Legend of Grimrock

Kako prepoznati kvalitetnog nerda? To je onaj koji na izletu u prirodi najmanje jednom urlikne: „Fus Ro Dah!”, stojeći raskopčane košulje na steni i uživajući u upitnicima iznad obližnjih glava. Kako prepoznati sensei nerda? To je onaj koji radi to isto, ali uz „Zo Kath Ra”.

Mitohondrijalna Eva, pramajka i praotac svih modernih RPG-ova u prvom licu, jeste Dungeon Master, nestvarno moderna igra za sanjivu 1987. godinu i zaboravljenu platformu Atari ST računara. Ovaj začetnik žanra, danas poznatog kao dungeon crawler, svojevremeno je portovan i na druge aktuelne platforme (Amiga, PC...), što mu je obezbedilo puštanje korenja u mnoga mlada srca i uzrokovalo mnoge jedinice u osnovnim i srednjim školama. Dungeon Master je igra koja je stvarala podočnjake do zemlje, ali i klesala hard-core avanturiste koji stvaraju tajac kada zakorače u krčmu.

Legend of Grimrock je duhovni naslednik Dungeon Mastera – igra je surova i sirova retro poslastica, u kojoj ćete razbijati glavu i razbijati glave. Od ovog indie naslova nećete dobiti sate in-engine animacija, kompleksne NPC interakcije, ljubavne veze sa članovima družine niti storiju o seljačetu koje spasava kraljevstvo, već minimalistički fokusiran izazov za um i prste, pošteđen svega što ne spada u puko preživljavanje i snalaženje.

Taj spartanski RPG sa minimalnom pričom i maksimalnom potencijom počinje kraćim kolažom, u kojem četvoro kažnjenika dirižablom bivaju transportovani na vrh drevne planine Grimrok, čiji je tamnički lavirinti čine sadističkim ekvivalentom Morije iz „Gospodara prstenova”. Nogom u zadnjicu, straža vas ubacuje u prvi nivo dungeona, automatski vam dodeljući amnestiju, u kojoj ćete uživati ako se živi probijate do izlaza...

Grimrok-planinom vetar šumi-bruji, a kosti avanturista pevaju žalostive pesme... Igra vam nudi dve osnovne kategorije izazova – borbu i zagonetke. Izazov prve ukapiraćete onda kada vas prvi protivnik, džinovski slinavi puž, umlati kao zla pomajka; težinu druge shvatićete onda kada naletite na sobu prepunu prekidača i taster-platformi, čiji se clue za rešavanje nalazi na svitku u nekoj trećoj zaključanoj sobi. Mejk no mistejk, Grimrock je težak i uopšte nije namenjen igračima koji bi da projezde kroz igru samo da bi videli šta će biti na kraju. Rađanje mečke ovde se podrazumeva, pogotovo kada dođete na deveti nivo tamnice čije su zagonetke u stanju da skrše i volju od kovanog titanijuma...

Najinteresantniji momenat igre je rešetkasta mehanika kretanja, koja FPS perspektivi u realnom vremenu daje taktički šmek standardno rezervisan za potezne igre. Umesto slobodnog kretanja u prostoru, vaša četvoročlana ekipa skokovito se kreće s jednog na drugo polje, a isti princip važi i za protivnike. Sve melee karakondžule mogu vas napasti samo ako stoje na jednom od četiri polja naspram vašeg, a sličan princip važi i za daljinske oponente (gađaju vas sa distance ako nisu na polju „kosom” u odnosu na vas). Zvuči konfuzno ovako na papiru, ali je ultrajednostavno kada zasednete za WSAD + miš. Kada se malo naviknete na mehaniku borbe, shvatićete da se uz malo sreće, refleksa i manevarskog prostora čak i najglavatiji trol dâ lako umlatiti veštim strejfovanjem.

Na početku igre svoj četvoročlani party možete kreirati po želji, a možete odabrati i balansiranu, predefinisanu ekipu, koja se sastoji od dva ratnika, jedne lopovice i jednog maga. Šta god da radite, morate imati u vidu to da je prostorni raspored članova ekipe veoma bitan – u prvom redu poželjno je imati warriore, koji će igrati ulogu tenka, dok će drugi biti rezervisan za daljinski DPS. Bear in mind da vam igra dozvoljava da započnete igru bez maga u družini, što će vas onemogućiti da je kompletirate, jer nekoliko puzzlea zahteva bacanje tačno određenog spella. Uopšte uzev, igra ima radikalno surov pristup prema početnicima. Osim glavnih crta akcione mehanike, u kratkom tutorijalu ne objašnjava vam bukvalno ništa drugo, već vam ostavlja da sami čupate fragmente znanja sistemom pokušaja i grešaka.

Pored rešavanja kompleksnih terenskih zagonetaka, najčešće vezanih za otvaranje prolaza za dalje napredovanje, veliki procenat izazova leži i u navigaciji kroz lavirinte kamenih hodnika. Po defaultu, igra vam automatski mapira tamnice i lagume u koje ste makar jednom zakoračili, ali ako želite, možete igrati i bez toga – ako na početnim postavkama čekirate „Old school mode”, pripremite se na ručno crtanje dungeon mapa kao u starim danima. Ovo, iz očiglednih razloga, preporučujemo samo mazohistima.

Osvežavajuće težak i razbuđujuće izazovan, Legend of Grimrock je jedan od onih naslova koji se moraju odigrati, ako ni zbog čega drugog, onda zbog opšte kulture i sticanja slike o pravom, old skul balansu između izazova i nagrade.

Miodrag KUZMANOVIĆ