Još jedan konkurent?

Nakon što je Apple odlučio da svoju poslednju „mačkicu” (Leopard OS X) preseli i na Intel (PC) platformu, bilo je za očekivati da će istim stopama krenuti i sa korisničkim programima. Čini se nekako najnormalnijim da se proboj započne sa programom koji ima najširu moguću bazu potencijalnih korisnika, pa je logično da je izbor pao na Safari. Ovaj web čitač je svoje putešestvije po PC svetu započeo verzijom 3, ali je prijem kod korisnika bio, najblaže rečeno, mlak. Sudeći prema onome što smo videli, „četvorka” ima (skoro) sve preduslove da u potpunosti promeni takav stav PC korisnika prema ovom browseru.

Apple se svojski potrudio da u ovoj verziji programa korisnicima približi Web na jedan potpuno drugačiji način. Da li vam je poznata opcija Speed Dial iz Opere? Ona je kod korisnika ovog browsera prihvaćena s velikim oduševljenjam, pa je i Apple rešio da na svom programu primeni isti princip. Uz to ga je malo začinio i trodimenzionalnim šmekom, i tako smo dobili Top Sites. Ovde se u nekoj vrsti 3D ekrana prikazuju maksimalno do 24 omiljene stranice. Za razliku od Opere, korisnik ovde nema potrebe da vrši editovanje, jer će program sam da odabere i da prikaže najčešće posećivane stranice. U sličnom (trodimenzionalnom) stilu napravljen je i prikaz stranica sačuvanih u sekciji bookmark, pa čak i istorijat nedavno posećenih stranica. Ovde ipak moramo da naglasimo to da trodimenzionalni prikaz radi isključivo pod Vistom. Pod XP-om se opcije koje omogućavaju takav prikaz stranica uopšte ne vide u menijima.

Kada već govorimo o vizuelnim osobinama Safarija, treba pomenuti i to da on nema klasičan Title bar, već je ova površina iskorišćena za postavljanje tabova. Prvi put vidimo jedno ovakvo rešenje i moramo da priznamo da nam se svidelo, iako nam je bilo potrebno nekoliko dana da se naviknemo na takav način rada. Kao i Internet Explorer 8 RC1 (predstavljen u prošlom broju), i Safari nudi poboljšan način rada sa adresama koje se unose. I ovde su one mnogo intuitivnije i preglednije prikazane nego kod aktuelnih web čitača. Slična stvar je i sa poljem za unos upita za pretragu. Kao i kod unosa web adresa, i ovde se, zahvaljujući saradnji sa Googleom, pojavljuju sugestije, koje su prilično intuitivne i u velikom broju slučajeva nude izraz koji ste planirali da ručno ukucate. Nešto slično implementirano je i kod istorijata učitanih stranica, koji se sada može pretraživati na isti način kao i Internet. Još jedna stvar je preuzeta od već pominjane Opere. Radi se o jednostavnom zumiranju cele stranice pomoću prečice na tastaturi ili kombinacijom tastature i miša. Poboljšana je i podrška za RSS feedove, a ovde je najinventivnija opcija koja pomoću klizača definiše način prikaza pregleda pristiglih vesti. Jednostavnim pomeranjem klizača mogu se dobiti sažete informacije u jednom redu ili detaljniji pregled vesti u dva ili tri reda.

U ovom programu upotrebljene su i neke nove tehnologije koje omogućavaju bolji prikaz i rendering web stranica. Ovo je prvi browser koji koristi CSS Effects tehnologiju, čiji je cilj da pomogne web developerima da razviju mnogo efektnije web stranice, i to sa samo nekoliko linija koda.

Apple već duže vreme tvrdi da je Safari najbrži web čitač današnjice. Ovom prilikom nismo se bavili testiranjima brzine, ali definitivno su primetni elementi koji idu u prilog ovoj tvrdnji. Na primer, implementirana je tzv. Speculative Loading opcija, koja automatski učitava dokumente, skripte i informacije o stilovima za prikaz naredne stranice, za koju poseban algoritam proceni da će biti sledeća učitana. Na taj način se (ukoliko se klikne baš na taj link) stranica stvarno brže učitava, jer je jedan njen deo ili možda čak cela stranica učitana i pre samog klika na link.

Zahvaljujući HTML 5 offline podršci, Safari omogućava developerima da razvijaju web aplikacije koje će moći da se koriste i kada nema konekcije sa Internetom. Ovakve aplikacije, ali i potrebni podaci, smeštaju se na lokalne diskove i omogućavaju korisnicima da rade na njima bez obzira na to da li je računar povezan na Mrežu ili ne.

Očigledno je da proizvođači softvera za surfovanje Internetom sve više pažnje posvećuju sigurnosti i privatnosti korisnika. I Safari je krenuo istim putem, pa postoji opcija za uključivanje „privatnog surfovanja”. Kada je ona uključena, web stranice koje ste posetili neće se ubaciti u istoriju, fajlovi koji su preuzeti odmah će se automatski ukloniti iz download liste (što inače nije slučaj), biće isključene opcije za automatsko popunjavanje formulara (između ostalog i korisničkog imena i šifre), a upiti koji su postavljeni u Google search boxu neće se pamtiti.

Safari je jedini browser koji automatski pronalazi mrežne uređaje koristeći sistem Bonjour. On je do sada bio rezervisan za Mac, ali od ove verzije browsera može se instalirati i na računare koji rade pod Windowsom. Naravno, prilikom instalacije Safarija neophodno je uključiti i opciju instalacije Bonjoura. Ova tehnologija inače služi da na jednostavan i automatizovan način poveže računar i „pametne” mrežne uređaje. Kompjuter koji je opremljen ovim softverom automatski „emituje” svoje servise i „sluša” servise koje emituju drugi Bonjour kompatibilni uređaji. Najveća prednost sistema jeste u tome što ne zahteva nikakvo podešavanje. Recimo, ako posedujete neki noviji štampač (većina poznatih brendova koristi tehnologiju Bonjour), dovoljno je da ga priključite bilo gde na lokalnoj mreži i on će se videti bez ikakvih dodatnih podešavanja, pošto će sam kroz mrežu poslati podatke o sebi do svih „zainteresovanih” računara i aplikacija. Ovo radi i sa aplikacijama, pa tako Safari, između ostalog, koristi Bonjour i da bi pronašao web stranice na lokalnoj mreži. Svi Bonjour uređaji i lokacije prikazuju se u posebnoj sekciji unutar bookmarka.

Možda najvažnije od svega do sada pomenutog jeste to da je Safari u potpunosti kompatibilan sa standardima koje je propisao konzorcijum W3C. To je i dokazao na testovima Acid2 i Acid3 koje smo sproveli s njim. Safari 4 Beta je, pored Opere 10 Beta, jedini web čitač koji je do sada na testu Acid3 uspeo da dobije maksimalnih 100 poena.

Sudeći prema onome što smo videli, Safari sa svojim funkcionalnim osobinama zaslužuje da se nađe među najpoznatijim i najkorišćenijim web čitačima. Nažalost, pokazalo se da to nije uvek dovoljan uslov da se tako nešto i ostvari. Ova verzija svakako je donela osveženje u načinu na koji funkcionišu web čitači, pa samo ostaje da vidimo da li će korisnici Interneta pristati da ponovo menjaju svoje navike i softver koji koriste za surfovanje.

Branislav BUBANJA