Planetarna popularnost Nintendovog Donkey Konga (1981) velikom broju programera poslužila je kao inspiracija u radu tako da smo početkom i sredinom osamdesetih godina prošlog veka bili svedoci prave poplave manje-više uspešnih klonova. Sun Electronicsov Kangaroo iz 1982. godine (licencu za korišćenje imena i distribuciju dobio je i Atari) spada upravo u tu grupu i mada nije dostigao slavu svog uzora na arkadnim aparatima, predstavlja pravi primer jednostavne, a opet zarazne platformske igre.

Zaplet u igri je trivijalan. Čopor neprijateljski nastrojenih majmuna iz nedara mame kengurice oteo je tek rođeno mladunče i transportovao ga do svog headquartersa smeštenog u unutrašnjosti velikog debla, u samom srcu džungle. Gonjena majčinskom ljubavlju i borilačkim instinktom, mama kengurica navlači bokserske rukavice i potpuno sama kreće u obračun s pomahnitalim primatima.

Kangaroo se sastoji od ukupno četiri nivoa koji svojim izgledom i organizacijom neodoljivo podsećaju na pomenuti Donkey Kong (nakon prelaska sva četiri igra kreće ispočetka uz povećanje težine). Cilj igrača je da upravljajući mamom kenguricom dosegne najvišu platformu na svakom nivou i iz ruku glavnog majmuna (čuvara) otme svoje mladunče. Pored savladavanja terena prepunog platformi, merdevina i ostalih (uobičajenih) smetala (potrebno je dosta skakanja, pentranja i saginjanja), igrač mora da povede računa i o majmunčićima koji trčkaraju naokolo i povremeno bacaju jabuke/ogriske u pravcu kengurske heroine.

Iako je s ove vremenske distance neukusno pričati o tehničkim karakteristikama igre, mora se priznati da Kangaroo krase simpatična grafika i zadovoljavajući zvučni efekti, a kao glavni nedostatak mogla bi se navesti nešto slabija kontrola sprajtova.

Vladimir PISODOROV