Ponuda kvalitetnih logičkih igara za PSP još uvek je nezadovoljavajuća! Upravo zbog toga ne čudi zašto se sve više razvojnih timova trudi da na tržište, po kratkom postupku, izađe sa svojim viđenjem tematike i na taj način prigrabi što veći deo neraspoređenog finansijskog kolača. U slučaju autorskog tima koji stoji iza projekta Frantix (momci se odazivaju na ime KillerGame), ne možemo sa sigurnošću tvrditi kako je uspeo da nam podari igru o kojoj ćemo dugo pričati u narednom periodu.

Frantix je zamišljen kao akciona logička igra koja se odvija u bogatom 3D okruženju, a od igrača zahteva pre svega brze reflekse i oštro oko. Cilj igrača na svakom nivou je da pokupi sve kristale koji leže razbacani unaokolo i potom pronađe portal koji vodi u narednu oblast. Pored promenljive konfiguracije terena, otežavajuću okolnost predstavljaju brojna smetala (besne životinje) koja tumaraju tamo-amo uglavnom po unapred zamišljenoj (nepromenjivoj) putanji, zamke koje je usput potrebno izbegavati ili onesposobljavati, ali i vremenska ograničenost nivoa. Treba napomenuti da je radnja „razvučena” na preko 180 pojedinačnih nivoa, podeljenih na šest grafički unikatnih oblasti, a moguće je birati i između četiri različita glavna lika (svi imaju identične sposobnosti). Veliki broj nivoa opravdan je njihovom relativno malom dužinom, iz čega se jasno vidi da je igra pre namenjena instant uživanju nego iole ozbiljnijem razgibavanju sivih ćelija. Tome u prilog govori i jednostavan komandni interfejs koji podrazumeva samo korišćenje tastera za usmeravanje glavnog lika u jednom od četiri ponuđena smera.

S tehničke strane Frantix je zaslužio da dobije samo prelaznu ocenu. Pohvale autorima (i to samo do određene granice) mogu se uputiti isključivo kada je reč o grafici. Nivoi su detaljno modelovani, a ekran prosto „puca” od boja. Ipak, u pojedinim momentima čini se da je teren na kojem se odvija akcija prešaren i da se od velikog broja objekata (igračko polje je, inače, moguće slobodno rotirati) ne vide stvari od značaja za prelazak nivoa. S druge strane, zvučna komponenta je tek osrednja, počevši od muzičke pratnje pa sve do propratnih zvučnih efekata.

Ono što nam je kod Frantixa najviše zasmetalo jeste odsustvo bilo kakve pozadinske priče i izrazito sterilna atmosfera koja zbog nedostatka radnje očekivano izbija na površinu. Ne samo što tokom igranja nemate pojma zašto iznova i iznova morate besomučno juriti za raznobojnim kristalima već ćete biti lišeni bilo kakve interakcije s glavnim likom (sem kad naletite na neku prepreku). Očigledno je da su autori bukvalno shvatili značenje izraza „igranje u pokretu” s obzirom na to da su izradili igru koja vam može držati pažnju najviše desetak minuta po sesiji. Ruku na srce, nije ni to loše u situacijama kada imate baš toliko slobodnog vremena na raspolaganju dok čekate gradski prevoz, početak ispita, ljubljenu osobu u kafeu... Adresa: frantix.station.sony.com, kontakt: www.gmc-yu.co.yu.

Vladimir PISODOROV