Kompanija ValuSoft je „zakuvala” još jednu verziju najpopularnijeg elektronskog kuvara – MasterCook Deluxe. Deveta verzija dolazi u pravi čas, pred sezonu prazničnih krkanluka, na radost pravih ljubitelja gurmanske trpeze koji recepte za omiljene đakonije vole da čuvaju u elektronskom obliku.

Još u sedmoj verziji, franšiza MasterCook Deluxe, po mišljenju autora ovog teksta, dostigla je svoj vrhunac; autorski tim se od tada nije baš polomio da uvede suštinska poboljšanja ili neke novitete. Osim podrške za džepne računare na PocketPC i PalmOS platformama, obogaćivanja baze recepata i sitnijih kozmetičkih izmena, nekih većih unapređenja nema. To se odnosi i na najnoviju verziju tako da se potencijalni korisnici s pravom mogu upitati da li ima svrhe uložiti novac u program bez pravih novina. Uopšteno, ukoliko do sada niste bili u prilici da kuvate pomoću MasterCook Deluxea, kupovina Devetke će biti mudra investicija s obzirom na to da program spada u sam vrh ponude elektronskih kuvara (teško da ćete naći tako jednostavan i funkcionalan program), a košta prihvatljivih 20 „zelembaća”. S druge strane, ako koristite verzije 8 ili 7, a (poboljšana) podrška za handheld računare vam nije na listi prioriteta, investicija nije isplativa.

MasterCook Deluxe 9 ima istu „fasadu” kao prethodno izdanje i stiče se utisak da autori pomalo „guše” forsiranjem zastarelih grafičkih rešenja. Ni ispod haube nema epohalnih promena tako da se unapređenja mogu izbrojati na prstima jedne ruke. Ono što treba istaći jeste bogatija baza recepata u kojoj se sada nalazi oko 8000 unosa (1000 više nego lane). Nažalost, to povećanje nije „dokačilo” multimedijalne elemente tako da i ova verzija pati od nedostatka valjanih ilustracija. Autori se hvale i ispravkama bagova, kao i boljom podrškom za rad na prenosnim računarima. Tu i tamo ima još nekoliko sitnijih poboljšanja, ali i uprkos tome ovaj program više liči na međuverziju nego na novo izdanje.

Iz čiste radoznalosti, proverili smo koliko je baza recepata prilagođena našim prostorima, to jest da li je tu i naša kuhinja našla svoje mesto. Dočekalo nas je relativno neprijatno iznenađenje jer su sve „Made in Serbia” đakonije strpane u korpu Yugoslavian Cuisine (autori tvrde da su informacije preuzeli s adrese www.yugoslavia.com, kao i u prethodnim verzijama) koja sadrži svega 26 specijaliteta. Među poznatijim receptima nalaze se ajvar, ćevapčići, leskovačka mućkalica, kajmak, baklava, pogačice s čvarcima, lenja pita, turšija od žutih paprika, musaka, pečena prasetina, gibanica, punjene paprike, sarme... Nijedno od ovih jela nije ilustrovano tako da oni koji nisu imali priliku da ih pripremaju neće imati predstavu kako to treba da izgleda.

Vladimir PISODOROV