Asus EN7100GS256/TD/64M/A, Microstar NX7300LE-TD256E, Microstar NX6200TC-TD128ELF, Microstar RX300HM-TD128E, Asus EAX550HM512/TD/128M/A

Jedna od najvećih zamerki koje stižu putem maila i u sobama koje se bave hardverom na SK forumu jeste da premalo testiramo „dostupne” komponente tj. da previše mesta dajemo skupljem hardveru koji je nedostupan prosečnom kupcu. To se pre svega odnosi na grafičke kartice. Najčešći predlog koji dobijamo jeste da testiramo jeftine grafičke kartice. Ovoga puta smo rešili da vam ispunimo želju, a pogodilo se da su istovremeno stigle i „nove” GeForce 7100GS grafičke kartice pa je tekst u prvom delu posvećen njima.

Šestom i sedmom generacijom GeForce kartica nVidia se prilično izdigla iznad ATI-ja, posebno u srednjem segmentu koji je i najvažniji. Do pojave prvih 7300GS kartica, serije 7900 i 7600 već su uveliko bile na tržištu, dokazane kao dobra kupovina u srednjem i višem segmentu. Zbog uspeha ovih modela, i od 7300 se očekivalo mnogo, čemu je nVidia dodatno „kumovala” obećavši izuzetne performanse po vrlo niskoj ceni koju omogućavaju jednostavna izrada i 64-bitna memorijska magistrala.

Na kraju smo ipak dobili još jednog „invalida”, karticu koja je ograničena potrebom da bude „niskog profila” pa ima samo 64-bitnu memorijsku magistralu. GeForce 7300GS kartice bile su jedva brže od generaciju starijih i znatno jeftinijih GeForce 6200TC i sporije od konkurentskih Radeona X1300 i X1300Pro koji su se prodavali po sličnoj ceni i 128-bitnih modela GeForce 6200 koji su se tada još mogli pronaći. Sve u svemu, jedino što je kod GeForce 7300GS valjalo bila je sedmica u imenu i teoretske mogućnosti koje to donosi (naglašavamo „teoretske” jer su praktične mogućnosti tj. performanse bile ispod očekivanih). nVidia je ovu grešku vrlo brzo ispravila izbacivši model GeForce 7300GT koji sa 7300GS-om skoro da nema sličnosti izuzev imena. Ove kartice su po pristupačnoj ceni ponudile odlične performanse pa su 7300GT modeli bili best buy prošle godine.

GeForce 7300GS su ostali u ponudi, baš kao i modeli GeForce 6200TC koji su ostavljeni kao najslabija opcija, za kupce koji ne znaju šta hoće, od grafičke kartice traže samo video-izlaz ili misle da je dovoljno da se grafička zove „GeForce 6 nešto” da bi obezbedila pristojne performanse.

GeForce 7100GS

Asus EN7100GS256/TD/64M/A

Došlo je vreme da se i poslednji GeForce 6 izbaci iz ponude, a na mestu najslabijeg je predstavljen GeForce 7100GS. U pitanju je oslabljena verzija već slabašnih modela GeForce 7300GS. Koristi isti NV44 čip sa četiri piksel i tri verteks shadera, ali ima niži takt, manje radne memorije, a ponekad i 32-bitnu memorijsku magistralu. Nema podrazumevane specifikacije i proizvođači sami odlučuju kakav će 7100GS napraviti, što je dodatna opasnost za kupca jer je time omogućeno da se jednako zovu dve vrlo različite kartice. Ono što je kod svakog modela 7100GS garantovano jeste CineFX 3.0 engine, verzija koju su koristili svi GeForce modeli šeste generacije sem 7100GS, svi GeForce 7x00 imaju CineFX 4.0. CineFX 3.0 znači da 7100GS ne podržava HighDefinitionRendering i ne podržava kvalitetnije AntiAliasing i Anisotropic filtriranje. Međutim, ako nas pitate, to je pre vrlina nego mana. GeForce 7100GS je već dovoljno spor tako da bi ga slučajno uključivanje ovih opcija u drajveru praktično zaustavilo. Dokaz za to je GeForce 7300GS koji sve ovo „kao” podržava, iako uključivanje AA i AF opcija obara frejmrejt na jednocifren nivo u većini igara. Turbocache mogućnosti su i ovoga puta prisutne pa 7100GS kartice neki reklamiraju sa oznakom za 256 MB ili čak 512 MB memorije, iako maksimalno imaju 128 MB, ponekad 32 MB, a najčešće 64 MB. Ono što je pozitivno jeste to što GeForce 7100GS podržava PureVideo pa ga je moguće iskoristiti za prikaz HDR videa na ekranu koji to podržava.

Za sticanje praktičnog iskustva, do nas je stigao Asusov EN7100GS256/ TD/64M/A. Asus je primenio sve „kure mršavljenja”: na niski PCB je stao samo NV44, malo elektronike i jedan memorijski čip Hynixove proizvodnje kapaciteta 64 MB. Broj 256 u oznaci govori o tome da kartica može da radi sa maksimalno 256 MB, a ukoliko vaš računar ima makar 512 MB memorije, kartica može da pozajmi dodatnih 192 MB. Radni taktovi su postavljeni na 350/500 MHz što ne deluje previše sporo, ali činjenica da kartica ima samo jedan TSOP memorijski čip – znači da GPU sa memorijom komunicira kroz 32 bita što osigurava vrlo loše 3D performanse. Ni radni takt, ni CineFX 3.0, ni 192 MB memorije koja može da se pozajmi tu ništa ne pomažu. Pasivni hladnjak se pokazao kao dovoljan, a primedbi na kvalitet izrade nemamo.

Pakovanje je očekivano skromno. Ovo je kartica kod koje je naglasak na ceni pa nismo ni očekivali više od kratkog uputstva, diska sa drajverima i nekoliko kablova. U principu, ovako i treba da budu opremljene low budget kartice.

Konkurencija

Microstar NX7300LE-TD256E

Dolazimo i do drugog dela, prikaza još četiri „konkurenta”. Odlučili smo da maksimalna cena bude 60 € pa tu spadaju još modeli GeForce 7300GS, GeForce 6200TC, Radeon X300SE i Radeon X500SE. Poslužili smo se Asusovim i MSI modelima jer su oni na našem tržištu najrasprostranjeniji. Međutim, treba znati da svi proizvođači grafičkih kartica imaju slične modele sa malim ili nikakvim razlikama.

NX7300LE-TD256E je viđenje kompanije MSI toga kako treba da izgleda 7300GS kartica. S obzirom na to da je specifikacija umanjena u odnosu na originalni GeForce 7300GS kakav „diktira” nVidia, MSI koristi ime 7300LE, ali je u pitanju vrlo slična stvar.

Na crvenu štampanu ploču stali su NV44 na taktu od 450 MHz i dva tinyBGA memorijska čipa koji stižu iz VDATA, vezani na 64-bitnu memorijsku magistralu, a 3,7 ns je dovoljno za 532 MHz, na koliko memorija radi. Memorije ima 256 MB, a dodatnih 256 MB se može pozajmiti od sistema. Kartica ima standardne izlaze i aktivno hlađenje koje je tiho i svoj posao obavlja zadovoljavajuće. Kvalitet izrade je nešto lošiji od Asusovog, ali više nego dovoljan za ovu klasu kartica. Pakovanje je identično Asusovom.

Microstar NX6200TC-TD128ELF

NX6200TC-TD128ELF takođe stiže iz kompanije MSI i u pitanju je starija GeForce 6200TC kartica. Takve se više ne proizvode, ali ih ima dovoljno na lageru distributera. Štampana ploča je vrlo slična, ali se ovoga puta GPU i 128 MB memorije nalaze ispod pasivnog hladnjaka. TinyBGA čipove je uradio Hynix, deklarisani su na 3,3 ns i rade na 600 MHz. Ova kartica može „ukrasti” dodatnih 384 MB sistemske memorije pa se na kutiji nalazi i oznaka „512 MB Turbocache!”

Microstar RX300HM-TD128E

MSI RX300HM-TD128E pripada klasi najslabijih Radeona koji se trenutno mogu naći, X300SE modela sa HyperMemory mogućnostima. Memoriju od 128 MB proizveo je Hynix, u pitanju su TinyBGA čipovi, a radni takt je 325/600 MHz. Veza je 64-bitna, kao i kod svih SE kartica. Hypermemory radi drugačije od TurboCachea pa oznaka na kutiji „256 MB HM” ne označava maksimum sa kojim kartica može raditi, već koliko dodatno može „povući” od sistemskog RAM-a. To znači da je za ovaj MSI operativni maksimum 384 MB. Izlazi i pakovanje su standardni.

Asus EAX550HM512/TD/128M/A

Poslednja kartica stiže iz Asusa i u pitanju je još jedan Radeon, ovoga puta X550SE sa HM mogućnostima. Oznaka kartice je EAX550HM512/TD/128M/A iz čega se može pročitati da ima 64-bitnu magistralu, 128 MB svoje memorije i mogućnost da uzme još 512 MB od sistema te da ima video i DVI izlaz pored standardnog VGA. Iako ova kartica izgleda „najozbiljnije” zahvaljujući punoj visini, četiri memorijska čipa i aktivnom hlađenju, i dalje je u pitanju kartica sa 64-bitnom magistralom pa je gornja polovina PCB-a praktično beskorisna. Na PCB pune visine staje i 128-bitna memorijska magistrala, što bi znatno popravilo performanse, ali se Asus iz nekog razloga odlučio za veliki PCB i svega 64 bita. Radni takt je 400 MHz za GPU i 500 MHz za Hynix TSOP memorijske čipove deklarisane na 4 ns.

Niska cena, još niže performanse

Testiranje smo prilagodili mogućnostima „takmičara” pa su FarCry, Quake 4 i F.E.A.R. testirani sa slabijim podešavanjima i u nižim rezolucijama. FutureMark testovi ne dozovljavaju promenu parametara pa su ove kartice testirane kao i sve druge. Ograničili smo se na rezolucije 800 x 600 i 1024 x 768. Niže rezolucije (640 x 480 i niže) nestale su sa 14” i 15” monitorima i danas je 1024 x 768 i 1280 x 1024 standard.

Na primeru Asusove 7100GS kartice vidi se koliko dodatno „sečenje” memorijske magistrale i umanjenje kapaciteta memorije ima uticaja na ionako slabe performanse. Ova kartica je neupotrebljiva za igranje sem ukoliko niste ljubitelj slideshow pucačina i RTS-ova. Modeli GeForce 6200TC i Radeon X300SE na testu su bili oko 30 procenata brži, ali je po našem mišljenju i to nedovoljno za savremene igre. Radeon X550SE na testu je bio „šampion besmisla”. Od kartice sa ovom oznakom prosečni kupac očekuje mnogo veću upotrebljivost, ali je u testovima ona tek za dlaku bolja od modela X300SE i isto toliko lošija od GeForce 6200TC.

Najbrža kartica na testu je MSI NX7300LE-TD256E i njene performanse su kudikamo upotrebljive ukoliko se držite nižih rezolucija. U većini 3Dmark testova postiže četvorocifrene rezultate što je donja granica za igranje savremenih igara.

Nikad više opisivanja i manje reči o performansama. Razlog je jasan: ovo jednostavno nisu kartice za igranje, ma kako ih proizvođači reklamirali, a prodavci hvalili kupcima kojima su i one „ozbiljan udarac za novčanik”.

Ma koliko pokušavali da shvatimo da je ovo minimum i da je kao takav aposlutno neophodan u ponudi svakog tržišta, ne možemo da shvatimo čemu služe ove kartice, barem kada je igranje u pitanju. Napominjemo, za rad u OS-u, multimedijalnim programima, pa čak i ozbiljnijim grafičkim alatkama poput PhotoShopa i Premiera ove kartice su sasvim dovoljne. Poslužiće čak i za 3Dmax ili AutoCAD jer, suprotno uvreženom mišljenju, ni ove alatke nemaju potrebu za jačim grafičkim karticama.

Sve pobrojano ima skromne zahteve i praktično nije bitno koliko piksel i verteks šejdera GPU ima te koliko je široka memorijska magistrala. Dok god nisu potrebne 3D performanse, korisnik ne može da primeti da li u računaru ima GeForce 7100GS ili najjači 8800GTX. Ali igre... Igre su sasvim druga priča.

Programeri troše mesece, ponekad i godine da bi igru učinili grafički (i zvučno, ali to sada nije bitno) impresivnom i za tako nešto je grafička kartica makar srednje klase imperativ. Bez 128-bitne memorije i makar 80 €, koliko ove kartice koštaju (X1300Pro i 7300GT), nema zadovoljavajućih performansi i uživanja u igranju. Ko god pokuša da vas ubedi u suprotno ili ne zna ili laže.

Sve grafičke kartice koje podržavaju DirectX 9 i na neki način mogu da koriste 128 MB radne memorije pokrenuće i najnovije igre, ali to je sve što dobijate za 40 do 60 €, koliko ove kartice koštaju. Igra će da radi. Kako, to je drugo pitanje.

Nisu u pitanju nVidia, ATI, proizvođači ili njihovi distributeri. Asus, Gainward, HIS, Gigabyte, MSI, PowerColor ili Foxconn... svi oni prave svakakve grafičke kartice, spore i jeftine, brze i skupe, jer to tržište traži. Ako pitate nas, problem je u nemogućnosti da se kupi i shvati šta je dobro. Korisnici ne znaju šta je kvalitet, bilo da su u pitanju računari, automobili, kućna tehnika ili usluge jer to ne mogu da sebi priušte. U toj situaciji, jedini kriterijum koji roba treba da ispuni jeste „da radi”. Ako tako posmatramo stvari, „dacia logan” vrhunski automobil, Bekov televizor je poslednja reč tehnike, a svaka grafička kartica koja može da pokrene (i samo to) savremene igre je odlična jer, eto, radi.

Postoji razlika između pokretanja igre i uživanja u njoj onako kako je to zamišljeno. Mislite o tome sledeći put kad vam neko kaže da je svaka grafička kartica dobra pa i ona najjeftinija.

Saša UZELAC