Neumorni stražar

Koliko je prosečnom korisniku stalo do nadgledanja rada računara? Otprilike isto koliko i mačkama do lanjskog snega! Dok se na ekranu glatko vrte najnoviji filmovi, a junaci video igara skaču po komandi bez lagovanja, razloga za brigu nema. Ipak, monitoring ponekad može da se pokaže kao pametna investicija, ne samo zbog eventualnog ranog otkrivanja problema već zbog čuvanja živaca koji se na današnju skupoću tako lako troše na sam nagoveštaj nekog kvara.

O različitim metodama nadgledanja pojedinačnih delova računarskog sistema pisali smo mnogo puta do sada. Najbolji primer u delo dobro sprovedenog sistema nadgledanja jeste S.M.A.R. tehnologija, uz pomoć koje korisnik može da dođe do važnih parametara vezanih za funkcionisanje prisutnih hard diskova. Međutim, budite ubeđeni da sve počinje mnogo ranije, na mnogo nižem nivou – od temperature. Ona je zapravo jedan od glavnih uzroka kvarova, „proizvođač” nestabilnosti, primarni stres koji od komponenti pravi neupotrebljivu kašu, a korisnika ostavlja sa ostacima sopstvene kose u rukama. Na temu „Temperatura i vaš računar” valjda je napisano sve što je poznato, pa ćemo ovog puta preskočiti suvislo elaboriranje. Umesto toga, pozabavićemo se načinom monitoringa temperature, i to ne upotrebom pojedinačnih alata već sveobuhvatnim rešenjem koje daje potpuni uvid u sve bitne parametre.

Razvoj Hmonitora (ili Hardware sensor monitora) traje već desetak godina i slobodno možemo da kažemo to da je u pitanju jedan od najboljih programa u klasi. Njegov rad zasniva se na obradi podataka koji se dobijaju putem termalnih senzora pohranjenih u unutrašnjosti samog računara. Oni se nalaze na svim vitalnim delovima računara – matičnoj ploči, grafičkoj karti, hard disku... Praktično, sve moderne komponente (proizvedene u poslednjih nekoliko godina) imaju ove naročite senzore, a Hmonitor prepoznaje čak 150 različitih. U prevodu, to znači da je šansa da ostanete bez traženih podataka prilično mala, jer program pokriva gotovo sve važnije tipove senzora, a autor se trudi da podršku za nedostajuće redovno ubacuje u bazu. Mi smo imali tu „sreću” da program ne prepozna senzor na grafičkoj karti, tako da smo tokom testiranja ostali uskraćeni za odgovarajuće podatke. Pored monitoringa temperature, ovaj alat koristi se i za nadgledanje vrednosti napona, a takođe i brzine rotiranja ventilatora (u pitanju moraju biti tzv. pametni ventilatori koji se za matičnu ploču kače pomoću tri žice).

Iščitani podaci korisniku se prezentuju na tri načina. Prvi podrazumeva svedeni prikaz putem systraya, koji tekstualnim putem obaveštava o najznačajnijim vrednostima izmerenih temperatura. Pozivanje glavne radne forme programa donosi znatno veću količinu informacija, a u vatru baca i aktivan grafički prikaz, koji se menja s proticanjem vremena. Na meniju se nalaze temperatura ploče i procesora (kao i svakog pojedinačnog jezgra ako ona, naravno, postoje), potom vrednosti napona, pa brzina okretanja svakog detektovanog ventilatora, te podaci vezani za grafički podsistem. Ovde se ne nalazi samo temperatura GPU već i napon, odnosno brzina rotiranja pripadajućeg ventilatora. Treći način prezentovanja podataka podrazumeva pravljenje tekstualnih datoteka koje sadrže apsolutno sve maločas nabrojane podatke. Log fajlovi beleže presek stanja nakon isticanja zadatog vremenskog intervala (minimum je pet sekundi a maksimum 60 minuta), a čak je moguće narediti kreiranje novog fajla na dnevnom, nedeljnom ili mesečnom nivou.

Hmonitor nije osmišljen samo kao alat čija je namena konstatovanje stanja. Korisniku je na raspolaganju ostavljena mogućnost definisanja sigurnosnih granica, čijim će se prelaženjem uključivati alarm, odnosno izvršavati određeni eventi. U praksi to znači da kada temperatura odabranih komponenti dostigne određenu granicu, može da se oglasi zvučni signal, pokrene neki program ili čak isključi računar. Okidač nije samo temperatura već i napon, odnosno brzina rotiranja kulera. Kada je u pitanju napon, valja napomenuti to da je granica određena minimalnom i maksimalnom vrednošću, dok je kod kulera to isključivo minimalna vrednost. U ovom departmentu treba pomenuti i mogućnost tzv. Thermal throttle controla. U pitanju je sistem koji po dostizanju određene temperature vrši (virtuelno) obaranje performansi procesora, što dovodi do manje potrošnje struje, a samim tim i do pada termalne disipacije. Kao reprezentativni uzorak po kom će program odlučiti kada je vreme za obaranje performansi može da se iskoristi temperatura na matičnoj ploči ili samom procesoru. Proces najbolje rezultate daje na overklokovanim mašinama.

U principu, to je sve što Hmonitor nudi. Možda je pažnje vredan podatak da program na tanjir stavlja mogućnost korekcije izmerene temperature (ukoliko primetite da ugrađeni senzor ne vrši pravilno očitavanje vrednosti), te da postoji sekcija koja daje informacije o BIOS-u, ploči, procesoru i detektovanim termalnim senzorima.

Kada se sve sabere i oduzme, Hmonitor teško je ne preporučiti. Ipak, u celoj priči ima jedno veliko „ali”, koje se ogleda u njegovoj izuzetno visokoj ceni. Iako nudi monitoring temperatura na nivou celog računarskog sistema, pa čak i sistem obaveštavanja i preduzimanja akcija u kritičnim uslovima, 33 zelene novčanice su previše. Za 10 dolara manje možete pazariti verziju bez Thermal throttle controla, ali i bez mogućnosti nadgledanja hard diskova i grafičkog podsistema. Tada je celokupan utisak nešto bleđi i više navodi na korišćenje pojedinačnih besplatnih rešenja. S druge strane, ako vam cena nije problem, ne postoji razlog da dalje razmišljate o kvalitetnom alatu za nadgledanje temperature unutar kućišta svog računara.

Vladimir PISODOROV