Fenomen Google

Iz broja u broj pišemo o Googleu i uvek imamo nešto novo da kažemo

Svaka velika kompanija koja se bavi određenim biznisom i za krajnje korisnike ima fizička lica vremenom stiče svoje obožavaoce, ali i one koji postaju njeni veliki kritičari i protivnici. Što je kompanija veća i uspešnija to su ove dve pojave izraženije. Steći obožavaoce ne predstavlja veliki problem. Ljudi vole da se poistovećuju sa uspešnima i dobre reklamne kampanje samo pospešuju ovu pojavu. Međutim, znatno teži zadatak predstavlja izbegavanje mase ljudi kojoj uspešna kompanija i njeni proizvodi predstavljaju najomraženije objekte.

Vrtoglavi uspon

Google je nastao kao i sve antologijske firme u računarskoj industriji – u garaži. Vrlo brzo je započeo njegov uspon na polju Internet pretraživača. Google je imao prednost nad konkurencijom zbog svoje tehničke nadmoćnosti i onaj ko ga je jednom probao vrlo retko se nakon toga obraćao drugim pretraživačima. Google je počeo da stiče svoje zaljubljenike.

Došavši na vrh, Google je postupio sasvim suprotno od onoga što je radila konkurencija. Korisnike nikada nije pretrpavao reklamama – jedva da su i mogli da primete da sponzorisani linkovi predstavljaju vid reklamiranja jer su upravo oni često davali sjajne odgovore na upite. Google je uvek bio okrenut svojim korisnicima.

Zlatno pravilo omiljenosti je oduvek glasilo: „Budi drugačiji”. Google je to uvek bio i ostao, a to je retko kome zasmetalo.

Za razliku od mnogih pretraživača koji su bili na vrhu i tada dozvoljavali da ih konkurencija prestigne, Google sve vreme vodi računa o tome da uvek bude nov i poseban. Osim pretraživanja tekstualnog Internet sadržaja, Google je uvodio nove usluge jednu za drugom: pretraživanje slika, arhiva i news grupa, servise za prevođenje na više jezika, indeks Internet stranica, pretraživanje štampanih kataloga, traženje ljudi i adresa, specijalizovana pretraživanja, pretraživanja sa mobilnih telefona, vesti, odgovore, Froogle indeks proizvoda, Web mail...

Uz sve ove usluge Googleove stranice su jednostavne, brzo se učitavaju i ne troše vreme i novac korisnika na učitavanje mrskih reklama. Dakle, ova kompanija svojim biznisom stvarno nije davala mnogo povoda da bude omražena.

Google to radi drugačije

Da će specifičan duh Googla preživeti i najnoviji rat Internet pretraživača, govori i podatak o prodaji dela akcija. Na jesen prošle godine prvi put je objavljeno da će se prodati deo akcija. Sama ta vest bi sigurno izazvala veliku pažnju i da nije bilo propratnog saopštenja. Google je još tada odlučio da svoje akcije proda mimo ustaljenih pravila koja vladaju u poslovnom svetu. Rešio je da zaobiđe banke, posrednike i berzanske mešetare, tačnije da zaobiđe ceo Wall Street i ponudi svoje akcije putem javne aukcije. Reakcije „oštećenih” struktura su bile veoma rezervisane, ali ubrzo su shvatile da Google to zaista može, i tehnički i poslovno. Borba protiv vetrenjača? Ne. Google to zaista može.

Setite se koliko je gigantskih i monopolskih kompanija dolazilo u iskušenje da ošteti korisnike svojim poslovnim odlukama u trenucima apsolutne moći. Google ne samo da nije ni pokušao nešto slično, već je udario na nedodirljive strukture američkog kapitalizma. Rezultat – samo još više simpatija kod običnih ljudi.

Vrlo originalno

Kao što je već poznato, Google zapošljava ljude koji, pored najviših stručnih kvalifikacija (uglavnom doktori nauka), imaju i inventivnost jer oni treba da smisle nešto novo po čemu će njihova kompanija ostati specifična i biti na vrhu.

Zbog toga zapošljavanje novih radnika predstavlja svakako zanimljiv problem. Treba naći ljude sa dovoljno klikera da se uklope u postojeći tim i koji su kadri da daju svoj doprinos Googleu. O tome šta sve primenjuju Human Resources menadžeri ove kompanije govori i sledeća priča.

Druge nedelje jula u Silicijumskoj dolini je osvanuo neobičan bilbord. Kraj autoputa 101 stajala je jedna matematička zagonetka. Crna slova na beloj pozadini su upućivala na jedan Web sajt. Da bi se tom sajtu pristupilo, neophodno je pronaći prvi desetocifreni prost broj u nizu decimala broja e. Rešenje ovog problema je sajt 7427466391.com na kojem se nalazi drugi deo zagonetke. Na njemu su data prva četiri elementa niza koji se sastoji od desetocifrenih brojeva, a problem predstavlja nalaženje petog člana niza. Ko nađe rešenje, treba da ode na sajt www.linux.org i da se uloguje koristeći korisničko ime Bobsyouruncle, a da kao lozinku iskoristi rešenje postavljenog problema.

Oni koji su ispravno rešili pomenuti problem (peti član niza je 5966290435 – reč je ponovo o uzastopnim decimalnim ciframa broja e čiji je zbir cifara 49) redirektovani su na stranicu www.google.com/labjobs/index.html. Ljudi koje su ove zagonetke zaintrigirale, a kojima nisu bile preteške za rešavanje prvi put su videli da iza svega stoji Google. Očigledno je da na ovakav način HR menadžeri neće dobiti sasvim idealne kandidate, ali, prema tekstu koji se nalazi na pomenutoj stranici, oni su samo želeli da isfiltriraju deo kandidata sa većim sposobnostima.

Mnogi su rešavanje ovih zadataka započeli upravo pretraživanjem Interneta pomoću Googla. U raznim komentarima na forumima mogu se naći i sledeći članovi niza, hiljade decimala broja e, ali i tvrdnja da je slična metodologija regrutovanja ljudi primenjena svojevremeno u Sloveniji kada je u novinama objavljena zagonetka čije je rešenje vodilo na sajt sa testovima. Tražili su se budući profesori matematike.

Bilo to prvi put ili ne, Google je postigao svoj cilj i uz to napravio sebi dobar marketing jer Internet još uvek bruji o ovim zagonetkama.

Zauvek?

Tokom ove godine Google će prodati deo svojih akcija u vrednosti od 2,7 milijardi dolara. Način na koji će to učiniti omogućiće da te akcije kupe hiljade ljudi i tako će sprečiti da neka velika kompanija preuzme kontrolu nad Googleom. Tako će ostati nezavistan, jedinstven, okrenut novim idejama i svojim korisnicima.

Kada će vas Google ponovo iznenaditi? Novim privremenim logom povodom nekog značajnog datuma, novom uslugom ili nekim zanimljivim potezom poput ovog s regrutovanjem novih radnika? To niko ne može sa sigurnošću da kaže. Google je jedinstven, Google je drugačiji. Zato ga volim!

Dušan DINGARAC