Huawei Ascend P1

Zbivanja na tržištu pametnih telefona, čini se, nikada nisu bila tako zanimljiva. Godina 2012. za mnoge poznate brendove biće prelomna, ako ne i sudbonosna godina, u kojoj će neki lupinzi jamačno završiti impresivnim zakucavanjem u beton. Dok se nekadašnji lideri batrgaju u blatu koje su sami uredno zalivali (HTC, Nokia), drugi grabe napred kao da im je to poslednje u životu. Proizvođači sa kraćim radnim stražom strpljivo čekaju svojih pet minuta i kuju planove za vreme koje dolazi – jedan od njih iskovao je i nešto daleko konkretnije.

Kompanija koju neki već sada promovišu u „novi Samsung” sigurnim koracima napreduje ka gornjem domu proizvođača mobilnih uređaja. Modelom Ascend P1 Huawei je zaheftao usne nevernim Tomama koji nisu na vreme uočili potencijal i rešenost kineske IT zvezde u usponu. U pitanju je Android ICS telefon više srednje klase, koji je spakovan u kućište debljine 7,69 mm sa dvojezgarnim procesorom na 1,5 GHz, Super AMOLED ekranom, fotoaparatom rezolucije osam megapiksela, 5.1 dolby zvukom i, očekivano, primamljivom cenom. Ako ste imali sreće da se spotaknete o neki od modela iz serije Ascend, sigurno nećete biti toliko iznenađeni kvalitetom ovog telefona, dok će oni koji su ranije odmahivali glavom na svaki pomen kineskog proizvođača ostati bez teksta.

Projektovan kao zdrava kombinacija moderne tehnologije i savremenog dizajna, Huawei Ascend P1 je pravi primer dobro optimizovanog i izuzetno praktičnog telefona srednje klase. Ako bismo morali da ga uporedimo sa modelima drugih proizvođača, to bi najverovatnije bili Galaxy Nexus i HTC One S, telefoni koji se odlikuju povoljnim odnosom cene i mogućnosti. U poređenju s njima, Ascend P1 ima više izgleda da se nametne kao podrazumevani izbor tipičnog Android korisnika koji ne želi da istrese poslednju paru iz novčanika, ali nije spreman ni na kompromise koje nameću „budžetske” varijante s malim i lošim ekranima, sporim procesorima, posnim memorijama... To je telefon izuzetne brzine, sa kvalitetnim komponentama, ažuriranim softverom i odličnim ekranom. Na pitanje kako biti bolji i u isto vreme jeftiniji od konkurencije Huawei P1 pruža jasan odgovor.

Relativno glomazan, ali izuzetno tanak i lagan telefon po pitanju kvaliteta korišćenih materijala i pedantnosti završne obrade može da posluži za primer. Čak i na planu ergonomije nema mesta kritici – prijatni gabariti i zgodno raspoređeni tasteri znatno olakšavaju korišćenje. Ascend P1 izrađen je od kvalitetne glatke plastike, a u ruci leži kao saliven uprkos 4,3-inčnom ekranu (oduševljenje je slično onom koje nam je svojevremeno priredio Galaxy S II). S druge strane, upravljački tasteri koji su raspoređeni ivicama kućišta prilično su labavi i pri odsečnim pokretima proizvode zvuk svojstven jeftinijim modelima. Nije da zbog toga nećete moći da spavate, ali jedan premijum uređaj to sebi ne bi smeo da dozvoli.

Što se „gvožđurije” tiče, Ascend P1 zasnovan je na platformi koju smo upoznali na Samsung Galaxy Nexusu (Texas Instruments OMAP 4460), s tim što je dvojezgarni procesor u ovom slučaju klokovan na 1,5 GHz. Dobitak u brzini ima povoljne reperkusije u svakodnevnom radu – aparat je veoma brz, sve sistemske operacije sprovodi glatko i bez „zatezanja”. Vrlo dobro se snalazi i sa većinom programa i igara koje smo mu servirali (testirali smo više od 40 aplikacija i igara sa Pijace), i po tom pitanju skloni smo poređenju s trenutnim liderima Android arene (HTC One X i Samsung Galaxy S III). Za operacije s grafikom delegiran je PowerVR SGX540, koji je dovoljno snažan da pogura većinu modernih Android igara.

Testirajući pametne telefone skloni smo tome da zaboravimo na njihovu osnovnu funkciju – telefoniranje. S olakšanjem možemo da konstatujemo da je Ascend P1 po pitanju jačine i postojanosti signala, te kvaliteta zvuka zaslužio odličnu ocenu. Uz gotovo potpunu eliminaciju šuma i kristalno jasnu reprodukciju glasa u slušalici, telefon je „hvatao” signal i na mestima koja su za mnoge druge telefone prostori bez signala. Performansama baterije, tj. autonomijom, uglavnom smo bili zadovoljni – standardnih 24 časa, koliko će proći između dva punjenja, sasvim su prihvatljiv rezultat.

Slovo-dva o ekranu. Super AMOLED panel možda nije poslednje čudo tehnike, ali u ovom slučaju on i te kako služi svrsi, možda i bolje nego kod nekih drugih modela sa sličnim ekranom. U poređenju sa IPS LCD ekranom kojim se šepuri HTC One X, zaostatak u kvalitetu je zaista minimalan, i po svim karakteristikama najsličniji je modelu HTC One S, što je svakako veoma dobro, jer podrazumeva upečatljivu reprodukciju boja (crvena i žuta komponenta su nešto izraženije), odličan kontrast i besprekornu oštrinu, te veoma dobre uglove gledanja. Na dnevnom svetlu slika gubi većinu ovih karakteristika, ali dobar kontrast održava neophodan nivo upotrebljivosti.

Za razliku od nekih „genijalnih” proizvođača, koji insistiraju na „skinovanju” operativnog sistema, Huawei se odlučio za „sirovi” Ice Cream Sandwich, uz nakoliko minornih modifikacija koje su prevashodno u službi bolje funkcionalnosti. U opcije koje su karakteristične za ovaj telefon svrstavaju se funkcija za enkripciju podataka, upravljanje šiframa, kao i šifriranje liste poziva i tekstualnih poziva vezanih za određeni broj. Ako nas ekran nije oborio s nogu, Ascendov fotoaparat svakako jeste! U pitanju je jedno od najkvalitetnijih rešenja u kompletnoj Android gami – pod povoljnim uslovima (dnevno svetlo), P1 proizvodi fotografije koje su égal onima iz digitalnog fotoaparata, a posebno priznanje zaslužuje makro režim. Kada je osvetljenje slabije, slika gubi na kvalitetu i detaljima, ali ne drastično. Prisutan je i problem s ekspozicijom prilikom fotografisanja izrazito kontrastnih scena (funkcija HDR donekle otklanja tu neprijatnost).

Huawei Ascend P1 svakako nije savršen telefon, ali konkurencija ipak treba ozbiljno da se zabrine. Kinezi se sigurno neće zaustaviti na ovome (uveliko je već najavljen četvorojezgarni Ascend D Quad), a sada je jasno i kakvim oružjem raspolažu.

Gradimir JOKSIMOVIĆ