Asus PhysX P1, BFG 128MB Physics Card,

Asus PhysX P1

Doživljaj prilikom igranja savremenih igara godinama se sve više i više približava granicama „realnog”. Velika konkurentnost među proizvođačima igara za posledicu ima da nove igre izgledaju i zvuče bolje od prethodnika, a od pre nekoliko godina u igri su i „Force Feedback” uređaji koji „fizički” pokušavaju da poboljšaju doživljaj i tako podignu nivo „realnosti”. Danas igre zvuče apsolutno fenomenalno, a veoma je blizu dan kada će i izgledati tako. Šta će biti kada se to desi, neće valjda prestati da usavršavaju igre? Naravno da neće, uvek će se smišljati novi načini da doživljaj bude još potpuniji. Poslednji krik mode je proračunavanje fizike i zakonitosti koje iz nje proizilaze, sve u cilju da se zabavni softver dodatno približi realnosti. Zar nisu svima dosadili burići koji baš uvek eksplodiraju na isti način ili objekti koji koji izgledaju kao da su od drveta ili papira ali su apsolutno neuništivi? Svakog pasioniranog igrača ovakve nelogičnosti ozbiljno frustriraju, toliko da ponekad ni dobra grafika ni zvuk ne pomažu. Po svemu sudeći, i ova pojava će uskoro postati istorija, zajedno sa mono zvukom i 2D grafikom u nekoliko nivoa sa sprajtovima jer... nedavno se pojavio prvi „fizički procesor”.

Za one koji do sada nisu čuli za imena Ageia, PhysX i PPU, pojasnićemo o čemu se radi. Kompanija Ageia pojavila se na tržištu pre nekoliko godina sa idejom o zasebnom procesoru (Physics Processing Unit – PPU) čija će namena, biti isključivo proračunavanje fizike. O čemu je zapravo reč? Igrate neku igru, recimo vožnju, u susret vam ide drugi auto i vi se sudarite s njim. U najstarijim igrama zaustavili biste se u mestu i ubrzo nakon toga krenuli dalje. Zatim su usledile malo realnije vožnje pa smo dobili odbijanja i prevrtanja, nakon toga i deformacije, uticaj mase, ubrzanja itd. Tu su već nastali problemi. Kako se povećava broj efekata podiže se i njihova zahtevnost, pa centralni procesor ima sve više posla. Kako on tokom igranja radi i masu drugih stvari, jasno je da ćemo kad-tad dostići gornju granicu mogućnosti. Pre 15-tak godina ovo se desilo sa zvukom i tadašnji PC računari dobili su prve zvučne kartice. Isti je razlog za pojavu 3D grafičkih kartica – Pentiumi nisu bili dovoljno jaki pa je 3dfx počeo da prodaje Voodoo. Danas je na redu fizika.

BFG 128MB Physics Card

Kako to radi? Stvar nije tako jednostavna, nije dovoljno ubosti karticu pa da uživanje u kvalitetnijoj „fizici” odmah počne. Za ove proračune napravljen je poseban API nazvan PhysX. Da bi igra iskoristila mogućnosti ovih kartica, neophodno je da podržava taj jezik. Veoma mali broj igara trenutno podržava PhysX, njihov broj još uvek se može nabrojati na prste. Ageia se trudi da taj broj što brže poveća, a do sada je najveći uspeh vezan za Epic, jednu od vodećih kompanija koje prave „endžine” za igre. To znači da će sve igre koje se budu bazirale na određenom „endžinu” podržavati Ageine kartice. Sa tog spiska svakako je najvažniji Unreal Tournament 2k7.

Programeri koji koriste ovaj API više ne moraju da razmišljaju” o fizici već samo treba da daju svakom objektu određene osobine, materijal, težinu i slično, a o njegovom ponašanju i uticaju na okolinu, ili pak okoline na njega, razmišlja PhysX. Ovime je posao programera prilično ubrzan i pojednostavljen.

PPU čip sastoji se od 125 miliona tranzistora izrađenih u 130 nm proizvodnom procesu. Pored čipa se nalazi 128 MB GDDR3 memorije na taktu od 733 MHz sa 128-bitnim memorijskim interfejsom. PPU može da da obradi 20 gigabajta instrukcija u sekundi uz 2 Tb/s (terabita u sek.) interne propusne moći ka memoriji.

Trenutno samo Asus i BFG proizvode ove kartice, a mi smo na test dobili oba modela. Obe kartice prate referentni dizajn, razlike se u ogledaju u boji štampane pločice, kuleru i par kondenzatora više na BFG-ovom modelu. Kartice „troše” PCI slot i poseduju dodatni molex konektor za napajanje. Kutija u kojoj je Asus stigao klasična je, ništa na šta bismo trošili reči, dok je BFG-ova trougaona kutija vizuelno impresivna i na prvi pogled sugeriše da je unutra nešto nesvakidašnje. S druge strane, Asus je bolji na „drugi pogled” jer u kutiji nudi i igru Ghost Recon. BFG se zaustavlja na lepom pakovanju i nekoliko diskova i uputstava.

Instalacija je, kao što je bilo i očekivano, prošla bez problema i posle restarta nam se u taskbaru pojavila nova ikonica. Dvostrukim klikom se otvara meni sa informacijama o drajveru, pokreće test ispravnosti i help. Ništa se ne može podesiti ili promeniti tako da ikonica očigledno služi samo da znate da je kartica ispravno instalirana i funkcionalna.

Pošto ne postoji sintetički test, ali ni konkurencije, nema upoređivanja i merenja performansi pa nam ostaje da samo opišemo utisak kada se pokrene igra koja koristi PhysX.

zCell Factor Demo trenutno je najatraktivniji softver koje koristi PhysX i zato je bio prvi na spisku za probu. Rečima je nemoguće opisati kako ovaj demo izgleda. Sve leti, sve se raspada, količina predmeta koji vrše interakciju i njihov izgled prosto oduzimaju dah. Bacanje granate među buriće i posmatranje kako njihovi delovi lete na sve strane sudarajući se međusobno ostavlja vas bez reči, jer nije reč o preanimiranom modelu, sve je svaki put drugačije i neponovljivo.

Ghost Recon je moderna FPS igra sa ništa lošijom imprementacijom PhysX API-ja. Nju je moguće igrati i bez PhysX kartice i to nam je poslužilo kao dobar pokazatelj koliko PhysX doprinosi realnosti igre. Dovoljno je reći da kada se jednom naviknete da ga igrate sa PhysX-om, neće vam pasti na pamet da igrate drugačije jer se u svakom trenutku oseća da nešto nedostaje.

Da nije bilo nekoliko zamrzavanja računara, utisak koji ostavljaju ove kartice bi bio izuzetan, ali očigledno je potrebno ispraviti još dosta bagova, kao što je to uvek slučaj sa novim tehnologijama. Ageia je vrlo ažurna i često izbacuje nove verzije drajvera. Ako nastave tim tempom, sigurni smo da će drajeri ubrzo biti potpuno „ispeglani”.

Ageia i PhysX su začetnici novog pravca u IT industriji. Iz svega viđenog jasno je da poboljšanje realnosti i mnogo detaljnija fizička proračunavanja imaju smisla u današnjim računarima i igrama. Ipak, po kojoj ceni? PhysX kartice koštaju oko 300 evra, što je za nešto što trenutno može da se upotrebi u desetak igara gotovo suludo. Još neke stvari ne idu na ruku Ageiji. PhysX API nije opšteprihvaćen standard, nekoliko drugih proizvođača je najavilo svoje rešenje, a neka od njih su već dobila značajnu podršku. Havok i njihov FX SDK su svakako vredni pomena, prvo jer je veliki ATI najavio podršku ovom standardu i drugo – zato što ova tehnologija radi značajno drugačije. Ne postoji posebna kartica, Havok FX koristi procesore na grafičkim karticama za proračunavanje fizike. Ovo jeste slabije rešenje, ali je i mnogo cenovno prihvatljivije.

Sa druge strane, Ageia ne sedi skrštenih ruku, već se trudi da nametne svoj standard. Veliku podršku ima od Sonyja koji će koristiti njihov „endžin” NovodeX za igre namenjene konzoli Playstation 3 koja će se uskoro pojaviti. Na sve to sigurno će nešto imati da kaže i Microsoft. Još se ne zna precizno šta će obuhvatati DirectX u verziji 10, softverski gigant za sada mudro ćuti i osmatra, ali je sigurno da će onaj ko osvoji „Windows imperiju” imati znatno lakši posao da nametne svoje rešenje kao standard.

Preporuka? Ne. Uživali smo u korišćenju ovih kartica igrajući igre koje ih podržavaju ali je svota novca koju je potrebno izdvojiti za bilo koju od njih suludo visoka. Realizam i interakcija u igrama koje ih podržavaju daleko su bolji od bilo čega do sada viđenog ,ali jedva dvocifren broj igara koje rade sa PhysX API-jem deklarišu ove kartice kao čistu egzotiku.

Vojislav VUJANIĆ