Majstor za filtere

Dobrim poznavaocima Photoshopa priča o programu čija je isključiva namena implementiranje grafičkih filtera na učitanu sliku zvuči kao „vanila tematika”. Ipak, napredni korisnici ponekad zaboravljaju na to da nemaju svi pristup Adobeovom univerzalnom čudu, da se vreme potrebno za savladavanje njegovih zakonitosti meri mesecima (nekad i godinama), te da ponekad materijal na ulazu nalaže hitro i efikasno delanje bez uključivanja stavke učenja i beskonačnog probanja u jednačinu. Na tu kartu igrali su u maloj softverskoj kompaniji Xycod, čije je sedište u glavnom gradu susedne Mađarske – Budimpešti.

Oni su osmislili program čije se korišćenje svodi na prolaženje svega četiri koraka. Putem klasične Browse metode učitavate sliku, potom birate stil prikaza koji će se primeniti, eventualno se poigravate sa dostupnim radnim parametrima, da bi na kraju usledilo pohranjivanje izrađenog dela u jednom od podržanih statičnih grafičkih formata. Simple as that! Pri tom, interfejs programa je prijatan za oko i izuzetno lepo orgranizovan, što će se svideti kako početnicima tako i onima sa nešto više iskustva. Inače, ne možemo da se otmemo utisku da komandni intrefejs izgleda kao da je brzim vozom stigao sa Mac platforme. Da u tome ima istine govori i podatak da se pored 32-bitnih i 64-bitnih verzija za Windows, Postwork Shop izrađuje i za Mac. Ne treba mnogo gledati serijal CSI da biste shvatili odakle je ideja krenula...

Program na ulazu nije svaštojed, ali podržava najbitnije formate – JPG, PNG, BMP, TGA, TIFF, GIF, PSD, SVG i ABR. Kao što smo rekli, sledeći korak je izbor jednog od postojećih grafičkih stilova. Ne računajući kategoriju User, koja služi za smeštanje omiljenih i često korišćenih filtera, te onih ručno izrađenih, prepoznajemo pet različitih oblasti: Building blocks, Drawing, Painting, Graphic arts i Photo. U svim slučajevima glavne oblasti hostuju gomilu propratinih sekcija koje služe za lakše pronalaženje željenih filtera. Na primer, otvaranjem oblasti Drawing dostupan postaje čitav svet različitih načina crtanja – marker, pastel, olovka, tuš, ugljen... Sasvim je normalno to što i ove propratne sekcije sadrže različite šablone primene (na primer, upotreba markera „rađa” čak 12 unikatnih šablona). Sve u svemu, korisniku je na raspolaganju ostavljeno nešto više od 400 pažljivo razvijanih stilova, raspoređenih u pomenutih pet glavnih oblasti.

Pridruživanje stila slici obavlja se dvoklikom na željeni stil, odnosno njegovim prevlačenjem na samu sliku. Nagovestili smo da korisniku na raspolaganju stoji i igranje sa radnim parametrima, što se obavlja iz sekcije Properties + Preview. Radni parametri označeni su brojkama koje se mogu menjati pomeranjem naročitih klizača, odnosno upisivanjem vrednosti direktno u kućice. Novi parametri odmah se uzimaju u obzir, slika u velikom preview prozoru se nanovo renderuje, tako da uvid u promene može da se stekne na licu mesta. Nažalost, ne donose svi stilovi mogućnost izmene radnih parametara i moraju se koristiti u as is varijanti. E, sad, autori su naprednim korisnicima ostavili mogućnost igranja kompozicijom projekta, i to tako što su omogućili da se nad učitanom slikom implementira više stilova odjednom. Ova sekcija programa podseća na nekakav algoritam editor – elementi su predstavljeni pravougaonicima, a vi ih povezujete linijama koje označavaju stupanje u interakciju. Zanimljivo je i to što je na raspolaganju ostavljen svojevrsni Bitmap Editor, koji će omogućiti implementiranje nekih osnovnih obradnih radnji. Inače, Bitmap Editor može da se koristi bilo kada tokom kreiranja kompozicije: pre implementiranja stilova, posle, između...

Iako se na prvi pogled ne čini tako, „dizanjem haube” zaključujemo da PostworkShop i te kako ima potencijala da jezdi trkačkom stazom. Dakle, podržava rad sa layerima, veličina radne površine može se prilagođavati po spostvenoj meri (uz implementiranje transparencije), može se odrediti količina korišćenog RAM-a, kvalitet renderinga, omogućen je rad sa tekstom, ubacivanje dodatnih stilova, podrška za plug-inove... Gotove kreacije mogu da se snime u svim poznatim formatima zapisa: JPG, PNG, TGA, GIF, BMP, TIFF i PSD.

PostworkShop se nudi korisnicima u čak tri varijante. Mi smo za potrebe testa odabrali Artist Edition, koja, iako nije najjeftinija, nudi najbolji odnos između cene i ponuđenog sadržaja. U čemu se verzije programa zapravo razlikuju, osim u ceni? Pre svega, u maksimalnoj veličini radnog prostora (ovde je to 2000 x 2000 piksela), potom broju uključenih stilova (verzija Basic koja košta 20 dolara donosi samo 50 stilova), mogućnosti kreiranja i modifikovanja stilova, podršci za plug-in module i batch procesiranje (to nudi verzija Professional, za čije usluge valja izdvojiti 99 dolara) itd. Mišljenja smo da je verzija Artist Edition kao stvorena za kućne korisnike i (web) dizajnere kojima gabaritnost izlaza nije od presudnog značaja. Takođe, tu je i mogućnost korišćenja naprednog rasporeda komandi, koji omogućava veći manevarski prostor od običnog 1-2-3-4 sistema, svih 400 stilova (ni verzija Professional ih ne nudi više)... Za verzijom Professional posegnuće oni kojima je bitno skidanje ograničenja prilikom kreiranja radne površine, batch procesiranje, podrška za plug-in module, te postojanje 64-bitne verzije programa. Basic izdanje sa ograničenjem canvasa od 800 x 800 piskela, 50 stilova i nemogušću modifikovanja šablona zaista je teško preporučiti čak i najnezahtevnijim korisnicima. Za kraj samo još da pomenemo i to da kupovinom programa dobijate mogućnost paralelnog instaliranja na tri mašine.

Vladimir PISODOROV