Stock fotografija

Kreiranje generičkih fotografija široke namene postaje sve unosniji, ali i izazovniji posao

Sigurno ste se čitajući novine ili članke na internetu susretali sa generičkim fotografijama koje ilustruju datu tematiku. Velika je verovatnoća da se radi o stock fotografijama. Članak o zdravom životu verovatno je praćen fotografijom devojke koja nasmejana jede salatu, tekst o finansijskim savetima sadrži zabrinutog momka koji je zatrpan papirologijom, a reklama za stomatološku ordinaciju ilustrovana je besprekorno belim zubima. Stock fotografije se danas prodaju uglavnom po microstock modelu. To znači da se cene fotografija kreću od nekoliko desetina centi pa nadalje, u zavisnosti od veličine i tipa licence. Fotografije se prodaju na specijalizovanim sajtovima na koje ste u nekom trenutku barem slučajno nabasali. Shutterstock, iStock i Fotolia su najpoznatiji u moru sajtova na kojima se mogu pazariti fotografije ovog tipa.

Ako se pitate čemu služe stock fotografije, odgovor je veoma jednostavan. Zamislite da vam je potrebna fotografija za bilbord, reklamu, časopis, web članak ili nešto slično, a nemate novčanih sredstava da nekoga unajmite za tu fotografiju ili vremena da je sami napravite. U tom slučaju, odete na neki stock sajt, pretražite njihovu bazu, nađete fotografiju koja vam odgovara, izaberete veličinu i kupite fotografiju za nekoliko dolara ili evra. Ako je u pitanju royalty free fotografija, kada je jednom platite, možete je koristiti bez ikakvih dodatnih troškova.

Ako volite da se bavite fotografijom, stock sajtovi predstavljaju veoma interesantnu poslovnu priliku. Svako ko ima malo bolji fotoaparat (preporuka je neki DSLR) može da kreira i šalje fotografije na stock sajtove. Oni onda te fotografije pregledaju i ocenjuju po nekoliko kriterijuma, određuju da li su dovoljno kvalitetne i, konačno, stavljaju ih u svoju bazu podataka. Kada se neka od fotografija proda, kao autor dobijate određeni procenat. Treba imati u vidu to da su te sume dosta male, te će zarada biti veća tek ako je fotografija veoma popularna i često preuzimana. Kao i za svaki drugi posao ili hobi, važni su volja, želja i, naravno, zainteresovanost. Prvi rezultati u obliku novčanog priliva neće se odmah pojaviti, što ne treba da vas demotiviše u daljem učenju i napredovanju. Sam proces fotografisanja za stock dosta se razlikuje od klasične fotografije pošto stock fotografije moraju biti ekspresivnije i karikirane kako bi istakle poentu koju ilustruju. O tehnikama i detaljima vezanim za konkretno fotografisanje ovog tipa možete se informisati na specijalizovanim forumima, a jedan domaći je Lumina (luminaschool.com), oko kojeg je okupljena gotovo cela „stokerska” zajednica sa ovih prostora.

Što se samih stock sajtova tiče, najveći su svakako iStock (istockphoto.com) i Shutterstock (shutterstock.com), slede Fotolia (eu.fotolia.com), 123RF (123rf.com), Dreamstime (dreamstime.com), Photodune (photodune.net), Depositphotos (depositphotos.com), Bigstock (bigstockphoto.com) i pregršt manjih sličnih portala koji su dosta slabiji po prodaji pa se nisu našli na ovoj listi. Cilj svih stock fotografa je da im se fotografije nađu na prva dva pošto su najpopularniji, pa je samim tim i verovatnoća prodaje na njima veća. „Kvaka” je u tome što su kriterijumi za te sajtove znatno stroži nego za ostale, čak do te mere da imaju određenu vrstu prijemnog ispita koji morate položiti kako biste uopšte mogli da šaljete fotografije. Tu se traži da priložite nekoliko fotografija koje smatrate svojim najboljim radovima. One bi trebalo da budu različite tematike, na primer portret, pejzaž, arhitektura, makrosnimak itd. Savetujemo vam da pre slanja ovih fotografija zatražite na nekom od foruma mišljenje iskusnih stokera pošto oni uglavnom znaju šta inspektori na stock sajtovima najviše zagledaju. Ne bi bilo loše da pročitate i vodiče samih sajtova, na kojima kompanije obično objasne kakve fotografije traže i koji su standardi kvaliteta. Takođe, možete vežbati i tako što ćete slati fotografije na manje popularnije sajtove koji ne zahtevaju prijemni ispit. Ako vam oni ne prihvate određenu fotografiju, onda svakako možete pretpostaviti da bi i popularniji sajtovi slično postupili, a obrazloženje zbog čega je fotografija odbijena možete iskoristiti da unapredite svoj rad. Jedan od najvažnijih koraka pri uploadovanju fotografija na stock sajtove jeste izbor ključnih reči. Originalni koncept i perfektna izvedba fotografije padaju u vodu ako ne uradite dobar keywording. Na kraju krajeva, neko mora da nađe vašu sjajnu fotografiju! Razmišljajte kao kupac – ako vam je potrebna fotka belih zuba za stomatološku ordinaciju, u pretragu ćete verovatno ukucati teeth, lips, white, smile kako biste dobili željeni rezultat. Fotografija za koju ne možete odmah da nabrojite barem pet ključnih reči nije dobra. Ako niste sigurni koje ključne reči treba da stavite, pronađite sličnu fotografiju na istom sajtu i bacite pogled na to koje je ključne reči koristio taj autor, pa ćete verovatno dobiti inspiraciju. Veoma korisna stvar je i sajt mykeyworder.com, koji će vam pomoći da sastavite svoju dobitnu kombinaciju ključnih reči.

Ukoliko uploadujete portret jedne ili više osoba, potrebno je da imate popunjen Model Realease za svaki model koji se pojavljuje na fotografiji. MR obično sadrži podatke o modelu (datum rođenja, adresa, broj telefona), potpise fotografa, modela i jednog svedoka, detalje u vezi sa snimanjem, datum i lokaciju. Potrebni podaci variraju od sajta do sajta zato što svaki sajt ima svoj MR. Pored MR-a, postoji i Property Release, koji je potreban ukoliko fotografišete neki autorski rad ili, na primer, poznatu građevinu.

Činjenica koju treba u startu razumeti jeste da se većina stock agencija nalazi u Americi. Kada kupac iz SAD kupi vašu fotografiju, ta transakcija se oporezuje sa 30 odsto zbog toga što Srbija nema potpisan ugovor o trgovini sa Amerikom. Tu se ističe još jedna prednost iStocka – u pitanju je kanadska firma, pa taj novac ostaje u vašem džepu. Kad smo već kod isplata zarada, to zavisi od sajta do sajta. Svaki ima minimalnu novčanu sumu koju je potrebno dostići da bi vam poslali novac. Fotolia ima minimum od 50 kredita (evra), dok iStock, Shutterstock, 123RF i Dreamstime drže minimum od 100 američkih dolara. Isplata se uglavnom vrši preko PayPala (ako ga ikada dočekamo), Moneybookersa, čekova i Payoneera. Kod nas su najviše zastupljeni Moneybookers (odskora poznat i kao Skrill) i Payoneer. Ukoliko novac želite da dobijate preko Moneybookersa, potrebno je da u opcijama naloga na stock sajtu unesete email na koji je registrovan vaš MB nalog. Na Shutterstocku i 123RF-u nije potrebno tražiti isplatu, već se ona vrši automatski čim dostignete minimalnu sumu, dok je na Fotoliji i iStocku potrebno da zatražite isplatu.

Neki od najpoznatijih domaćih stokera kažu da je zlatno doba stock fotografije prošlo – nekada se uz pomoć samo jedne fotografije obične olovke ili jabuke izolovane na beloj pozadini moglo napraviti čitavo malo bogatstvo. Danas je konkurencija znatno veća. Postoji nekoliko razloga za to. Pristupačnija foto-oprema koja je dovoljna da ispuni stock standarde svakako je jedan od glavnih uzročnika ekspanzije. Drugo, sve više ljudi ulazi u ove vode privučeno naizgled veoma lakom zaradom. Kada se to kombinuje sa internetom, koji je danas svima dostupan, i s tim da iskusni stokeri ne kriju svoje metode i tehnike već ih oblikuju u tutorijale koje kače na svoje blogove i specijalizovane sajtove, dolazimo do situacije da svako ko je zainteresovan za tematiku, uz nedelju-dve čitanja raznih tutorijala, može da se upusti u ovakav vid fotografije. Danas je novajliji teško da se istakne u stock industriji, kao i u svakom poslu, doduše. Da bi se uradilo nešto ozbiljno, celu ovu priču teba posmatrati kao full time posao. Dakle, treba zauzeti stav: „Fotograf sam, fotografisaću jedan dan nedeljno, osam sati dnevno, ostalim danima ću da obrađujem te fotografije i da ih šaljem na sajtove.” I tako svake nedelje. To, naravno, ne važi za one kojima je stock hobi jer žele da zarade nešto dok studiraju i rade neki drugi posao.

Uroš ZORIĆ