Igranje kartične igre u elektronskom formatu

Japanci su po mnogo čemu egzotična i neobična nacija, pogotovo gledano očima prosečnog Evropljanina, a jedna od osobina koje se često vezuju za njih jeste ljubav prema igrama raznih vrsta koja često prerasta u pravu opsesiju. Tako postoje razne japanske igre koje su od puke zabave postale pravi fenomen, privukavši milione ljudi. Jedan od takvih fenomena jeste i Yu-Gi-Oh.

„Yu-Gi-Oh” je nastao 1996. godine. U pitanju je bio manga strip Kazukija Takahašija koji je objavljen u časopisu „Weekly Shonen Jump”. Strip je veoma brzo dostigao veliku popularnost tako da je po njemu nešto kasnije, 1998. godine, napravljena i televizijska animirana serija. Ova prva serija imala je 27 epizoda za koje zapravo malo ko izvan Japana zna. U isto vreme, „Yu-Gi-Oh” je osvojio još jedan medij – kompanija Bandai napravila je igru s kartama zasnovanu na seriji.

Međutim, trenutak od kojeg možemo reći da je počeo nezaustavljivi uspeh „Yugija” nastupio je nešto kasnije. Naime, u maju 2001. kompanija 4Kids Entertainment otkupila je prava za emitovanje japanske anime serije „Yu-Gi-Oh” u saradnji sa Warner Brothersom na KidsWB-u. Već prva sezona serije postigla je veliki uspeh, deca su je prosto gutala, a ubrzo je nekoliko kompanija u tome videlo šansu za dodatni profit i počelo da pravi razne igračke i druge proizvode inspirisane ovom tematikom. Već sledeće godine pojavila se Konamijeva kartična igra s likovima iz serije, a odmah zatim i prva Yu-Gi-Oh video-igra, takođe u izdanju Konamija – Dark Duel Stories za Gameboy Color. Nakon ovih prvih koraka „Yu-Gi-Oh” je prerastao u fenomen globalnih razmera čija popularnost može da se meri jedino sa drugom pojavom slične vrste – Pokemonima. Usledile su nove epizode serije, strip je počeo da se objavljuje i izvan Japana, Konami je nastavio da izdaje nove igre, pojavila se i stona igra... Već 2003. održano je i prvo svetsko prvenstvo u Yu-Gi-Ohu, u Medison Skver Gardenu u Njujorku, a iste godine izašla je i prva PC igra ove tematike – Power of Chaos: Yugi the Destiny. Pored toga, snimljena su i dva filma: japanski tridesetominutni film „Yu-Gi-Oh!”, a kasnije i „Yu-Gi-Oh! The Movie: Pyramid of Light”, severnoamerička obrada iste tematike.

O čemu se zapravo tu radi i u čemu je tajna uspeha jedne naizgled jednostavne serije proizvoda? Strip i serija govorili su o tinejdžeru Yugiju koji je od svog dede dobio neobičan artefakt. U pitanju je takozvani Millennium Puzzle, zagonetka koja daje nemerljivu moć onome ko je odgonetne. Koristeći njene moći, Yugi uspeva da postane igrač kartične igre Duel Monsters. Naime, on ima kartice sa raznim monstrumima različitih sposobnosti koji oživljavaju kada on stupi u duel s drugim igračima. To otvara mogućnost za okršaje s gomilom raznih likova, učešća na turnirima i slično. Na primer, u jednom od serijala, Pegasus, tvorac kartične igre, zarobljava dušu Yugijevog dede. Da bi ga spasao, Yugi je primoran da učestvuje na velikom turniru i da pobedi gomilu protivnika. U kasnijim epizodama i serijalima u sve to će se uključiti i drugi likovi, novi izazovi i avanture, ali u suštini se sve zasniva na borbi karticama sa neobičnim monstrumima protiv raznolikih protivnika. Ovde treba napomenuti da se američka i evropska verzija serije (dakle, i ova koja se trenutno prikazuje kod nas) dosta razlikuju od originalne japanske. Naime, u Japanu je serija bila namenjena nešto starijoj publici te je imala i dosta mračnih, nasilnih i ozbiljnijih scena koje su ovde jednostavno izbačene.

Kao što smo već pomenuli, na osnovu serije 2003. godine izdata je i PC video-igra Power of Chaos: Yugi the Destiny. U pitanju je bila igra čiji je jedini cilj bio da pokuša da prenese u digitalnu formu već postojeću kartičnu igru. Počinjali ste igru sa manje-više nasumično odabranim špilom karata, među kojima su najbitnije one sa različitim monstrumima koji će se boriti za vas, dok su ostale predstavljale razne vrste čarolija koje poboljšavaju vaša ili na neki način oslabljuju protivnička čudovištanca. Poenta igre je, naravno, pobediti sve neprijateljske monstrume, što vam omogućava da konačno porazite i samog protivnika (u trenutku kada on ostane bez svojih pulena, vi možete da napadnete direktno njega). Pobeđujući u duelima, dobijate nove karte sa jačim i raznolikijim stvorenjima i magijama, a to vam omogućava da sklapate svoj špil karata, isprobavajući razne zanimljive kombinacije. Ipak, kao što možete zaključiti, Power of Chaos: Yugi the Destiny jeste igra namenjena isključivo fanovima serije ili kartične igre. U njoj nema nikakve ozbiljnije pozadinske priče, nekih sporednih zadataka i sličnih stvari – sve se jednostavno svodi na igranje kartične igre, ali u elektronskom formatu.

Ipak, kako je broj fanova Yu-Gi-Oha zaista veliki, ova igra nije prošla nezapaženo pa su za nju počele da se pojavljuju i ekspanzije. Yu-Gi-Oh! Power of Chaos: Kaiba the Revenge donela je novi zaplet – Yugijev zadatak ovoga puta bio je da pobedi zlog bogataša Setoa Kaibu. U suštini, sve je ostalo isto: poenta je u igranju kartične igre koristeći razne kombinacije monstruma i čarolija, a u odnosu na originalnu igru, Kaiba the Revenge je obogaćena novim dizajnom igračkog polja, sa oko trista novih kartica i blago promenjenim interfejsom. Konačno, nedavno objavljeni add-on Yu-Gi-Oh! Power of Chaos: Joey the Passion doneo je novog protivnika Joeya, koji unosi malo veselog duha u igru svojim zabavnim komentarima vaših poteza. Interfejs je ponovo blago promenjen, uvedena je podrška za igru dva igrača putem LAN-a, kao i nekoliko stotina novih karata koje zajedno s onima iz prethodne dve igre daju zaista zavidnu kolekciju koja omogućava gotovo neograničen broj kombinacija i različitih strategija. Pored ovih igara, treba pomenuti da postoji i Yu-Gi-Oh! Online, onlajn igra koja vam omogućava da se suočite sa raznim drugim igračima iz celog sveta.

Yu-Gi-Oh je jednostavno jedna od onih pojava koje, zahvaljujući svojoj jednostavnosti, prijemčivosti i zaraznosti, uspevaju da osvoje milionsku publiku širom sveta. Poput Pokemona, simpatični monstrumi s karata koji oživljavaju kad se te karte upotrebe privlače mlade generacije širom planete, ali i one nešto starije koji vole proste, a zabavne igre.

Jovana ERČIĆ