Pun usijane nade dreždao je ispred monitora i čekao nedostižnu ONU koja popunjava bafer srca

Deo društva iz vunenih WoW dana prešao je u Guild Wars 2, a u Tyriji sam se privremeno obreo i ja: posle heroina, ćamil metadona je quite bezopasan. Jedan od mojih ratnih kamarada je i Robert X, parketar iz Kardifa (UK) – opor smisao za humor, lagani pelikanski podvaljak, stomačić i neutaživa, multidecenijska pasija ka gejmingu. Pre nekoliko dana otvorio je ranjeno srce gildmejtsima, priznavši da za svoje 32 godine života još nije imao intimni kontakt. Iscepanim glasom, čiji su harmonici brideli od alkohola i laganog suicidnog bukea, priznao je da je pao toliko nisko da je za 20 funti (mesečno) otvorio nalog na „Shag a Gamer”, online dating servisu koji navodno spaja igrače željne telesnih avantura bez atačovanih stringova. Kasnio je sa GW2 levelovanjem zato što je pun usijane nade dreždao ispred monitora i čekao NJU, tu nedostižnu ONU koja popunjava bafer srca. Dobio je nekoliko stotina mejlova od seks-botova koji su lupetali cut&paste generičke gluposti. Džaba novca, džaba vremena, žali Bože izgubljenog ikspea...

Well now, kada čujete takve stvari za nekoga za koga vas boli debelo meso, prvi instinkt je nelsonovski prst uz „ha-ha”, nakon čega dolazi morfing face u trolovsko lice i smišljanje neke psine. Ali kada se radi o 2vs2 arena saborcu sa kojim si u jeku Wrath of the Lich Kinga dostigao rejting 2200... Za Roberta bih opljačkao banku, sve bezvredne fuunteee(re), pomislio sam i krenuo da uključujem kvadrante mozga koji mi stoje u leru. Rešenje se mora naći, moram pomoći prijatelju da se omasti pre kraja sveta. „Dođi u Srbiju, Roki”, rekoh mu, „naći ćemo ti nešto ovde, čoveče, egzotičan si, eee bre, Englez!” („Ja nisam Englez, ja sam Velšanin, you ignorant Serb.”)

Robert je divan čovek, jedan od retkih koji požar u loinsima ne gasi riganjem vatre po forumima i neko ko te neće oterati dođavola zato što si realno glup za PVP healing, ali si zapeo da igraš Arenu. Reč po reč, mjut po mjut Ventrilo juzera/gildmejtsa koji su krenuli da ga zezaju, uspeo sam donekle da ga oraspoložim. „Robbie, moraš terati brigu na veselje (ne znam da li je ukapirao moj prevod ovoga). Nauči da recituješ poeziju, informiši se o lepoj književnosti, nabaci nekoliko citata iz ’Romea i Julije’! Nauči da sviraš gitaru! ’Muzika je put do sreće, to je šuma, reka, lug, put do njenog srca kad te ona neće, muzika je stihu drug!’ „WTF was that?” „That was Musical Thobog... nevermind you that!”

„Eeeh, my dear Khoozmaw, da pokušam tako nešto desilo bi se sledeće: naručili bismo večeru, ja bih omirisao čep i potvrdno klimnuo konobaru, poveo bi se razgovor o prozi, ona bi namignula i šapnula: ’What devil art thou that dost torment me thus?’ Na to bih ja odvalio: ’Ha, Karahzan opera fajt!’ ’Ne, Roberte’, odmakla bi se ona, Romeo i Julija, Vilijem Šekspir...’ ’Ehm, da’, naglasio bih ja, ’Romeo i Julija event, onaj gde tenkuješ Romea u jednom ćošku, a Juliju interaptuješ udarcem u... Sabrina, Sabr...’ Bacio bih se na hridi, neka me galebovi kljucaju, nisam za drugo! Gejmer sam, socijalni parija sam, ja sam krpa koja nema zakrpu, život je sr...”

„Aman, dođi u Srbiju, imam mnogo zaludnih drugarica željnih eksperimentisanja. Igraćete se Dote, a ti ćeš im pričati anegdote. Postaviš dva kvadrata parketa i mesec dana ovde možeš da trošiš kao kolonijalni oficir!” „Šmrc, you think so?” „Da bi popravio oštećeno srce, treba ti promena klime, sve ostalo će biti u redu. Nisi grbav kao Ajgor, imaš naglasak koji se ovde smatra interesantnim, moći ćeš da se igraš galantnog engleskog (velškog!) džentlmena/skolara koji putuje svetom, obilazi intrigantne kulture i sakuplja čudne, retke reči i kamenje.”

Long story short, kasna jesen je kraj parketarske sezone, obećao je da dolazi, a ja sam krenuo da listam kontakte i pravim famu o velškom zmaju koji doleće da otme srpske djevice i kuša njihova tijela u pećini na belim klisurama Dovera.

Okej, recimo da smo rešili Robija, ali šta ćemo sa ostatkom gejmerske populacije? Igrači i general purpose nerdovi koji gledaju „The Big Bang Theory” kontaju da su intima, seks i ljubav odmah iza čoška. Opravdano očekuju da se zaljube, da ih telesna bliskost uznese i obasja sjajem za koji radioaktivno blistanje Vela pulsara predstavlja običan plamen upaljača. Ali, njihov seksualni život najčešće liči na neko drugo nebesko telo, recimo na Ganimed – siva silikatna stena puna prašine i kratera na licu, sa slanim okeanom zarobljenim 200 km ispod površine (stomaka). Debela kora/koža koju ne može da probije ni meteor. Šta je rešenje ovog emo-erotskog problema astronomskih dimenzija?

Ključ svega je upravo gejming! Zamena identiteta! Rolplejing! Stvari koje ste radili ipsilon puta! Poslušajte savet koji sam dao Robertu, samo ga invertujte! Ako ste iz Beograda, idite kod rođaka u Kikindu i nabacite identitet fensi menadžera za ljudske resurse i društvene mreže iz prestonice! Ako ste sa Kosmaja, idite u grad i postanite pripadnik gorske službe spasavanja! Ako ste iz Medveđe, krenite u Beograd obučeni u kostim medveda (nemojte to da radite).

Bear in mind da ovim ne devalviram ideju ljubavi, no sir, ali ta tačka je još manja od Zemlje gledane sa Titana. Prvo na redu je mračno pitanje mraka. Kada se ono reši, pašće i lanci kojima su vezane emocije, a onda će se sve misteriozno rešiti samo od sebe.

Miodrag KUZMANOVIĆ