Severna Afrika je, sasvim sigurno, jedno od najinteresantnijih bojišta Drugog svetskog rata. Sukob srazmerno malih snaga (u odnosu na ostale teatre), relativno ravnopravnih u ljudstvu i materijalu, na nepreglednim pustinjskim prostranstvima dovodio je do pravih bravura u nadmetanju u brzini manevra, neverovatnih improvizacija i spektakularnih tenkovskih bitaka. Ofanzive i kontraofanzive, jurnjava kroz pustinju do poslednje kapi benzina i vode, očajnički last standovi Britanaca, taktička lukavost Werhmachta i beskompromisno nadmetanje za beznačajna pustinjska naselja sa bunarom kao ultimativnim plenom... Okruženje koje prosto moli za virtuelnu obradu.

Igara na ovu temu nikada nije nedostajalo, ali su gotovo sve bile u formi wargamesa stare škole, poteznih heksagonalnih strategija sa stilizovanom 2D grafikom. Desert Rats VS Afrika Korps okreće ćurak naopako, nudeći napredak u formi i suštini. U pitanju je real-time strategija bez uobičajene eksploatacije resursa, sa grafikom koje se ne bi postideo ni Far Cry. Ekipa iz mađarskog studija Digital Reality (odgovorna za Hegemoniju, između ostalog) dobro je proučila suptilne tehnike naprednog Direct3D programiranja, stvorivši, bez preterivanja, najlepšu real-time strategiju u novijoj istoriji.

U single-player varijanti igra nudi dve kampanje, hronološki projektovane od formiranja Afrika Korpsa do konačne pobede saveznika posle operacije „Baklja” dve godine i tri meseca kasnije. Dvadesetak misija, podeljenih na nemačke i savezničke, ponudiće vam dobru dozu akcije sa sukobima manjih kombinovanih odreda, sa taktičkom akcijom koja je gotovo u rangu neke squad-based strategije. Način igranja najviše podseća na Soldiers of Anarchy. Izometrijski teren, 3D jedinice i građevine, individualna manipulacija pojedinačnim vojnicima i borbenim vozilima i makljaža niskog intenziteta.

Pored ratne fabule, začin u kampanji je i priča o nemačkom i engleskom komandiru, bivšim sportskim prijateljima sa Olimpijskih igara u Berlinu. Pre svake misije i obaveznog taktičkog brifinga, čitaćete njihova razmišljanja, individualna preispitivanja o toku rata i smislu života. Ova ljudska dimenzija u ratnom paklu nije urađena na nekom posebno kvalitetnom nivou, ali služi kao simpatičan šlagvort i motivacija za napredak u kampanji.

Mnogo veći „motor” koji će vas terati da kompletirate igru jesu novi i bolji primerci borbene opreme koji progresivno postaju dostupni prelaskom misija. Svaka strana poseduje preko 60 vrsta borbenih jedinica, podeljenih na desetak kategorija. Desetine vrsta tenkova, artiljerije, izviđačkih i transportnih sredstava, specijalizovanih pešadinaca (automatičar, snajperista, grenadir, izviđač, običan vojnik...) stavljaće vas pre svake misije na slatke muke oko izbora jer ste ograničeni poenima prestiža koje ste osvojili i koji vam sleduju za svaku misiju (jači primerci su, logično, skuplji). Najbolje odnosno „specijalne jedinice” (četiri po strani) dobijate uspešnim ispunjavanjem primarnih, sekundarnih i skrivenih zadataka u misijama. Nemci, na primer, od specijalki poseduju posebno modifikovane verzije Sturmgeshutza 3 i tenka Tiger, koje su jače, preciznije i bolje oklopljene od standardnih.

Svaka mehanizovana jedinica preživljavanjem dobija novi nivo iskustva (označen zvezdicom na ekranu za izbor), tako da u sledećoj bici postaje srazmerno efikasnija. To nije kraj kombinatorike: posadu svakog vozila možete modifikovati po želji i potrebama, stavljaći vojnike različitih specijalnosti radi podizanja borbene sposobnosti. Na primer, ako u tenk stavite jednog „grenadiera”, poboljšaćete mu performanse pri gađanju iz topa; ako stavite „automatičara” (machinegunner), spregnuti mitraljez će pucati brže; ako smestite izviđača, vidno polje će mu se povećati...

Pošto svaki tenk prima posadu od tri do pet članova, možete ga „nabudžiti” sa svom trojicom specijalista, stvarajući kombinaciju koja je mnogo smrtonosnija od standardne. Prirodno, kod nekih vozila samo neke kategorije pešadinaca mogu poboljšati stvar: samohodna i stacionarna artiljerija neće imati koristi od „automatičara”, a izviđački transporter Sdkfz imaće benefit samo od izviđača jer ne poseduje naoružanje...

Osnovni problem s igrom je isto ono što je smetalo Blitzkregu, Soldiers od Anarchy: brzina dešavanja i borbe pruža malo ili nimalo vremena za korekciju greške. Klik na pogrešno mesto, slanje oklopa bez izvidnice ili pešadije bez oklopa može da znači smrt za milisekundu, posle čega sledi učitavanje pozicije i novi pokušaj. Zbog toga nikada nećete moći da se potpuno uživite u taktiziranje i borbu jer ćete prosto zazirati od kontakta naslepo koji može poći naopako (i rizika da izgubite neku od nezamenljivih specijalnih jedinica). U nemačkoj kampanji neizvesnost nije preveliki problem, prvenstveno zbog snažnih tenkova koji će uvek ići ispred (pogotovo u poslednjoj misiji napada na Tobruk, kada ćete moći da vodite tri Tigra i da preorete bojno polje). Britanci će, sa svojim kantama od Crusadera, Matildi i Churchilla, imati mnogo više problema... Iako igru možete pauzirati pritiskom na ’Space’ i razmisliti o daljem toku akcije, to nekako uništava opšti look & feel igre.

Verzija igre koja je široko dostupna u Srbiji iskače u Windows tokom treće britanske misije (Torch), onemogućavajući vam da pređete poslednju trećinu kampanje. To je posledica nepotpuno razbijenog novog tipa zaštite (StarForce 3) koji, za razliku od jednog fajla (najčešće glavni .exe), sada može da štiti i nekoliko hiljada nasumičnih datoteka na CD-u s igrom. Ako niste u prilici da dođete do famoznog crackfix fajla koji se ovih dana pojavio, nabavka igre nema nikakvog smisla. Osim ako, kojim slučajem, ne planirate da pazarite original.

Miodrag KUZMANOVIĆ