Roboti van industrije

Ubrzan razvoj robotike omogućio je korišćenje robota i van industrije. Postoje brojni primeri robota koji na efikasan način odmenjuju ljude

Najviše korisnih robota radi u industriji, najčešće na zamarajućim, repetitivnim poslovima. Međutim, iz Zemlje izlazećeg sunca stiže nekoliko robota koji su konstruisani isključivo za specijalne namene. Da li ste nekada zamišljali da imate robota koji može da usisa pod a zatim vam pusti omiljeni film? Floor Cleaning Robot – DVD Projection System to može. Prepoznaje i glasovne naredbe. Visok je 130 cm i težak stotinak kilograma. Naučnici prave robote za višestruke zadatke, ali ko bi ikada pomislio da će napraviti robota koji može da posluži kao đubretar i kino-operater! Ukoliko želite da imate ovog robota, to će vas koštati 85.000 dolara.

Čuvari i vatrogasci

Ukoliko vam je potreban čuvar, postoji robot i za to, a ime mu je Robot Guard – Fire Fighter. U slučaju opasnosti njegova rika će rasterati napadače. Ako neko izazove požar i vi se nađete u opasnosti, on će ugasiti vatru. Poseduje još jednu zanimljivu funkciju. Na grudima ima ugrađen veliki LCD monitor na kojem možete surfovati Internetom (stojeći u plamenu, valjda – prim. ur.).

Japan se nalazi u veoma trusnom području pa su zbog toga napravili robota koji bi učestvovao u spasilačkim akcijama umesto ljudi. Vatrogasci više neće morati da rizikuju živote ulazeći u ruševine i zgrade u plamenu. Robot na prednjem delu poseduje kameru a svoje dugačke ruke koristi da prepozna čoveka i da ga uvuče „u sebe” i iznese iz opasnog područja. Umesto točkova ima gusenice da bi mogao da se kreće po neravnom terenu.

Enolog

Da bi pokazali svoju svestranost, Japanci su napravili robota koji pomaže u mnogo prijatnijim situacijama. Zamislite da sedite u finom restoranu i naručujete vino. Tada bi došao degustator vina i predložio neko koje je po njegovom istančanom ukusu najadekvatnije prilici. A šta ako bismo vam rekli da će umesto čoveka doći robot da izabere vino za vas? Možda vam deluje neprikladno da se u tu svrhu koriste roboti, ali proizvođači su uvereni da ćete posle degustacije izabranog vina zavoleti mališu. Osim degustacije vina, robot može da izabere i hranu. Sve to zahvaljujući infracrvenom svetlu koje raspoznaje ukuse. Ovaj robot je u stanju da prepozna i nečisto posuđe. Uz njega će vam odlazak u restoran sigurno biti mnogo zabavniji.

Jahači kamila

Da nisu Japanci jedini koji koriste robote pokazuje primer robota u Kataru, zemlji bogatoj naftom, u kojoj se, iz razonode, organizuju trke kamila. Ideja je bila da se napravi robot koji bi mogao da zameni džokeja kamila. U jednoj ruci drži uzde, a u drugoj bič. Ovih dana trebalo bi da je završen proces u kojem bi svi džokeji bili zamenjeni robotima. Robot jaše kamilu na stazi dužine 2,4 km dostižući brzinu od 40 km/h. Za razvoj ovog robota zaslužan je Švajcarac Alexandre Colot. Razvoj je trajao godinu dana i koštao je milion dolara. Iako ovo deluje kao razonoda, ovaj robot ima mnogo veći i humaniji značaj. U bliskoistočnim zemljama džokeji za kamile su deca koja se često kidnapuju iz porodica. Postoji oko 40.000 hiljada dece džokeja, od kojih su neka stara samo četiri godine. Šeici u Kataru vide ovog robota kao jedno od rešenja problema izrabljivanja dece.

Razvoj je počeo kada su u Katar došli inženjeri i digitalnim fotoaparatima slikali džokeje da bi uhvatili sve njihove pokrete tokom trke. Rezultat je bio robot kojim se upravlja sa daljine od 800 metara. Čovek koji upravlja robotom stoji kraj ograde trkališta i upravlja džojstikom na prenosnom računaru. Robot ima četiri funkcije: napred, nazad, u stranu i udarac bičem. Težak je 27 kg i u njemu se nalaze GPS i specijalni amortizeri vibracija u slučaju „grube vožnje”.

Šeici kažu da ove trke ne mogu da budu zabranjene pošto su deo njihove tradicije i istorije, i zato je ovaj robot najbolja alternativa. Za sezonu trka koja je počela u oktobru 2007. godine bilo je spremno 20 robota.

Planira se da se osnuje centar za obuku ljudi koji upravljaju robotima. Jedina opasnost koja postoji jeste da ovaj sport prestane da bude toliko unosan, a to može da pokaže samo vreme.

Trofeji iz lova

Poznato je da lovci svoje trofeje stavljaju na zid. Kada ulove neki trofej oko kojeg su se pomučili, oni ga prepariraju i postavljaju na zid kako bi svaki put kada ga ugledaju bili ponosni na svoje lovačko umeće. Tako je jedan konceptualni umetnik došao do ideje da napravi robote koji imaju izgled životinjskih trofeja.

„Hunting Trophies” je projekat koji prikazuje jedanaest trofeja na zidu. Svaki od izloženih robota nalik je nekoj trofejnoj životinji. Roboti imaju unutrašnji program koji reaguje na nadražaje iz okoline. Infracrveni senzori ugrađeni su u grudi trofeja i reaguju na prisustvo osobe i njeno kretanje.

Kada se gledalac nalazi ispred ovih trofeja oni su neaktivni, međutim, ukoliko se približi jednom od njih, taj trofej će početi da pomera glavu u njegovom pravcu, uključuju se oči i začuće se gromoglasna rika. Kako se više približavamo trofeju, on postaje sve agresivniji.

Ukoliko biste brzo prošli pored zida, sve glave trofeja propratile bi vas pogledom u znak protesta. Sva ta rika i agresivno ponašanje su pokazivanje besa trofeja jer su lovljeni, ubijeni i izloženi na zidu.

Trofeji se prave od I-Cybie robota kojima su skinute noge i zadnja polovina tela. Tada se roboti stavljaju u drveni okvir identičan onom kod pravih trofeja. Jedanaest robota predstavlja jedanaest vrsta životinja. Tu su lav, zebra, antilopa, leopard, tigar, los, jelen, gazela, nosorog, ris i afrička divlja svinja.

Beba

U Evropi naučnici pokušavaju da nauče robota da priča. Na Univerzitetu u Plimutu treba da počne četvorogodišnja studija koja treba da dokaže da se roboti mogu naučiti ljudskom jeziku. Za tu priliku uzet je beba robot koji je dobio naziv iCub. Još se veruje da će u budućnosti postojati roboti koji će moći da misle, uče i da govore.

Eksperti iz oblasti podučavanja dece govoru davaće instrukcije za bebu robota. Biće uvršteni testovi raspoznavanja oblika objekata i postavljanja u odgovarajuće rupe, kao i ređanje međusobno uklapajućih kocki. Stručnjaci će pitati robota za naziv radnje koju radi i on će morati da odgovori kako se zove svaka specifična radnja koju trenutno izvršava. Na taj način oni veruju da će uspeti u svojoj nameri i razviti prvog robota te vrste.

Kućni pomoćnici

Toshiba je napravila prvu generaciju robota ApriAlpha, čija je svrha da pomažu u kući. Prepoznaju glas čak i sa veće udaljenosti, a zatim izvršavaju zadatu akciju. Ovaj robot može da čita vaš email, prepoznaje do sto različitih osoba na osnovu njihovog izgleda, fotografiše i šalje slike vlasniku. Komunikacija je ostvarena preko bežične mreže, Bluetootha ili LAN mreže. Kada napuštate dom, robot pazi na vaše kućne aparate i može da vam javi ako je neki ostao uključen. Pravljen je tako da njegove funkcije mogu stalno da se nadograđuju.

Još jedan robot iz Toshibe je ApriAttenda. On snima sve što njegova kamera zabeleži i obrađuje te podatke. Na taj način može da prati vlasnika kada se kreće kroz prostorije u kući. Hoda za njim i održava isto rastojanje. Kada se osoba pomeri napred, i robot se pomeri napred. Ako krenemo unazad, i robot se pomera unazad.

Demonstratori

Kompanija Sony napravila je čovekolikog robota čija je svrha da vas zabavlja. On može da hoda, trči, pomera ruke u svim pravcima kao čovek i da zaobilazi prepreke na putu. Može i da prepozna pojedinca u grupi ljudi. Njegovi prsti pomeraju se kao na ruci čoveka, a zglobovi u potpunosti odgovaraju ljudskim. Na demonstraciji je pokazao da razlikuje blokove po veličini i boji i da može da ih slaže jedan na drugi, saginjući se i podižući ih baš kao što bismo to i mi radili. Poseduje mogućnost bočnog pomeranja, a njegova stabilnost dokazana je kada je stavljen na platformu koja se naginje pod određenim uglom – robot se brzo prilagodio i odmah je svoj oslonac prebacio na odgovarajuće mesto.

I Honda razvija humanoidne robote sa ciljem da pomažu ljudima. ASIMO robot može da vas usluži dok sedite u kafiću ili vas uputi ka vašoj sobi u hotelu. Razvijena je tehnologija kojom ASIMO stabilno hoda dok vam donosi poslužavnik. Ukoliko vam ukazuje put, on se pomera u stranu da vam ne bi smetao da slobodno koračate. Sve to zvuči krajnje jednostavno, ali da bi bio u stanju da obavlja sve te funkcije, on mora da kroz kameru identifikuje dolazeći objekat, prepozna njegovu brzinu i predvidi dalje pokrete. Kada mu se baterija isprazni do određenog nivoa, on to prepoznaje i sam odlazi da se dopuni. Nakon dopunjavanja vraća se na dužnost. Svojevremeno se Honda proslavila time što ASIMO može da savlada stepenice, a najnovija verzija ima poboljšano prepoznavanje vizuelnih oblika i može da vas posluži pićem.

Kornjača

Ovaj robot mogao bi da pomogne naučnicima da naprave bolja podvodna vozila i da pruži odgovore na to kako su preistorijska bića plivala. Robot se zove Madeleine. Po veličini je sličan kornjači: dug je 80 cm, širok 30 cm i težak 24 kg. Peraja ovog robota su od poliuretana i imaju istu čvrstinu kao prava kornjačina peraja. Perajima upravljaju motori koji su priključeni na kompjuter koji se nalazi u robotu. Motori rotiraju peraja u zavisnosti od toga u kom pravcu želimo da plivamo. Robotom se upravlja preko bežične mreže. Elektronska kornjača u sebi sadrži sonar. Zamisao je da se naprave efikasniji roboti za istraživanje okeana.

Životinje koje imaju peraja, prednji par koriste za plivanje, a zadnji za kormilarenje. Međutim, u preistoriji nije bilo tako. Oba para peraja korišćena su i za plivanje i za zaustavljanje. Istražujući, naučnici su uvideli da se mnogo brže pliva ako se koriste oba para peraja i da je zaustavljanje brže nego samo sa prednjim parom peraja. Nije poznato zbog čega je tokom evolucije došlo do promene kod životinja. Možda nam ova robot kornjača pruži odgovor na to pitanje.

Čuveni pas

Aibo je napravila kompanija Sony i ovo je robot kućni ljubimac. Naravno, to znate jer smo ga više puta pomenuli na ovim stranicama, pa i testirali. Dizajniran je tako da liči na malog psa. Ima četiri noge, glavu, rep i može da sedi i leži kao prava kuca. Možete da ga mazite po glavi i ponašaće se kao pravi pas. Ukoliko mu bacite lopticu, igraće se s njom. Ovaj robot može da nauči još mnoge stvari. Mnogi korisnici zabavljaju se sa njim učeći ga novim trikovima. Zvukove za Aiboa je komponovao poznati japanski kompozitor Nobukazu Takemura. Sony postavlja softver za učenje na svom sajtu i korisnici ga besplatno skidaju i na taj način ga reprogramiraju za nove trikove. Japanska deca su oduševljena njime. To je kao da imate psa koji nikad neće odrasti, već će zauvek ostati sladak i umiljat. Postoji čak i takmičenje u kojem četvoronožni roboti igraju fudbal jedni protiv drugih. Dosad je na tržište izašlo nekoliko generacija ovih robota. Najnovija verzija opremljena je bežičnom tehnologijom. Nažalost, Sony je napustio „robotske” projekte (i Qrio i Aibo), mada je za Aibo, kao komercijalni proizvod, i dalje na raspolaganju tehnička podrška.

Branislav VUKIČEVIĆ