Budite pronađeni (4)

Ne dozvolite da vas tehnički detalji zavedu

U poslednjem delu serijala o optimizaciji sajta za pretraživače pozabavićemo se organizacijom dela stranice koji je vidljiv korisniku i postarati se da taj deo stranice bude podjednako privlačan i pretraživačima. Uporedićemo načine na koje stranicu vide roboti pretraživača i ljudi da bismo znali da zadovoljimo potrebe obe „vrste” posetilaca.

Visoko rangiranje sajta u rezultatima pretrage samo je jedan deo posla koji treba obaviti. Kada posetilac jednom poseti stranicu, potrebno mu je privući pažnju i zadržati ga na sajtu, što takođe predstavlja veliki izazov. Statistike pokazuju da posetioci napuštaju stranice na koje dođu s pretraživača u roku od svega nekoliko sekundi ukoliko na njima s lakoćom ne uoče ono što su tražili. Stoga je veoma bitno da se udarni deo sadržaja nalazi u delu stranice koji je vidljiv odmah po njenom učitavanju, bez skrolovanja (engleski naziv za ovaj deo stranice je fold). Ključne reči za koje je stranica optimizovana potrebno je u ovom delu stranice na neki način istaći, tako da budu lako uočljive. To se najčešće postiže naslovima i podnaslovima na stranici, koji bi trebalo da sadrže birane ključne reči ili fraze. Naslove i podnaslove je poželjno izdvojiti od ostatka teksta, a to se najbolje postiže korišćenjem html tagova heading (<h1>,<h2>...), kao i njihovim podebljavanjem. Heading tagovi ponekad mogu da izgledaju nezgrapno i preveliko, ali se korišćenjem CSS šema njihova veličina, izgled i font lako mogu promeniti tako da se uklope u izgled stranice, a da opet budu dovoljno uočljivi. Dobra praksa je i izdvajanje pojedinih reči i fraza u tekstu njihovim podebljavanjem (korišćenjem stila bold), bilo da se radi o ključnim rečima za koje je data stranica optimizovana ili o rečima za koje su optimizovane neke druge strane sajta. Pored toga što su uočljive za posetioce, pokazalo se da reči koje su izdvojene na neki od pomenutih načina bivaju drugačije tretirane i od strane robota pretraživača, dobijajući veći značaj u rezultatima pretrage. Ovde svakako treba naći određenu meru i ne treba preterivati sa podebljavanjem kako se ne bi dobile preterano šarene stranice koje odbijaju posetioce.

Stil pisanja teksta na stranici takođe treba prilagoditi potrebama optimizacije za pretraživače, opet vodeći računa o tome da se napravi tekst koji nije nepotrebno zatrpan frazama i, kao takav, odbojan za posetioce. Ono što kod pisanja teksta želimo da postignemo jeste dovoljna gustina ključnih reči na stranici (keyword density). Gustina ključnih reči se definiše kao procentualni odnos broja ponavljanja željene fraze i ukupnog broja reči u tekstu na stranici. U tekst treba diskretno uklopiti ciljane ključne reči i fraze, pazeći pri tom da se koriste i različiti gramatički oblici koje bi potencijalni posetioci mogli da unesu kao traženi termin. Ovde se ne može egzaktno govoriti o gustini ključnih reči koju treba postići, pošto i različiti pretraživači različito vrednuju gustinu ključnih reči na stranici. Kod Googlea je ona sa razvojem algoritama pretrage postala manje bitna, dok je kod nekih drugih pretraživača, poput Yahooa, ona i danas dosta važan faktor. Kao i u svemu ostalom kada je optimizacija za pretraživače u pitanju, i ovde je umerenost poželjna osobina, a svako preterivanje može da dovede do toga da vaša stranica bude tretirana kao spem. Na Internetu se može naći dosta besplatnih online alata koji rade kvantitativnu analizu gustine ključnih reči, a za sticanje osećaja o tome kako su ključne reči raspoređene po stranici veoma lepo može da posluži i Google toolbar koji reči koje su unete u polje za pretragu može na stranici da oboji tako da budu lako uočljive (search term highligting).

Slike su svakako jedan od najbitnijih faktora kada je izgled stranice u pitanju, a od interesa nam je i to što mogu biti značajne za privlačenje novih posetilaca. Kakve će one biti i kako će se uklopiti u stranu, stvar je dizajnera stranice i o tome ovde nećemo diskutovati. Ono što je nama bitno jeste da ih na najbolji način prikažemo robotima pretraživača. Roboti pretraživača sliku ne mogu videti na isti način kao mi, već je vide kao još jedan fajl uključen u našu prezentaciju. Stoga za njih stvarni sadržaj slike nije toliko bitan koliko ostali načini na koje im sliku „opisujemo”. Uz logičnu pretpostavku da slika o kojoj pričamo dopunjava sadržaj teksta na stranici, iskoristićemo je da pojačamo težinu odabranih ključnih reči. Prvo mesto na kojem ćemo to uraditi jeste ime samog fajla u kojem je slika – ono mora sadržati naše ključne reči. Dalje, tag <img> pomoću kojeg se slika prikazuje na stranici pored putanje do slike u sebi sadrži i osobinu alt koja treba da sadrži alternativni tekst koji se ispisuje umesto slike ukoliko ona iz nekog razloga ne može da bude prikazana na stranici. Često se iz lenjosti ili neznanja alternativni tekst jednostavno ne koristi, što predstavlja veliku grešku. Pored toga što pravilna upotreba slika povećava težinu ključnih reči za klasičnu Web pretragu stranice, ona može povećati broj posetilaca stranice koji vrše pretragu slika (image search).

Ono na šta još treba obratiti pažnju kod kreiranja sadržaja stranice jesu linkovi. Za linkove se koristi tag <a> koji u sebi mora da sadrži putanju do željene stranice. Kao i slike, i ovaj tag poseduje još jednu osobinu koja se često ignoriše, a to je title. Sadržaj karakteristike title se prikazuje u browserima kada se kursor postavi iznad linka, u uokvirenom žutom kvadratu (hint). Kada postavljamo link na našu stranicu, bitno je da karakteristika title sadrži željene ključne reči, u okviru kratkog opisa sadržaja stranice. Na samoj stranici, ukoliko je to moguće, poželjno je pružiti reference na druge stranice sajta, čime im se daje dodatna težina. Dobra ideja ovde bi moglo da bude dodavanje liste linkova na srodne stranice sajta na kraju stranice (related pages). Takođe, ne treba oklevati ni pri ubacivanju linkova na druge kvalitetne stranice na Internetu koje se bave srodnom tematikom, što svedoči o tome da autor stranice dobro poznaje tematiku. Još jednom napomenimo da treba izbegavati linkovanje na sajtove za koje ste procenili da mogu biti okarakterisani kao problematični od strane pretraživača. Možda je najbolje poslužiti se Google toolbarom i proveriti da li je page rank svake stranice s drugog sajta na koju postavljate link dovoljno veliki (možete smatrati da je prihvatljiv PR od 3 i više).

Ukoliko se na kraju serijala o optimizaciji stranica za pretraživače izdignemo u razmišljanjima malo dalje od pukih tehničkih detalja, postaje jasno da je čitava priča u stvari veoma jednostavna i svodi se na samo jednu stvar – kvalitetan sadržaj. Algoritmi pretraživača se menjaju s tehničkim napretkom, ali njihov krajnji cilj sve vreme je isti – da korisniku za tražene ključne reči ponude stranice sa što kvalitetnijim sadržajem. Ograničena inteligencija ugrađena u algoritme pretrage ne može stranice videti na način na koji mi možemo te je stoga bitno da iskoristimo naše tehničko znanje da im na što bolji način prezentujemo našu stranicu. Stoga ne dozvolite da vas tehnički detalji zavedu na „tamnu stranu” i odvuku od sadržaja i – bićete pronađeni!

Dejan STEFANOVIĆ