Prevođenje za tili čas

Svi koji su se ikada bavili prevođenjem znaju kolika je razlika između prevoda književnog i stručnog teksta, kao i to koliko je pri radu na tehničkim i sličnim prevodima važno održati konzistentnost terminologije, stila i svih drugih elemenata datog dokumenta. Upravo za potrebe korisnika koji se bave takvom vrstom prevoda postoje specijalizovani programi koji im umnogome olakšavaju posao.

Takvi programi opšte su poznati kao CAT (Computer Aided Translation) alatke. Uprkos imenu, nisu u pitanju aplikacije za mašinsko prevođenje, koje najčešće izbacuju nakaradna tumačenja ubačenog teksta, već programi koji nude neke druge prednosti u odnosu na klasično prevođenje u Wordu ili u drugim programima za jednostavnu obradu teksta. Jedna od osnovnih osobina svih takvih programa jeste postojanje prevodilačke baze termina. Naime, u svima njima postoji neka vrsta interfejsa za prevođenje u kojem se tekst deli na segmente i kreiraju se parovi izvor-prevod sa više ili manje opcija za ubrzavanje ili olakšavanje posla, ali je baza ono što čini njihovu srž. Kada otkucate prevod jedne rečenice ili manjeg dela teksta, taj par (izvorni tekst i prevod) automatski se unosi u pomenutu bazu i čuva u njoj. To praktično znači da svaki sledeći put kada nešto prevodite (bilo u istom tekstu ili u nekom sasvim novom), program automatski pruža uvid u ranija rešenja za iste ili slične pojmove ili čitave rečenice. Takve baze mogu se koristiti za automatsko prevođenje teksta (jednostavno se svi isti parovi automatski unesu kao prevod), mogu se slobodno pretraživati i slično. Samim tim, više ne morate da se pitate kako ste ono beše preveli neki termin ili neki sklop rečenice – sve vam je to pri ruci kad god vam zatreba.

Kako potrebe za prevodom stručnih tekstova, lokalizacijom softvera i internet sadržaja i sličnim poduhvatima sve više rastu, CAT alatki na tržištu ima sve više. Iako je osnovni princip rada manje-više isti kod svih, svaka ima neke svoje prednosti i detalje koji mogu biti pogodniji za određene vrste tekstova. Međutim, Trados se već godinama (tačnije od 1984. godine, kada ga je razvila nemačka firma Trados GmbH) izdvaja od drugih po univerzalnosti, jednostavnosti upotrebe i odličnoj podršci za razne formate. Nedavno je svetlost dana ugledala i njegova najnovija verzija, pa pogledajmo kakve nam novine ona donosi.

Već na prvi pogled jasno se vidi da je razlika između Tradosa 2009 i ranijih verzija ogromna. Kompletan izgled i dizajn, ponuđene početne opcije, obilje menija, komandi i koječega traži dosta privikavanja, čak i u slučaju osoba koje su svakodnevno koristile prethodna izdanja. Na prvi pogled, izgleda kao da su dizajneri programa izabrali različite funkcije iz drugih aplikacija slične namene i sve ih objedinili na jednom mestu. Koliko je to dobro, svakako je individualna stvar, ali je opet u početku veoma zbunjujuće.

Za početak, tu su opcije za uopšteni rad sa projektima. Naime, možete prikazati sve projekte koje imate i razvrstati ih prema nekoliko ključnih kriterijuma (roku do kada se moraju završiti, stepenu završenosti, tipu i slično), što će svakako biti korisno osobama koje rade sa velikim brojem različitih projekata ili pak menadžerima u prevodilačkim agencijama, a za sve projekte koji su u toku prikazan je i procenat završenosti. Druga velika novina jeste to što Trados sada koristi jedan interfejs za sve. Znači, nema potrebe da posebno otvarate bazu i projekat, već je sve integrisano u jedan prikaz u različitim okvirima na ekranu. Pored toga, generalna podrška za tipove datoteka koji se mogu prevoditi proširena je na mnoge nove, od kojih će mnogima verovatno najzanimljivija biti podrška za PDF format. Dakle, nema više mukotrpnog pretvaranja PDF-a u neki podržani format, uz mučno slaganje slika, tabela i drugih elemenata, već se datoteka jednostavno učita u Trados i prevodi.

Novina je zaista mnogo, ali pogledajmo kako sve to funkcioniše u praksi. Recimo da ste freelance prevodilac koji treba da prevede jedan dokument. Otvorićete datoteku u Tradosu i izabrati prevodilačku bazu (TM) ukoliko ste je dobili uz projekat ili ako imate neku svoju koju ste ranije napravili za neki tekst slične tematike. Ukoliko nemate ništa slično, jednostavno ćete napraviti novu koja će ostati sačuvana ukoliko vam u budućnosti ponovo bude zatrebala. U oknu za uređivanje teksta (Editor) videćete dve kolone, jednu sa izvornim tekstom i jednu u koju treba uneti prevod, prevodilačku bazu ukoliko ste je prikačili, dok se u gornjem desnom uglu nalazi izuzetno korisna kartica Preview koja će dati pregled konačnog izgleda dokumenta na kom radite, koji se ažurira u realnom vremenu dok kucate. Ovde se vidi još jedna bitna razlika u odnosu na prethodne verzije Tradosa: za razliku od ranijeg prikaza u kom su se source i target tekst nalazili jedan ispod drugog (što je, prema našem mišljenju, mnogo preglednije i prirodnije), dizajneri programa su se ovog puta odlučili za prikaz u kolonama, dakle za tekst koji se prevodi pored izvornog teksta. Nekima će se ovo verovatno svideti, posebno ako su navikli da rade u nekim drugim prevodilačkim programima koji oduvek koriste ovakav raspored na ekranu, ali se nama to čini nepotrebnim.

Dalje novine i pogodnosti primetićete kada počnete da kucate tekst. Na primer, tu je funkcija AutoPropagation, koja je veoma zgodna za tekstove u kojima ima dosta ponavljanja: naime, ona automatski unosi prevedenu nisku u sva druga polja u kojima se ona ponovo pojavljuje. Zatim, kada počnete da kucate neku reč, ukoliko u bazi već imate tu istu reč ili neku sličnu, ispod nje će se prikazati nekoliko opcija za automatsko unošenje teksta, tako da možete jednostavno izabrati neku od njih jednim klikom ili samo nastaviti da kucate ako vam nijedna ne odgovara. Iako ova funkcija dosta obećava, posebno kada je reč o uštedi vremena, ali i olakšanju rada (ako ništa drugo, manje će vas boleti prsti posle obavljenog napornog posla), verujemo u to da će punu snagu moći da ostvari tek kada poprilično napunite prevodilačku bazu, a svakako će tražiti mnogo vremena za navikavanje. Kao što smo već pomenuli, prevodilačka baza je u istom prozoru, tako da ako naiđete na neki termin za koji znate da ste ga ranije preveli, možete ga jednostavno potražiti i time osigurati usaglašenost prevoda na kojima radite.

Naravno, tu je i veliki broj drugih sitnica i novina od kojih smo mi dotakli samo one najbitnije, na primer lakše prenošenje oblikovanja teksta iz originala u prevod, promenu formata dvojezičnih datoteka (iz TTX u XLIFF) i drugo. Opšta ideja autora programa jeste da se proces prevođenja što više ubrza i olakša (štaviše, u Trados je sada uključen i klasičan mašinski prevodilac, mada sumnjamo da će ga iko ko se ozbiljno bavi prevodom koristiti, a zasad nema ni podršku za srpski jezik), mada nismo sigurni u to kako će stari korisnici ovog programa prihvatiti ovoliki broj korenitih promena. Svakako, svi će provesti dosta vremena u učenju i ispitivanju funkcija i opcija, snalaženju u novom interfejsu i čitanju Helpa (koji je, doduše, odličan iako se veoma dugo otvara). Međutim, za sve koji se ozbiljno bave stručnim prevodima, Trados je jedno od najboljih rešenja koje se trenutno može naći na tržištu.

Jovana KUZMANOVIĆ