Sedim u potpunom mraku sa slušalicama na ušima, igram The Long Dark i, iako je soba dobro zagrejana, meni je užasno hladno. Šibanje virtuelnog vetra ove roguelike simulacije preživljavanja u divljini toliko je snažno i upečatljivo da izaziva pravi transfer hladnoće, toliko realan da ćete se skupiti u stolici i žmirkati ispod naočara. Zvuči kao hiperbola, ali nije. Kanadski Hinterland Studio nije proćerdao 250.000 USD namaknutim Kickstarterom, već je priložnicima ponudio upravo ono što je i obećao – surovi i superatmosferični wilderness survival simulator koji, za razliku od svih drugih igara sličnog tipa (The Forrest, recimo), uspeva da vas kupi u prvih pet minuta igranja alfa verzije.

Premisa The Long Darka je „geomagnetna” katastrofa koja je svet zavila u crno, a našeg junaka, sportskog pilota, naterala na prinudno sletanje usred zaleđene divljine severne Kanade. Našem junaku nije bitno da li se radilo o Sunčevoj protuberanci (solar flare) ili iznenadnoj inverziji polova – njega brinu ledeni vetar, nedostatak hrane i horsko zavijanje vukova iz tamnih četinarskih šuma.

Puna verzija igre imaće story i sandbox modove. U okviru prvog imaćete definisane ciljeve i naraciju, dok će se drugi svesti samo na preživljavanje. U ovoj ranoj alpha verziji prisutan je isključivo sandbox koji možete započeti u jedinoj zoni koja je za sada dovršena – široj okolini zaleđenog jezera. Klikom na ’start’ obrećete se usred ledene pustare odeveni u farmerke, pulover i tanku kapicu; pritiskom na ’tab’ primetićete da vam se stavka „cold” brzo popunjava, a da je lagano slede merači umora, gladi i žeđi... Zavisno od toga da li ste se spawnovali danju ili noću, krenućete u potragu za zaklonom koji nudi neka od mnogobrojnih napuštenih vikendica ili ćete napraviti improvizovanu vatricu u zavetrini i probati da dočekate jutro na otvorenom. Prolongirani boravak na -17 neće vam prijati te svaki tračak dnevnog svetla morate da iskoristite za potragu za resursima i skloništem od elemenata.

Svaka vikendica, ribarska koliba i planinarski dom potencijalno kriju konzerviranu hranu, limenke soka, vodu, odeću, šibice, gorivo za lampu ili neki devetnaesti bitan resurs. Naravno, i krevet koji ćete iskoristiti za bezbedno spavanje tokom ledenih noći. Igra operiše kategorijama kao što su telesna temperatura, broj kalorija, glad, žeđ, umor, eventualne rane ili infekcije, a odlazak bilo koje stavke „u crveno” podrazumeva skori kraj balade. Svaka vrsta hrane smanjuje glad i podiže kalorije, ali neke, kao slani krekeri, imaju i nusefekat podizanja nivoa žeđi! Gazirana pića imaju minimalni efekat zasićenja, ali smanjuju žeđ (manje efikasno nego čista voda) i daju vam solidnu dozu kalorija. Kod lootovanja hrane morate voditi računa o odnosu težine i kalorijske vrednosti – čokoladice su mnogo korisnije od konzervi sardina ili neke druge proteinske hrane niske energetske vrednosti.

Sve ovo je bitno zato što niste tovarni magarac, već čovek koji nosi jedan ranac. Vaša nosivost je 30 kg, a nakon prekoračenja te vrednosti nastupa „encumberance” koji onemogućava trčanje i predstavlja sigurnu smrt kad vas u divljini zaskoče vuci. Pored hrane i vode, težinu će vam formirati i drva za ogrev, lampa i gorivo za nju, puška (kada i ako je pronađete), a nezanemarljiv balast biće i odeća.

Nakon hrane, debela i topla odeća je drugi osnovni uslov preživljavanja. Početne krpice ni približno nisu dovoljne za duži opstanak na otvorenom (pa čak ni za boravak u nezagrejanim prostorijama), tako da ćete morati da kopate po ormarima za nečim debljim. Pored kapaciteta za zadržavanje telesne toplote, druga bitna karakteristika svakog spoljnog komada odeće jeste otpornost na vetar – topla vunena odeća bez dobre vindjakne biće skoro beskorisna kad izađete na brišuću košavu. Svaki komad odeće ima i svoj durability – pocepane stvari čije su karakteristike opale možete krpiti ukoliko imate „pribor za sitne popravke” (JNA termin za iglu, konac i makazice) i krpe koje dobijate reciklažom nepotrebne odeće (kad nađete vunene dugačke gaće, pamučne možete komotno reciklirati). Crafting sistem u okviru igre ne čini se preterano složenim, a pored resursa zahteva i odgovarajuću radnu stanicu za izvođenje iole složenijih radova. Odeću možete krpiti bilo gde, ali ako želite da napravite zamke za zečeve, jelene i vukove, trebaće vam radionica sa stegom, koju ćete morati da pronađete.

Siti ste, napojeni, natrontani i toplo vam je – zašto biste uopšte izlazili iz kolibe u kojoj ste založili veselu vatricu? Well, pre svega jer će vam za nekoliko dana kuliranja ponestati hrane i vode, a onda nećete imati dovoljno snage za potragu za novim utočištem. Da biste opstali, morate se konstantno kretati i tražiti nove resurse, pazeći da se ne izgubite, ne smrznete, da vas ne pokida čopor vukova i da ne propadnete kroz tanak led na zaleđenom jezeru. Puna verzija igre doneće još mnogo varijabli, pre svega kontakte i trgovinu s drugim preživelima, koje za sada zatičemo u formi smrznutih leševa u divljini.

I sa vizuelne strane The Long Dark izgleda kao nešto što želi da se izdigne iz čopora. Igra izgleda kao oživljeni akvarel koji posebnu lepotu dobija u suton i rano ujutro. Jedina stvar koju joj zameramo s vizuelne strane jeste jednolični i ponavljajući nameštaj koji sugeriše da je kompletan kanadski sever svoje kuće i kolibe opremio kod nekog njihovog Simpa. No, kako verzija igre bude napredovala tako će dolaziti i više varijacija.

Ako se hladno igračko jutro po alphi poznaje, za The Long Dark komotno se može reći da već sada šije svoju survival konkurenciju, kako na polju atmosfere tako i u sferi mehanike.

Miodrag KUZMANOVIĆ