Najbolji dokaz da se u našoj državi ipak nešto dešava na polju kreiranja kompjuterskih igara i multimedije jeste konstantan priliv materijala od strane velikog broja perspektivnih autora. Jedan do sada anoniman niški tim, UEG, odlučio je da stvori nešto krajnje neuobičajeno – animirani film „3D Robotech”. Naš sagovornik je začetnik ovog projekta Nenad Petrović.

Koliko ljudi sačinjava tim?

Trojica – moji drugovi Nikola Filipović i Bojan Milošević i ja. Planiramo proširenje, zavisno od toga kako projekat bude napredovao. Dok se Nikola i ja bavimo 3D radovima, Bojan je zadužen za zvuk.

Da li ste ranije učestvovali u sličnim projektima?

Ovo nam je prvi zajednički projekat. Ja se radovima vezanim za 3D individualno bavim već tri godine.

Zbog čega ste se upustili u ovaj zanimljiv poduhvat?

Želeli smo da „Robotechu” podarimo treću dimenziju uz, naravno, male izmene u dizajnu. Projekat je trenutno u fazi modeliranja, a uskoro počinjemo rad na animaciji. Za izradu pojedinih modela bilo mi je potrebno tri meseca. Modeli su rađeni u 3D Maxu, počev od R3, u kojem sam radio na sada penzionisanom Pentiumu na 166 MHz sa 2 MB grafičke memorije (to bih ja nazvao pravim mukama!), pa do sada aktuelne verzije R6.

Da li ste kontaktirali originalne tvorce serijala Robotech?

„Robotech” je u stvari simbioza tri ranije izdata japanska crtana filma, tako da je o originalnosti teško pričati. No, tvorce „Robotecha”, Harmony Gold, još uvek nismo kontaktirali jer želimo da imamo dovoljno materijala s kojim bismo ih upoznali. Naš projekat je za sada koncentrisan na prvi deo „Robotecha”, takozvanu Makros Sagu koju čini prvih 36 epizoda. U našoj zemlji je emitovano samo prvih 14 epizoda na Prvom programu RTS-a.

Odakle ste prikupili neophodan materijal za rad?

Osim crtanog filma „Robotech”, na Internetu postoji i Robotech RPG. Tu se nalaze detaljni tehnički podaci o svim brodovima, avionima, battloidima... Tako se naš rad dosta zasniva na tim podacima, kao i na knjigama „Robotech” (vol. 1–18) Džeka Mekinija.

S kakvim se problemima susrećete u radu?

Najbitniji je hardverski. Iako imamo poprilično jake desktop računare za današnje standarde, ipak nemamo čudovišta kao velike animatorske kompanije, kao na primer Pixar. Ali, snalazimo se...

Da li ste razmišljali o kreiranju kompjuterske igre?

Sve je moguće, ali nam je za igru definitivno potreban neko sa dobrim znanjem programiranja. Naravno, to bi došlo u obzir tek po završetku ovog projekta.

Konstantin MILUTINOVIĆ