Tajna uspeha

Zašto je Google drugačiji i da li je zbog toga uspešan

Prvo na šta većina nas pomisli kada je u pitanju promena posla jeste visina plate koja nas očekuje, dok uslovi rada predstavljaju, nažalost, kategoriju na koju retko ko od nas može da utiče. Situacija u tehnološki razvijenom svetu je drugačija – uslovi rada predstavljaju, u najmanju ruku, ravnopravan parametar zaradi kada je izbor posla u pitanju. Naravno, varijacije uslova su velike i u razvijenom svetu o kojem svi ponekad maštamo, a jedna od kompanija u kojoj su mnogi poželeli da rade upravo zbog radnog okruženja svakako je Google. Mladalački entuzijazam na kojem je ova kompanija zasnovana prenesen je na veoma neobične načine na radna mesta zaposlenih u ovom gigantu Interneta, što je još jedan od faktora koji doprinose tome da većina ljudi ne doživljava Google kao zlu imperiju, uprkos enormnom poslovnom uspehu koji je postigao.

Glavni „štab” Googlea nalazi se u gradu Mountain View u Kaliforniji, a široj javnosti poznat je pod nazivom Googleplex. Naziv Googleplex ima dvostruko tumačenje: najočiglednije je ono da se sastoji od imena kompanije Google i reči plex, koja je deo reči complex, što ne iziskuje posebno objašnjavanje. S druge strane, manji broj ljudi je čuo za termin googolplex kojim se označava broj (10¹⁰⁾100. Iako nema preterano visokih zgrada, Googleplex zauzima ogromnu površinu, pri čemu je interesantno što je na datoj lokaciji pre Googlea bio Silicon Graphics.

Naravno, dobiti posao u Googleu nije nimalo lako. Svakog meseca u Google pristigne oko 150.000 rezimea, a samo nekoliko najboljih dobija posao u ovoj prestižnoj kompaniji. Ipak, izuzetan rast kompanije doveo je do potrebe za otvaranjem velikog broja radnih mesta tako da u proseku Google dnevno zapošljava devet ljudi. Iako mnogi novozaposleni potajno maštaju o astronomskim platama, postati bogat radeći u Googleu ovih dana nije toliko jednostavno. U prvim godinama rada Google je svojim zaposlenima kompenzaciju za relativno male plate nudio dajući im akcije kompanije čija je vrednost, prateći razvoj kompanije, izuzetno brzo porasla tako da su mnogi gotovo preko noći postali milioneri. Danas su plate u Googleu porasle, ali zaposleni ne mogu očekivati da od dobijenih deonica u kratkom roku ostvare veliki profit budući da su dostigle dosta visoku, ali stabilnu cenu.

Za nekoga ko iz klasične programerske kompanije prelazi u Google, način rada s kojim se tamo susreće na početku može izgledati haotično i nerealno relaksirano. Rokovi za završetak pojedinih delova projekta, dodeljeni zadaci i obaveze klasičan su deo rada u svakoj softverskoj kompaniji. Međutim, u Googleu se zaposleni neće sresti sa takvim stvarima, niko im neće reći šta moraju da urade, niko ih neće pritiskati raznoraznim tabelama sa unapred zacrtanim rasporedima – većina stvari je prepuštena inicijativi samih inženjera. Ukoliko programer želi da napusti projekat na kojem radi, to može učiniti već narednog dana, pri čemu se prebacuje u novi tim, bez postavljanja pitanja i pridikovanja. Menadžeri koji pritiskaju programere u klasičnim programerskim kompanijama, a koji pri tome uglavnom nemaju pojma o čemu govore, u Googleu ne postoje. Ljudi koji nadgledaju rad drugih programera veoma malo vremena provode na sastancima budući da barem polovinu svog radnog vremena provode programirajući.

Sve ovo lepo zvuči, ali šta sprečava nemarnog programera da bez reči napusti projekat „u plamenu” i priključi se drugom timu? Odgovor je jednostavan: stimulacija. Najveći uspeh koji programer u Googleu može da postigne jeste da projekat na kojem je radio od početka izađe iz faze razvoja i bude zvanično predstavljen javnosti kao Googleov proizvod. Svi programeri koji su učestvovali u razvoju projekta koji je ugledao svetlost dana dobijaju adekvatne nagrade, što prevedeno u novac predstavlja značajne cifre. Takođe, nisu svi projekti jednako vrednovani. Oni projekti koji su od značaja za Google nose veću odgovornost za programere, ali i veću zaradu. Dakle, recept je dosta jednostavan: dati ljudima mogućnost da rade ono što vole i da se izbore za svoje ideje i uspeh neće izostati.

Koliko ste puta goreli od želje da realizujete neke ideje za koje ste smatrali da imaju puno potencijala, ali za njih nije postojalo razumevanje poslodavaca, a svakodnevni poslovi vam jednostavno to nisu dozvoljavali? U Googleu to nije problem – zaposleni imaju na raspolaganju jedan dan u nedelji da rade na bilo kojoj ideji koja im se učini interesantnom! Koliko je ovaj pristup koristan, govori i činjenica da je dobar deo Googleovih popularnih servisa rođen baš u ovih 20% vremena kada zaposleni prate svoje ideje: Google News, Google Suggest, AdSense for Content...

Recept za povećanje produktivnosti u suštini je jednostavan i zasniva se na tome da je zadovoljan radnik ujedno i najproduktivniji. Jedan od bitnih faktora koji kod zaposlenih izazivaju nezadovoljstvo jeste česta neophodnost ostajanja posle radnog vremena, što uglavnom ni plaćanje prekovremenih sati ne može da kompenzuje. Google svoje programere ne prisiljava da ostaju posle radnog vremena, ali je kreirao takvo okruženje da se osećaju kao kod kuće tako da će ljudi bez problema raditi i duže, ne osećajući pri tome pritisak da to moraju da urade. Pogodnosti koje zaposleni imaju su brojne, počevši od onih najsitnijih, kao što je besplatno pranje odeće, preko tri besplatna obroka, pa do obdaništa za decu zaposlenih u krugu kompanije.

Hrana je posebna priča u Googleplexu: može se bez preterivanja reći da briga o ishrani zaposlenih prelazi u opsesiju. O ishrani preko 4000 zaposlenih brine se pet restorana: „Cafe 150”, „Charlie’s Cafe”, „No-Name Cafe”, „Charleston Cafe” i „Pacific Cafe”, uz tendenciju da se ovaj broj poveća. Hrana u svakom od restorana je besplatna, pri čemu je dnevno u ponudi preko 200 različitih vrsta jela. U skladu sa ekološkom svešću koju Google zagovara, većina namirnica dobavlja se od malih proizvođača zdrave organske hrane, što dodatno podiže vrednost obroka. Svi posetioci koji su imali prilike da probaju hranu koja se služi u nekom od restorana Googleplexa bili su impresionirani kvalitetom hrane i usluge.

Čitava priča o relaksiranoj atmosferi ide dotle da se zaposlenima dozvoljava da sa sobom dovode i kućne ljubimce. Svim zaposlenima je unutar kompanije obezbeđena medicinska nega, uključujući i zubarsku, a od stresa koji prati posao zaposleni se mogu oslobađati rekreirajući se na razne načine. Neki od ponuđenih načina rekreacije su plivanje u jednom od dva bazena, igranje bilijara, stonog tenisa, odbojke na pesku... Na raspolaganju su čak i profesionalni maseri, koji doduše ne rade besplatno, ali cena njihovih usluga je smanjena subvencijama koje daje Google.

Ukoliko imaju problema sa svojim lap-topima ili bilo kojim delom kompjuterske opreme, radnici dobijaju besplatnu popravku u servisu koji radi 24 časa dnevno. I oni koji imaju problema sa svojim automobilima nemaju razloga za brigu – auto-servis unutar kampusa postaraće se da njihovo vozilo do kraja radnog vremena bude u besprekornom stanju. Kako ljudi programere često zamišljaju kao štrebere koji ne vode previše računa o svom izgledu, Google se trudi da taj imidž izmeni, obezbeđujući frizerski salon koji se brine o stajlingu zaposlenih.

Još jedan segment u kojem Google prikuplja pozitivne poene i simpatije jeste izgradnja imidža kompanije koja se stara o životnoj sredini. Jedan od prvih koraka u tom pravcu jeste svakodnevni prevoz zaposlenih iz San Franciska u Mountain View korišćenjem autobusa koje pokreće bio-dizel (eng. biodiesel). Googleov autobus u proseku dnevno preveze 155 zaposlenih i, uprkos činjenici da je bio-dizel skuplji od klasičnih goriva, nedeljna ušteda goriva se procenjuje na blizu 9000 litara, uz činjenicu da bio-dizel gorivo nije otrovno za okolinu, lako se razlaže i može se „uzgajati”, dakle obnovljivo je. Kako je za zaposlene koji putuju bio-autobusom obezbeđen i bežični Internet i dovoljan komfor da i u autobusu mogu raditi, jasno je da ovaj potez Googlea nema samo ekološki uticaj, već i povećava produktivnost.

Još jedan od aspekata očuvanja životne sredine u kojem Google učestvuje jeste proizvodnja „čiste” električne energije. Naime, Google je angažovao kompaniju El Solutions za instalaciju oko 9000 solarnih panela koji bi trebalo da budu u stanju da proizvedu 1,6 megavata električne energije, što je oko 30% potreba za električnom energijom Googleovog ogranka Mountain View. Solarne ćelije bi trebalo da budu montirane na krovove četiri zgrade Googleovog kompleksa, dok bi jedna trećina bila montirana na parkingu. Solarni paneli montirani na parkingu bi pored proizvodnje električne energije poslužili i kao zaštita od sunca i kiše, pa ih zato zovu i „solarno drveće” (eng. solar trees). Iako se ulaganja u dosta skupu solarnu energiju isplate tek na veoma dug rok, Google se nada da će svojim primerom podstaći i druge kompanije da se opredele za solarnu energiju, što bi trebalo da dovede do značajnijeg proboja u tehnologiji proizvodnje solarnih panela (eng. photovoltaic panels), a samim tim i do pada još uvek visokih cena.

Iako samo retki srećnici imaju privilegiju da rade u kompanijama poput Googlea, ništa nas ne sprečava da iz cele priče izvučemo određene pouke, koje će nas u našim poslovima voditi ka stvaranju boljeg životnog okruženja za sve. Dovoljno je da se setimo da je i Google nastao kao plod entuzijazma dvojice studenata...

Dejan STEFANOVIĆ