Tu su planete, zvezde, asteriodi, nebule, sazvežđa, polarne svetlosti na svemirskim objektima, a možete uključiti i komete i pratiti ih u letu (naravno, uz povećanu brzinu). Skoro sve u igri možete „paliti i gasiti”, čak i atmosfere svemirskih objekata i vodu na onima na kojima postoji.

Kada se odlučite da „sletite” na neki svemirski objekat, bilo to Sunce Saturn, Zemlja ili, recimo, Betelgez 1, u zavisnosti od svetlosnih uslova tog dela svemira, sa malo podešavanja možete se upustiti u neverovatnu star gazing avanturu, a ništa vas ne sprečava ni da istražite svaki kutak datog objekta. Za bolji užitak u ovom segmentu simulatora, poželjno je skinuti 37 GB tekstura preko ponuđenog torenta na sajtu. Dalje, možete uključiti i smernice u vidu iscrtanih vektora kretanja, orbita, imena, koordinata... Lista mogućnosti ovog simulatora bi otprilike stala na duplericu „Sveta kompjutera”. Ako mislite da je tu kraj, varate se, Space Engine nudi i vrlo detaljne astronomske informacije o svemu na šta možete kliknuti u okruženju. Iako deluju kao nešto što niko osim astronoma ne bi razumeo, ove informacije se nakon kraćeg udubljivanja lako kapiraju.

Space Engine ima i soundtrack. Vrlo ozbiljan soundtrack, dodali bismo. Numere kojima vas SE prati po svemiru savršeno se uklapaju u harmoniju kakvu samo svemir može da pruži.

Budući da je program još uvek u beti, realno je očekivati gomilu bagova. Tu su ispadanje u Windows pri opterećenju sistema, gubljenje kontrole u nekim zabitima svemira, neretko nefunkcionisanje komandi i tako dalje. Naravno, ništa od ovoga se Space Engineu ne može uzeti za zlo, s obzirom na to da je u pitanju besplatna beta verzija programa koji u suštini programira jedan čovek. Kad smo kod toga, Vladimir na sajtu nudi i mogućnost pomoći putem donacija. Trenutno ima malo manje od polovine željene sume (koja iznosi 80.000 dolara), a svi ljubitelji svemira koji su u mogućnosti, slobodni su da pomognu.

Čitavom ovom projektu na čelu piše da je rađen iz ljubavi prema svemirskom istraživanju. Sve čestitke Vladimiru Romanjuku i ekipi koja mu pomaže oko izrade ovog dela. Datum izdavanja ne postoji, jer će SE „izaći kada bude gotov”. Koliko god bilo teško čekati, ovo zaslužuje besprekornu full varijantu, a tada ćemo, verovatno, opet ploviti svemirom na ovim stranicama.

Miloš CVETKOVIĆ