Novi Beryl, nova revolucija

U decembarskom broju smo predstavili 3D tehnologije, koje X serveru na Unixolikim operativnim sistemima pružaju divne mogućnosti. „Eye-candy” ili „Bling” je, potpomognut dolaskom Viste na tržište i celokupnom kampanjom oko nje, postao vrela tema za raspravu u IT krugovima. Sve više je korisnika koji žele da im grafičke kartice na ekran izbacuju sladunjave efekte u svakodnevnom radu, dok se ljubitelji Mac operativnog sistema nadmeno smeškaju uz konstataciju da to odavno postoji u njihovom svetu. XGL i AIGLX su svakako napravili revoluciju na GNU/Linux desktopu, dok sada na scenu stupa softver koji bi njihove mogućnosti trebalo da iskoristi u potpunosti.

Pošto je Novell obelodanio projekat XGL i pokazao šta on može u kombinaciji sa kompozitnim menadžerom prozora Compiz, lavina se vrlo brzo pokrenula. Potencijal koji se stvorio pred zajednicom doveo je do navale novih ideja, a Compiz je u prvo vreme bio default kada su oba „accelerated X” rešenja u pitanju. Relativno zatvorena politika razvojnog tima Compiza dovela je do stvaranja novog projekta zasnovanog na njegovom kôdu. Beryl je vrlo brzo stekao popularnost, pre svega zbog atraktivnih mogućnosti i nešto otvorenijeg pristupa prema proširenjima i unapređenjima. Compizov dekorator prozora Cgwd postao je Emerald koji nudi mogućnosti korišćenja nekoliko enginea i tema za njih. Emerald nije jedini dekorator – korisnicima KDE-a namenjen je Aquamarine, dok je treći, Heliodor, takođe fork Compizovog gtk-window-decoratora (kao i Emerald) i podržava teme za Metacity (menadžer prozora iz okruženja GNOME, koji je u novije vreme dobio kompozitne sposobnosti). Mnogi plug-inovi za Beryl zapakovani su i za Compiz (compiz-extras), dok nadolazeća verzija Beryla donosi sjajne novine. Zavirili smo u mogućnosti u trenutku pisanja teksta najsvežije RC verzije 0.2 koja puno obećava, a trebalo bi da bude verodostojni predstavnik verzije za koju je kandidat.

Instalacija

Izvorni kôd softvera iz Beryl radionice dostupan je na glavnom sajtu, ali radi što bolje dostupnosti manje iskusnim korisnicima, za većinu poznatih distribucija postoje pripremljeni paketi koji se redovno ažuriraju. Lista distribucija koja postoji na stranama Beryl Wikija sasvim je solidna pa korisnici Debiana, Fedore, Ubuntua, SuSE-a, Gentooa, ArchLinuxa, Mepisa, Mandrive, Frugalwarea, Slackwarea pa i FreeBSD-a mogu pronaći uputstvo za najbržu i najlakšu instalaciju i podešavanje Beryla. Kvalitet uputstava varira, a ponekad vredi baciti pogled na strane namenjene drugim distribucijama. Uputstvo za Ubuntu na kojem je Beryl testiran odlično je završilo posao, dok su u repozitorijumima za aktuelnu verziju 6.10 najsvežiji paketi. Veličina preuzetih paketa je bila nešto veća od 5 MB. Kompletan Beryl je sastavni deo extras repozitorijuma Fedora Core distribucije pa dodatna podešavanja repozitorijuma nisu potrebna ni za ovu distribuciju.

Optimalno podešen X server opremljen 3D i OpenGL podrškom jeste neophodan preduslov za korišćenje Beryla. U našem slučaju test računar je imao već odavno zaboravljenu GeForce4 MX440 SE grafičku karticu, za koju je neophodno uključiti red Option ”AddARGBGLXVisuals” ”True”, u sekciji Device konfiguracionog fajla X servera. Izbor između XGL-a i AIGLX-a je individualan, to jest najčešće uslovljen afinitetima grafičkog hardvera. Nakon instalacije, Beryl manager se smešta u sistemsku kasetu, dok se u zavisnosti od okruženja podešava njegovo automatsko pokretanje.

Rotacija na više načina

Najčešće uslikavana mogućnost 3D desktopa jeste izmena virtuelnih radnih površina u obliku trodimenzionalne kocke (ukoliko podrazumevamo da ih ima četiri). Klasična rotacija je s vremenom dobila mogućnost zumiranja pa umesto da strane kocke imaju realne dimenzije, one se smanjuju, a tako umanjena kocka se centrira na sredinu ekrana. Korisnik u formi posmatrača može biti i unutar kocke koja se tada rotira oko njega (Inside cube). No, strane kocke, tačnije radne površine, sada mogu biti transparentne. To znači da se kroz druge strane ili radne površine može videti aktuelna i prozori na njoj. Ukoliko je više aktivnih prozora maksimizovano, pogledom sa zadnje strane će se videti onaj koji je poslednji i koji se ne vidi iz normalne perspektive. Ukoliko se, na primer, pokrene video-reprodukcija, nakon toga preko tog prozora postavi tekst editor, a njegov prozor prekrije prozorom Web browsera, rotacija providne kocke će omogućiti pogled na prozor u kojem teče video-reprodukcija. Sve se dešava u stvarnom vremenu, reprodukcija će teći, a sve će izgledati kao posmatranje bioskopskog platna sa zadnje strane.

Aktivni prozori se prilikom rotacije ponašaju trodimenzionalno pa se pomeranjem kocke „odlepljuju” od radne površine i ostaju da lebde ispred nje. Odvajanje i vraćanje prilikom selekcije radne površine su animirani pa sve izgleda veoma atraktivno.

Windows

Prilagođavanje izgleda okvira prozora pre svega je u slučaju Beryla i Emeralda (koji smo koristili tokom testiranja) dovedeno do maksimuma. Emerald Theme Manager omogućava korišćenje gotovih tema i njihovo prilagođavanje. Uvoz novih je naravno mogućan, mada se prilikom instalacije dobija sasvim dovoljno. Za automatsko preuzimanje iz repozitorijuma dovoljan je jedan klik, pri čemu se korisnicima ostavlja mogućnost preuzimanja GPL ili ne-GPL tema.

Mogućnosti za animaciju kretanja prozora su toliko velike da će verovatno biti korisnika kojima će sve to biti previše. Minimizacija i maksimizacija, pojavljivanje i nestajanje ili shading mogu biti opskrbljeni najrazličitijim oblicima animacija. Fade efekat je prilično star i poznat, ali je ukupno šesnaest sasvim dovoljno za pola časa nećkanja i biranja najefektnijeg (opcija nasumičnog odabira takođe postoji). Minimizacija u stilu Mac OS X-a nazvana je Magic Lamp i postoji u dve varijante. Prilikom postavljanja kursora na poziciju prozora u taskbaru se prikazuje njegov umanjeni prikaz, u realnom vremenu.

Kombinacija tastera ’Alt’ i ’Tab’ je dobila alternativu, pa se pritiskom na ’Super’ (Windows) taster umesto na ’Alt’ dobija kružni pogled aktivnih prozora i mogućnost selekcije željenog.

Podešavanja, podešavanja

Beryl Settings Manager bez problema može biti priča sa sebe. Broj opcija i mogućnosti koje iz njega proističu zaista se graniči sa realnim potrebama. Elementi su raščlanjeni u najsitnije detalje, dok je te iste detalje kasnije moguće dodatno podešavati. Promene se mogu primenjivati grupno ili pojedinačno pa se dužina animacije minimizovanja prozora može definisati za sve stilove, ali se vreme trajanja može podesiti i za svaki stil ponaosob. Providnost kocke može biti definisana za aktivna, ali i za pasivna stanja, pa se kroz aktuelnu stranu odnosno radnu površinu može videti unutrašnjost kocke. Povećavanje i smanjivanje providnosti prozora se može podesiti tako da sadržaj prozora ispod bude zamagljen (iako je realna korisnost ovoga diskutabilna). Ipak, accessibility opcije su otišle još dalje. Ukoliko se maksimizovani Web browser nalazi iza terminala koji je aktivan, ali ne i maksimizovan, aktiviranjem opcije Opacity se pomeranjem kursora na deo prozora Web browsera on stavlja u prvi plan, dok je po defaultu podešeno da prozor terminala ostane skoro potpuno providan. Vraćanjem kursora na terminal on ponovo postaje aktivan.

Dodatni efekti poput kiše (da, da, radna površina može izgledati kao da po njoj pada kiša) mogu se naći u odeljku Extras i takođe su veoma podesivi. Tasterske prečice se mogu definisati za svaku akciju i mogućnost, pa i za aktivaciju, isključivanje i ostale akcije vezane za efekte poput ovog.

Detaljnost Beryl Settings Managera jednom rečju fascinira. Ovom prilikom smo se dotakli jako malog dela konkretnih opcija budući da je za potpuno istraživanje i upoznavanje potreban omanji godišnji odmor. Takođe su izostavljene podrazumevane opcije koje smo pominjali u decembru.

Kažu da može i na GF3

U vreme kada su višejezgarni procesori mainstream, a grafičke karte zasnivaju zajednice u kućištu, hardverski resursi potrebni za funkcionisanje Beryla prilično su minorni. Prema nezvaničnim izvorima, Beryl pruža korektne performanse i na GF3 generaciji kartica (i odgovarajućim Radeonima) i procesoru na nešto više od 1 GHz sa četvrt gigabajta memorije. U prevodu, većina novijih računara koji prelaze barijeru od jednog gigaherca moći će da pokrenu Beryl. Naravno, ovo je samo ilustracija – sa dovoljno memorije i boljom grafičkom karticom – i manje herca će završiti posao. Integrisana Intelova grafika na mobilnim računarima trebalo bi da ima snage za Beryl, podržane ATI kartice takođe, dok je za najbolje performanse najbolje imati grafičke čipove iz nVidia fabrike koji ujedno pružaju najviše u ukupnom skoru kada je GNU/Linux u pitanju. Generalno, vredi pokušati sa svim DRI podržanim grafičkim kartama, mada stari SuperSavage IX nije mogao da potera Beryl. Da skratimo, za Beryl vam nije potreban nov računar, a sistem će i dalje biti veoma upotrebljiv.

Realna potreba za detaljnošću i mogućnostima koje Beryl poseduje večita je dilema. Pojedine stvari zaista predstavljaju usability inovacije, dok su neke strogo kozmetičke prirode. U svakom slučaju, uvek se može isključiti, a jedna od primena svega ovoga može biti ostavljanje bez teksta komšija i prijatelja. Još ako ne koriste GNU/Linux...

Ivan JELIĆ