Niskobudžetna simulacija tenisa

Činjenica je da su kvalitetne simulacije tenisa na PC-u retke kao lanjski sneg na prolećnom suncu. Među naslovima koji zaslužuju pažnju, a izdati su u prethodnih nekoliko godina, nalaze se samo vremešni Virtua Tennis i prošlogodišnji veliki igrački hit (bar među ljubiteljima belog sporta) Top Spin. Kako se u međuvremenu na tržištu nije pojavila nijedna igra iz branše vredna pažnje, a nastavak Top Spina ne očekuje se još neko vreme, zamena se mora potražiti na polju nezavisnih ostvarenja. Dream Match Tennis je jedno od njih.

Autorski tim okupljen pod simpatičnim imenom Bimboosoft prilično je ambiciozno ušao u ceo projekat, postavivši sam sebi veoma visok cilj – izradu najbolje alternativne simulacije tenisa. Naime, u ovom momentu igra se paralelno izrađuje u dve verzije: single-player u kojoj je kompjuter jedini oponent i multiplayer gde se igrač može okušati protiv ljudskih protivnika iz celog sveta (ova verzija je dva puta skuplja i posebno se preuzima). Isto tako, nove verzije redovno se mogu preuzeti s oficijelnog sajta (često donose kolosalna poboljšanja i novine), što dovoljno govori o ozbiljnim namerama tvoraca.

Za sada Dream Match Tennis nudi svega dva moda igranja i ne može se okarakterisati kao preterano zanimljiva igra. Ipak, vidljivo je da autori ulažu puno truda kako bi sve kockice uspešno uklopili u zamišljeni mozaik pa sa budućim verzijama treba očekivati pomak i na ovom polju. U Exhibition modu je tako igraču ostavljen svojevoljan izbor protivnika, dužine trajanja partije i mesta odigravanja meča, dok se u Challenge modu ide sa turnira na turnir (ima ih samo četiri), a potrebno je ostvariti što više pobeda u nizu (veoma slično Tournament modu iz Virtua Tennisa). Svemu tome treba dodati i podatak da, za sada, postoji ukupno četiri različita tenisera (i sedam nivoa težine) te da je moguće izvoditi isto toliko različitih udaraca (slajs, top spin, ziher i lob). Naravno, sa dugmićima za izvođenje kretanja (kursori) mogu se načiniti zanimljive kombinacije i dobiti modifikovani udarci, ali treba biti prilično oprezan pošto nadležna rutina svaku neopreznost kažnjava izbacivanjem loptice u aut ili njenim slanjem u mrežu (puno više nego što je uobičajeno u teniskim simulacijama).

Vizuelno Dream Match Tennis ostavlja sasvim solidan utisak. Iako se radi o nezavisnom ostvarenju, grafika je vrlo precizna i lepo dočarava poprište borbe. Ono što zaslužuje posebnu pohvalu jesu zvučni efekti kojih se ne bi postidela ni komercijalna ostvarenja (odlična publika, digitalizovan glas glavnog sudije, verni zvuci udaranja reketa po loptici...). Kao najveća mana mora se istaći neprirodno kretanje igrača po terenu (kao da klize), ali i nedovoljno precizan algoritam za izvođenje samih udaraca (sem servisa).

Vladimir PISODOROV