Nepotrebno glomazno

Godinama unazad Nero Burning ROM nemačke kompanije Ahead Nero AG, ma šta zlobnici pričali, predstavlja reper u klasi programa za narezivanje optičkih medija. Nakon nekoliko odlaganja i vraćanja paketa na doradu, sedma „velika” revizija programa konačno je ugledala svetlost dana krajem oktobra, na radost armije (potencijalnih) korisnika. Autorski tim okupljen oko projekta Nero poznat je po tome što je u prethodnom periodu tržište prosto zatrpavao različitim (pod)verzijama i zakrpama gotovo na dnevnom nivou (retko ko je u takvoj situaciji uspevao da „pohvata konce” verzijama i njihovim oznakama). Od ovog izdanja odlučeno je da program postoji samo u dve varijante – Premium i Ultra – respektivno namenjene korisnicima u Evropi odnosno onima na američkom kontinentu. Naravno, to ne znači da se odustalo od redovnog „krpljenja” programa, u šta smo se i sami uverili za ovo kratko vreme bitisanja „sedmice” na softverskoj pijaci jer se već pojavilo nekoliko verzija sa ispravljenim bagovima i uočenim nedostacima (u momentu pisanja teksta, aktuelna verzija nosila je oznaku 7.0.1.2).

Svi oni koji su iščekivali velike promene u programu bili su donekle u pravu (doduše, u sasvim pogrešnom segmentu). Naime, Nero 7 je mnogo više od običnog programa za „prženje” diskova, što pokazuje i činjenica da je paket sastavljen od čak 18 nezavisnih komponenti najrazličitije namene. Jasno, mi nemamo ni izbliza dovoljno prostora da ih sve pomenemo. U svakom slučaju, želja programera očigledno je bila da korisnicima podare integrisan kućni digitalni centar (kako to sami vole da formulišu) iz kojeg će na jednostavan način biti moguće izvršiti mnogo više operacija od pukog bekapovanja nagomilanog materijala sa hard diska ili kopiranja CD/DVD-ova. Pre svega, tu je kompletna podrška za reprodukciju audio/video sadržaja (ali, zanimljivo, DivX standard nije podržan), njegovu obradu (tu je i capturing podrška), sortiranje i razvrstavanje, uživanje u TV sadržaju (ukoliko imate instaliranu pripadajuću TV karticu), izradu papirnih omota i slično. Zbog toga vam se na početku može učiniti da ste pogrešili program s obzirom na to da alatka zbog koje ste se na prvom mestu odlučili za nabavku paketa – Nero Burning ROM – na prvi pogled uopšte nije prisutna! Ali, krenimo redom.

Kao što smo već rekli, Nero Burning ROM više nije osnovna programska alatka kompilacije. Štafeta je predata famoznom Nero StartSmartu koji bi trebalo da na jednostavan i vizuelno upečatljiv način korisnika uputi na željenu komponentu paketa. S obzirom na to da je po našem mišljenju namenjen totalnim početnicima koji ne znaju odakle bi krenuli, radni ekran je „uredno pretrpan” opcijama podeljenim na šest oblasti (Favourites, Data, Audio, Photo and Video, Backup, Extras). U takvom okruženju korisnik prvo treba da odluči koji tip podataka želi da obradi, zatim da odabere pravu oblast i da sa spiska ponuđenih alata odabere onaj pravi. Podela po oblastima izvršena je intuitivno, ali je zbog broja prisutnih aplikacija i opcija ponekad i iskusnijim konzumentima teško da pronađu ono što su zamislili.

Druga važna autonomna oblast paketa Nero 7 jeste Nero Home – svojevrsan multimedijalni centar namenjen pristupanju i reprodukciji multimedijalnog sadržaja pohranjenog na lokalnim nosačima podataka. Nero Home odlikuje izuzetan grafički dizajn komandnog okruženja i pojednostavljen sistem kontrole raspoloživih resursa. Nažalost, vizuelna primamljivost debelo je naplaćena zahtevnošću za hardverskim resursima, pa je program vidno trom i prilično nestabilan u radu. Da bi vam stvar bila jasnija, napomenućemo da aplikacija radi u fullscreen modu, da koristi ogromne komandne ikone te da se na ekranu često kombinuje obilje grafičkog i „živog” materijala (recimo, možete pristupiti reprodukciji nekog muzičkog spota, a zatim nesmetano nastaviti listanje sadržaja direktorijuma dok se započeta reprodukcija nastavlja u umanjenom prikazu).

Kao i u slučaju Nero SmartStarta, izvršena je podela po oblastima pa tako program pravi razliku između audio-materijala (oblast Audio), plejlista (Playlists), fotografija (Photos) i video i TV sadržaja (Video and TV). Kako su želeli da materijal bude uredno sortiran i samo jedan klik daleko od reprodukcije, autori su implementirali prilično trom sistem indeksiranja sadržaja koji je moguće zaobići odabirom opcije Devices i direktnim pristupom datotekama koje se nalaze na nekom od nosača podataka.

Sem nekoliko kozmetičkih zahvata na komandnom interfejsu, Nero Burning ROM je ostao gotovo identičan svom prethodnom izdanju. Ipak, poboljšanja (ne tako bitna za prosečnog korisnika) nalaze se „ispod haube”, u vidu potpuno revidiranog enginea i nisu vidljiva tokom svakodnevne upotrebe (aplikacija jednako uspešno obavlja svoj posao kao i ranije). Ono što treba posebno napomenuti jeste da je Nero Burning ROM sada potpuno opremljen za narezivanje BluRay diskova (sa podacima), a iz sasvim jasnih razloga – još nema uređaja – to nismo probali u praksi. Pored Nero Burning ROM-a u paketu se nalazi i Nero Express.

Tokom perioda testiranja nismo uspeli da primetimo nikakve nepravilnosti u radu programa (govorimo o „rezačkoj” komponenti). Iako smo od pojedinih korisnika dobijali pritužbe na povremene poteškoće prilikom rada („zakucavanja”, nemogućnost rezanja određenih tipova kompilacija...) – sami takve probleme nismo iskusili. Nakon mesec dana korišćenja i stotinak narezanih bekapa sve je funkcionisalo baš onako kako je autorski tim to zamislio. Ipak, ono što vas i te kako može zabrinuti odnosi se na svrsishodnost i stabilnost ostalih komponenti paketa koja je najblaže rečeno diskutabilna. Ukoliko se odlučite za redovno korišćenje Nero Home „košuljice”, budite spremni na prilično spor rad i česta druženja s desktopom u momentima kada to ne želite. Da li je u pitanju nekompatibilnost sa hardverskim komponentama u test mašini, postojanje bagova ili nešto sasvim treće, teško je zaključiti. Naravno, poznajući upornost autorskog tima i njihovu odlučnost da istraju u implementiranim novinama, ne treba sumnjati da će paket uskoro biti „očišćen” od ovakvih i sličnih „buva” te da će Nero 7 zableštati u punom sjaju. Na kraju, ostaje samo pitanje da li nam je sve to baš bilo potrebno u ovakvom obliku...

Vladimir PISODOROV