Poken Spark i Pulse

Poken Spark

Zamislite dve potpuno suprotne situacije. U jednoj od njih nalazite se na nekom zvaničnom događaju gde je gomila nepoznatih ljudi s kojima se upoznajete. Upoznavanje podrazumeva predstavljanje i rukovanje, kao i razmenu vizitkarti. Međutim, kasnije se prilikom pregledanja vizitkarti javlja problem vezivanja osobe i lica za taj komad kartona. U drugoj situaciji gomila ljudi je na nekom koncertu. Muzika je preglasna da bi se vodio bilo kakav razgovor upoznavanja, a vizitkarte sigurno nisu pri ruci. U oba slučaja može da pomogne spravica neobičnog imena i izgleda koja je, inače, svojevrsna elektronska vizitkarta – Poken.

Koncept Pokena obuhvata hardversko rešenje i softversku platformu koja se nalazi na sajtu proizvođača. Objašnjavanje principa funkcionisanja softverskog dela umnogome je olakšano popularnošću društvenih mreža poput Facebooka. Novi korisnik prijavljuje se na sajtu proizvođača i pravi svoj profil. Profil obuhvata definisanje imena, prezimena, nadimka, radnog mesta, adrese – dakle svega onoga što korisnik želi ili ne želi da podeli sa drugima. Zatim je za tu virtuelnu vizitkartu moguće vezati i naloge na društvenim mrežama (Poken ih podržava više od 40) i mesindžerima (šest podržanih). Za svoj profil korisnik može da veže jedan ili više Pokena i da za svaki definiše drugačiju vizitkartu. Pokeni se prave u dve varijante: zabavni Spark i poslovni Pulse. Najbliži opis oba modela bio bi USB flešić, iako Pokeni to primarno nisu.

Praktična primena izgledala bi, na primer, ovako: svi okupljeni na nekom događaju imaju svoj Poken. Nakon upoznavanja i razgovora razmenjuju elektronske vizitkarte tako što jedan Poken prinesu drugom. Uspešnu razmenu podataka signalizira pulsiranje zelenog svetla unutar „šape” na kućištu Pokena. Posle završenog događaja korisnik povezuje svoj Poken na USB računara, odlazi na sajt i loguje se na svoj profil. Tu su izlistani svi potencijalni prijatelji sa kojima su razmenjeni podaci, a korisnik može da ih prihvati ili odbije (baš kao i na društvenim mrežama). Dakle, razmena podataka ne podrazumeva i automatsko prihvatanje kontakata. Pregled olakšava prikaz slike na profilu potencijalnih prijatelja, a nakon prihvatanja kontakta prikazuju se i svi ostali podaci sa elektronske vizitkarte. Sve kontakte moguće je eksportovati u vidu VCF-a i u MS Outlook.

Poken Pulse

Što se hardvera tiče, dva modela međusobno se razlikuju. Spark modele karakteriše slikovit poklopac konektora, a korisnik može da odabere jedan od četrdesetak ponuđenih dizajna koji najbliže opisuje njegovu ličnost. Iako podseća na USB fleš, na 1 GB prostora koji se prijavljuje na računaru nije moguće upisivati podatke. U realnosti, tih 1 GB je simulirano, a prava količina memorije je 16 KB. Na modelu Spark moguće je „pokenovati” do 64 kontakta pre pražnjenja na računaru. Kada je napunjen, svaki noviji kontakt potisnuće onaj najstariji. Pulse, kao poslovno rešenje, nudi diskretniji dizajn, ali i više mogućnosti. Pored toga što može da pohrani stotine kontakata (ni proizvođač ne zna tačan broj), Pulse nudi i 2 GB prostora za snimanje fajlova. Na računaru se prijavljuje kao USB hub koji u sebi ima dva uređaja. Jedan je Digitex čitač kartica u kojem se „nalazi” drajv simuliranog kapaciteta 1 GB i na koji nije moguće snimati, a drugi je USB fleš kapaciteta 2 GB. Brzine transfera bile su 6,8 MB/s za snimanje i 9,9 MB/s za čitanje. Oba modela napajaju se iz nepunjive litijumske CR1632 baterije koja traje oko šest meseci. Kada se istroši, korisnik može sam da je zameni.

Već smo pomenuli da se razmena podataka obavlja jednostavnim dodirivanjem dva Pokena, bez obzira na to o kojim se modelima radi. Komunikacija se obavlja putem radio-talasa i posebnog tipa NFC tehnologije (Near Field Communication). Za taj tip komunikacije neophodno je da dva uređaja budu u neposrednoj blizini, inače do komunikacije uopšte neće ni doći. Na taj način onemogućeno je slučajno „pokenovanje”.

Ovaj izuzetno zanimljiv koncept elektronskih vizitkarti ima samo jednu očiglednu manu. Pokenovanje podrazumeva da i druga osoba ima Poken, za šta je prilikom slučajnog upoznavanja na javnim skupovima (koncertima, festivalima) ipak izuzetno mala verovatnoća. Mnogo više smisla ima situacija kada neka firma organizuje skup i svaki prijavljeni učesnik dobije svoj Poken sa upisanim podacima. Takvi događaji postoje već i u praksi, pa su tako, recimo, BMW, IBM i Samsung organizovali događaje na kojima su učesnici imali Pokene, a na ovogodišnjem CeBIT-u firme IBM i T-Systems koristile su Pokene za razmenu podataka. Pokenovanje svakako predstavlja izuzetno zanimljiv i praktičan koncept, a da li će se i koliko ustaliti, vreme će pokazati.

Ivan ČABRILO