Sillent Hill, jedna od najcenjenijih survival horror franšiza današnice, po peti put je među igračkom populacijom, a prvi put na PSP-u (i ručnim konzolama uopšte). Pošto je God of War: Chains of Olympus pomeren za sledeću godinu, nije nikakvo iznenađenje što su Origins mnogi (još pre pojavljivanja naslova na tržištu) proglasili najboljom igrom za Sonyjevu prenosnu konzolu ove godine.

Zapanjujuće je kako je razvojni tim sa toliko umešnosti nimalo jednostavnu ideju sa papira uspeo da pretoči u delo. Origins se igra, izgleda i doima baš kao punokrvna stona igra, a preporuku autora da je igru poželjno, zbog što vernijeg iskustva, igrati sa slušalicama na ušima i isključenim svetlom u sobi ne treba prihvatiti sa podsmehom. Silent Hill je jeziviji i strašniji nego ikada, na veliku radost srećnika koji poseduju PSP.

Ako ste imali prilike da igrate jedan od prethodnih nastavaka (ili barem poglavlja Resident Evila) izvođenje za vas neće predstavljati nikakvo iznenađenje. Igra se iz perspektive trećeg lica, s tim što igrač ne može svojeručno da manipuliše položajem kamere (sem da je pozicionira iza vođenog lika u određenim situacijama), ali je kadriranje u većini slučajeva sasvim korektno. Upravljanje je pojednostavljeno i prilagođeno igranju „u pokretu”, a implementirani sistem dozvoljava switchovanje naoružanja „u letu” putem D-Pada. Naravno, očekuje vas interakcija sa veoma raznolikim objektima, od kojih se većina može upotrebiti kao oružje (ipak, pazite, sve ima svoj vek trajanja). Neprijatelje možete umlaćivati na različite načine (čak i nabijanjem prenosnog TV prijemnika na glavu), a novitet je što neprijatelji mogu da vas zgrabe, a tada vas može spasti jedino hitro pritiskanje naznačenog tastera/sekvence.

A šta je sa pričom? Priča prati Travisa Grejdija, mlađanog kamiondžiju koji još od detinjstva pati od jezivih noćnih mora i halucinacija. Prilikom jedne naizgled rutinske isporuke dobara svojom drumskom krstaricom, on će se obreti u mestašcu pod imenom Sajlent Hil, što će pokrenuti lavinu neverovatnih događaja. Inače, dešavanja u Originsu odvijaju se pre onih u originalnom izdanju igre, a cela priča zapravo je zamišljena tako da igračima pojasni neke situacije i likove koji su se tokom četiri nastavka „provlačili” kroz priču.

Ne treba posebno isticati da su tehničke karakteristike jedan od najjačih aduta Originsa. Grafika je na samom pragu tolerancije hardvera (na svu sreću, ne postoje problemi sa framerateom), ekran je presvučen specijalnim efektima, a sve izgleda kao da gledate nekakav stari film. Muzika i (jezivi) zvučni efekti posebna su priča, a zamerku (kao i uvek) možemo da uputimo na činjenicu da je glavni junak, sem u međuscenama, potpuno mutav – sve komentare koje bude davao i sve tragove na koje bude nalazio moraćete da čitate sa ekrana, umesto da slušate. To je stvarno šteta, s obzirom na činjenicu da je na UMD-u ostalo još oko 1 GB slobodnog prostora.

Silent Hill: Origins je must have – najbolja igra za PSP ove godine i jedna od najboljih koje su se dosad pojavile za ovu prenosnu konzolu.

Adresa: silenthillorigins.com

Vladimir PISODOROV