Web servisi

Da li je moguće smestiti operativni sistem u prozor Web browsera?

Napredak Interneta i tehnologija vezanih za njega, zajedno sa skupom servisa i navika nazvanim Web 2.0, sve češće dovode u pitanje konvencionalnu koncepciju prosečnog računara sa instaliranim operativnim sistemom i aplikacijama, povezanog sa globalnom mrežom. Sve je više online servisa koji pružaju funkcije tradicionalnih programa (mada je diskutabilno kada će dostići njihove mogućnosti) poput Googleovog online tekst procesora pa smo ovoga puta istražili koliko su daleko otišli oni koji se nazivaju online operativnim sistemima.

Goowy

Testiranje ovog online OS-a je moguće i bez registracije korisničkog naloga, što takođe postoji kao opcija i tada se besplatno dobija na korišćenje 1 GB prostora. Za cent manje od 5 dolara mesečno može se zakupiti prostor od istovetnog broja gigabajta.

Radna površina demo naloga veoma brzo se aktivira, a na njoj se prikazuje pozdravni prozor koji korisniku približava dostupne aplikacije i opcije za podešavanja. Sam desktop je koncipiran vrlo jednostavno – jedan panel u dnu ekrana predstavlja jedini element koji se na njemu nalazi. Ono što se odmah može primetiti jeste nepostojanje mogućnosti za minimizaciju prozora, što u startu zalužuje minus. Pored toga, celokupan prvi utisak je kranje pozitivan, mada se suptilno oseća Vistin stil.

Lista programa koje Goowy podržava nije prevelika, tačnije, zadržava se na Internet servisima, bez previše zalaženja u multimediju i kancelarijska rešenja. Ono po čemu se aplikacije razlikuju od većine sličnih u drugim rešenjima jeste njihov nivo upotrebljivosti. IM klijent podržava nekoliko protokola, dok je u kalendar moguće uvoziti kontakte u svim poznatijim formatima. Izvoz je takođe mogućan, dok e-mail klijent omogućava integraciju nekog od popularnih Web mailova ili čak POP3 naloga. Pri tome ne treba zaboraviti ni filtere za spem.

Pored nemogućnosti minimizacije, na radnoj površini nije moguće imati više prozora. Pritiskom kombinacije tastera ’Control’ i ’~’ radna površina menja postavku pri čemu je po njoj moguće razmeštati razne dodatke poput digitalnog sata, RSS čitača i velikog broja drugih dostupnih widgeta. Ovo je još jedna karakteristika koja zaslužuje pohvalu pa se Goowy i pored nedostataka sa prozorima može smatrati ozbiljnim projektom sa vrlo kvalitetnim rešenjima.

EyeOS

EyeOS predstavlja vrlo interesantan projekat, a ujedno i jedini koji omogućava preuzimanje i instalaciju sistema na drugi server. Tačnije, radi se o slobodnom softveru pošto je eyeOS objavljen pod GNU GPL licencom.

Pristup mogućnostima eyeOS-a nije komplikovan pa se uz registraciju naloga automatski dobija pristup sistemu. Pored korisničkog imena i lozinke, potrebno je ostaviti i e-mail adresu, a, kako se pokazalo, nema bojazni od stalnog dosađivanja. Radna površina je prilično jednostavna, a karakterišu je prečice ka aplikacijama koje su podrazumevano centralno poređane uz gornju ivicu ekrana. Panela u pravom smislu nema, dok se u donjem desnom uglu ekrana nalazi odeljak koji omogućava osvežavanje ekrana, sadrži sat i taster za odjavu. Teme je moguće menjati, a na spisku su i one koje liče na Windows Vista i Mac OS X. Glavna primedba pri prvom otvaranju prozora vezana je za nemogućnost njihove minimizacije što može izazvati ozbiljne probleme u radu.

Aplikacije koje su deo eyeOS-a pokrivaju standardne namene, mada treba primetiti da nisu previše napredne kada su mogućnosti u pitanju. S druge strane, ima ih u priličnom broju, naročito igara. Web browser, FTP, ICQ i Web mail klijenti su deo ponude, dok postoje i audio, flv i 3gp playeri. Office programi se dotiču elementarnog uređivanja teksta, kalkulatora i osnovnog rada sa grafikom. Na sajtu se može pratiti razvoj aplikacija koje se mogu uklanjati i instalirati u okviru sistema, dok je dokumentacija zadovoljavajuća.

Glavna prednost eyeOS-a jeste mogućnost prilagođavanja i instaliranja na individualnom serveru, dok se prema mogućnostima projekat može okarakterisati rečima „u razvoju”.

Desktoptwo

Ovaj sistem predstavlja rešenje bazirano na Flashu, dok je na listi zahteva verzija 9. Registracija korisničkog naloga je neophodna, a prilikom nje se besplatno dobija i e-mail nalog na matičnom domenu. Nakon registracije korisnik se mora prijaviti na sistem, nakon čega se prikazuje radno okruženje.

Desktoptwo najviše podseća na konvencionalna radna okruženja koja svi koristimo, mada pri tom treba naglasiti da u oči upada veliki broj aplikacija i prečica na desktopu. Šetnja kroz menije je donela nekoliko iznenađenja, ali je ubedljivo najveće izazvao OpenOffice. Pored njega se nalazi i Acrobat Reader, ali je utisak o prisustvu ovih aplikacija pokvarila činjenica da se pokreću u pop-up prozorima. Otud i napomena da je za potpunu funkcionalnost potrebno odobriti pop-up prozore sa ovog domena. Programi koji se pak otvaraju unutar radne površine veoma su prijatnog izgleda i solidne funkcionalnosti. IM klijent podržava MSN protokol, dok e-mail program podržava pregled i manipulaciju poštom u okviru naloga koji se dobija registracijom. MP3 player pri pokretanju skenira disk u potrazi za fajlovima za reprodukciju, dok RSS čitač pruža standardne mogućnosti za programe ove namene.

Manipulacija prozorima je vrlo ugodna, a prilikom minimizacije prikazuju se u vidu ikona na dnu ekrana, sa adekvatnom grafičkom interpretacijom programa koji je minimizovan. Interfejs svih aplikacija je unificiran, a i najneiskusniji računarski korisnici brzo bi se snašli u radu s njima. Sistem se tokom testiranja ponašao prilično stabilno, iako se radi o beta verziji. Program za slanje izveštaja o propustima je integrisan u radnu površinu pa korisnici koji žele da na taj način doprinesu razvoju projekta to mogu da urade vrlo brzo i lako.

YouOS

Do YouOS-a se dolazi podjednako lako kao i do Goowya – klikom na adekvatan link sa matične strane dobija se demonstraciono okruženje. I ovoga puta imamo jasnu i jednostavnu koncepciju sa panelom koji je u vrhu ekrana. Ovaj desktop nije zasnovan na Flashu, već je potpuno razvijen u Java Scriptu. Klijent je objavljen pod BSD licencom i dostupan za preuzimanje u cilju slobodnog razvoja aplikacija za YouOS.

Koncepcija radne površine u velikoj meri podseća na starije verzije operativnog sistema Windows, dok celokupni vizuelni utisak nikako neće prijati korisnicima kojima je taj aspekt bitan. Ono što je s druge strane vrlo zanimljivo jeste kompletna funkcionalnost okruženja. Meni sa prečicama odlikuje se vrlo dobrom odzivom, kao i svi grafički elementi, dok su prozori vrlo laki za manipulaciju i, što je najbitnije, potpuno funkcionalni. Minimizacija u panel je podržana, dok je naročito zanimljiv koncet stapanja panela i okvira prozora pri maksimizovanju kako bi se uštedeo prostor.

Programi koji su podrazumevano dostupni jesu RSS čitač, lokalni IM i IRC klijenti koji korisnika povezuju sa ostalim YouOS korisnicima, jednostavan procesor teksta te prilično napredan Web browser WhereWolf, zasnovan na Firefoxu. Aplikacija Notes takođe postoji i odlično je integrisana u radnu površinu. Korisnici Unixolikih operativnih sistema će se verovatno osećati kao kod kuće pošto je dostupan emulator terminala, a uvid u njegove mogućnosti dobija se komandom help. Ipak, prava snaga YouOS-a se otkriva nakon aktiviranja alatke pod nazivom Add/Remove programs.

Aktiviranjem ove alatke korisnik dobija interfejs za instalaciju dodatnih programa koje je pre odabira moguće probati. U trenutku testiranja YouOS-a bilo ih je 616, a razvrstani su po kategorijama. Njihova namena seže veoma široko, od IM klijenata, preko Writleya, do programa za obradu fotografija simpatičnog naziva YouPhotoshop. Sve aplikacije su dostupne i sa demo naloga, mada je YouOS-u zaista teško odoleti i ne registrovati se budući da celokupni sistem ima veoma dobre performanse, visoku funkcionalnost, lakoću korišćenja i velik izbor dodatnih programa. Evidentna mana YouOS-a jeste dizajn, što će se u budućnosti verovatno popraviti.

• • •

Servisi koje smo imali priliku da testiramo još uvek su u fazi razvoja pa se slobodno može konstatovati da je rano za selidbu operativnog sistema na Web. Postoji još nekoliko sličnih rešenja, ali se konceptualno ne razlikuju od prikazanih. Sam nazim „operativni sistem” previše je preuranjen – ovi projekti pre se mogu etiketirati kao Web servisi koji pružaju utisak rada u operativnom sistemu. Kako stvari stoje, još dugo ćemo instalirati operativne sisteme „u lokalu”, mada, nikad se ne zna, možda će nas u međuvremenu nečim iznenaditi.

Ivan JELIĆ