Asus MS246H

Asus MS246H

Pored konstantnog bombardovanja novim modelima iz Samsunga i LG-ja, kao i ponekim nesvakidašnjim rešenjem iz Viewsonica, skoro da smo i zaboravili na „skorojevića” u proizvodnji monitora – kompaniju Asus. Većina modela u njihovoj gami koristi pravougaon oblik ekrana i postolja, tj. ima klasičan izgled monitora. Možemo reći da je taj dizajn „običan”, ali monitor koji vam sada predstavljamo jedino se može opisati kao „neobičan”.

Kada je izgled u pitanju, Asusov model MS246H ne može vas ni na jedan način ostaviti ravnodušnim. On pleni svojim izuzetno tankim profilom, koji iznosi fascinantnih 16,5 mm, a odmah zatim u oči pada njegova nesvakidašnja kombinacija boja. Naličje monitora ukrašeno je perla belom bojom koja se prenosi i na ivice frontalne strane, što je naročito naglašeno uz donju ivicu koja se savija ka unutra. Taj efekat, kao i nedostatak „normalnog” postolja, doprinose utisku da se sam displej, koji je oivičen tankim koricama obojenim u klavir crnu boju, nalazi u dlanu ruke. Monitor nema klasično postolje, već se svojom donjom ivicom preko dve gumice oslanja na površinu stola, dok mu oslonac protiv prevrtanja predstavlja plastičan nosač kružnog oblika koji mu pruža odličnu potporu. Mana ovog sistema ogleda se u ograničavanju ergonomije na podešavanje nagiba između 10–20 stepeni, a dodatan minus je nemogućnost postavljanja MS246H na zidni nosač. Kada se već motamo oko pozadine, treba reći to da se pored VGA konektora mogu naći HDMI, konektor za slušalice (zvuk ide isključivo preko HDMI konekcije), a tu je i strujni konektor. U Asusu su, kako bi ostvarili ovako tanak profil, strujnu jedinicu izmestili van kućišta monitora, ali je i ona, kao i sam monitor, veoma malih dimenzija. To je još jedan od uspeha Asusovih inženjera, jer ušteda u potrošnji električne energije iznosi i do 40 odsto u odnosu na modele sličnih karakteristika iz Asusove ponude. Nemojte da vas brine nedostatak DVI porta jer u kutiji, pored standardnog VGA kabla, dobijate i DVI-HDMI adapter. Vrativši se na lice monitora, možemo videti pet malih kružića koji označavaju položaj tastera za navigaciju kroz meni i šesti, veliki, koji služi da upalimo, odnosno ugasimo monitor. Svih šest je osetljivo na dodir (macole) i moramo priznati da je potrebno dosta strpljenja dok podesite monitor. Taster ’Power’ osvetljen je bledoplavom bojom, tako da ga praktično ne primećujete čak ni u mraku. Da biste osvetlili ostalih pet tastera i upoznali se s njihovom funkcijom potrebno je da dodirnete jedan od njih, što zauzvrat aktivira opciju tastera koji ste pritisli. To je veoma iritirajuć način funkcionisanja, ali se raspored brzo zapamti (potrebna su samo četiri tastera grupisana s leve strane).

Neposlušni tasteri vode nas u meni koji ima pet glavnih celina – Splendid (fabričke postavke reprodukcije slike), Image (podešavanje karakteristika slike), RGB (podešavanje boja), Input Select (biranje ulaznog signala) i System Setup (podešavanja oko samog monitora). U Splendidu se krije pet opcija – Standard mod (čijem prikazu slike ne može pomoći ni lula mira, a kamoli smanjen broj opcija za naknadno podešavanje), zatim Theater mod (blago naglašene boje), Game mod (veoma posvetljuje sliku, pa je moguće videti sve detalje u tamnim tonovima), Nightview mod (guši najsvetlije tonove kako monitor ne bi blještao u mračnoj prostoriji) i za kraj Scenery mod (efekat sličan HDR-u jer prenaglašava boje). U meniju Image moguće je podešavati Brightness, Contrast, ASCR (Asus Smart Contrast Ratio – automatsko podešavanja kontrasta u zavisnosti od prikazane slike), Track Free (podešavanje brzine odziva ekrana), Sharpness i Saturation. U meniju za podešavanje boja RGB nalazimo dva podmenija – Color Temperature i Skin Tone (Reddish, Natural i Yellowish). U prvom podmeniju postoji Cool, Normal (koji je sve samo ne ono što mu ime govori), Warm, sRGB i User mod. Poslednja dva menija Input Select i System Setup ne sadrže neke bitne opcije, osim što smo uočili da monitor može da prikaže sliku sa odnosima 4:3, Full i Overscan. Nigde nema opcije 1:1.

Nakon što smo pogledali hardver i softver monitora, vreme je da pogledamo i kakav je na delu. Poučeni ranijim iskustvom da većina monitora koja je dobro dizajnirana ne prikazuje sliku istog ranga, prišli smo testu bez velikih očekivanja. Pokušaj podešavanja slike dok je odobran Standard mod rezultovao je totalnim fijaskom. Koliko god smo se trudili da podesimo sliku, ona je uvek bila ugušena kao da smo stavili sivu foliju preko ekrana. Nije pomoglo ni to što se većina opcija za podešavanje slike automatski zaključa kada se koristi ovaj mod. Odabrali smo Theater mod jer je najpribližniji realnom prikazu i zaključili da i u njemu postoji doza sivila. Ustanovili smo da ono dolazi od Color Temperature i opcije Normal. Prebacivši podešavanje na User mod i uz minimalnu korekciju skinuli smo najveći deo sive „mrene s oka”. Monitor povezan preko DVI-HDMI kabla ne zaključava opcije Sharpness i Saturation, pa nam je omogućen još jedan stepen podešavanja slike. Smanjivanjem opcije Sharpness na 90 odsto nestaju slabo vidljivi duhovi, ali i gubimo malo na oštrini pri samim ivicama, što predstavlja zamenu koju smo voljni da prihvatimo. Nakon još nekog vremena provedenog u podešavanju monitora, više zbog lošeg odziva tastera nego zbog nemogućnosti da se slika podesi, došli smo do vrlo zadovoljavajućih rezultata. Boje su vedre i jasno se razlikuju. Između nijansi nema nejednakih prelaza i prirodno se pretapaju jedna u drugu. Svetli tonovi se jasno razlikuju, dok se tek najtamniji stapaju, pa se u njima gube sitni detalji. Slike pejzaža izgledaju živopisno i realno, u granicama mogućnosti jednog TN panela. Prelazi na crno-belim slikama su oštri tamo gde treba da budu, dok su na drugim mestima blagi, ali, kao što smo napomenuli, u najtamnijim tonovima gube se sitni detalji. Sledeću zamerku upućujemo lošem vertikalnom uglu gledanja. Da bismo pravilno sedeli ispred monitora, potrebno je da su nam oči u ravni sa gornjom ivicom ekrana kako ne bismo morali da gledamo nagore. S obzirom na veličinu ovog ekrana i nemogućnost podešavanja visine, moraćete da pronađete način da se pravilno namestite ili ćete biti žrtva užeg vertikalnog ugla gledanja (horizontalni ugao daje solidne rezultate). Probijanje pozadinskog osvetljenja vidljivo je uz gornju ivicu, gde je monitor fizički najtanji, pa to i nije čudno. Primetili smo i nekonzistentnost osvetljenja preko celog ekrana (u pitanju nijanse su). Ove anomalije nisu tako ozbiljne da bi mogle da naruše kvalitet slike ili doživljaj pri gledanju filmova. Dodatan plus ovog monitora jeste njegova mogućnost da prikaže punu HD rezoluciju (1080p) i HDCP-om zaštićen sadržaj, a sve to sa vremenom odziva 2 ms (GtG). Da bismo proverili ovu tvrdnju potrebna nam je oprema koju nemamo, ali nam oči govore da je odziv na zaista visokom nivou. Igre vožnje i brze akcione scene u filmovima teku veoma glatko. Još jedan problem koji smo primetili kada smo priključili drugi uređaj preko HDMI kabla jeste nasumično pojavljivanje vertikalne žute trake širine oko 5 cm u desnoj polovini ekrana. Nekada bi se pojavila i ubrzo nestala, a nekada bi bila prisutna sve vreme dok ponovo ne pokrenemo uređaj. S obzirom na to da se ovo nije dešavalo sa priloženim DVI-HDMI kablom, ovaj problem isključivo vezujemo za naš kabl.

Jedna od mana koja nam najviše smeta jeste nemogućnost tiltovanja monitora nadole. To nam ne dozvoljava da se zavalimo u fotelju i uživamo u filmu ili surfovanju Netom, a monitor se ne može postaviti ni na nosač. Sledeća mana (ako se tako može nazvati) koja nas je odgovorila od toga da zadržimo ovaj monitor za sebe jeste nedostatak zasebnog DVI konektora. Ne želimo da povezujemo kompjuter na D-SUB konektor, a drugi uređaj na HDMI. S pozitivne strane, tu su konektor na koji možemo prikačiti slušalice ili eksterne zvučnike (ako slika i zvuk dolaze preko jednog kabla), visoka rezolucija ekrana (1920 x 1080) koja omogućava prikazivanje svih željenih sadržaja i reprodukcija boja koja je na zavidnom nivou. Ako imate strpljenja da podesite ovaj monitor i da njegovo osnovno zaduženje bude to da bude povezan sa kompjuterom, nećete zažiliti ako ga izaberete. Na kraju ovog teksta ni sami ne znamo da li smo više gledali monitor ili u monitor.

Vojislav VUJANIĆ