CD-R mediji (1)

Recept za CD tost: uzeti plastiku, premazati je i pržiti dva do tri minuta

Da pojednostavimo stvari: jeftin je, na njega staje gomila podataka, snima se za nekoliko minuta i dugotrajan je. Ovo su osnovni razlozi za veliku popularnost CD-R medija, ne samo na našem tržištu. U ovoj kategoriji danas je ustanovljen standardni kapacitet od 700 MB, mada postoje i CD-R mediji većeg kapaciteta. Prvenstveno zbog mora različitih proizvođača medija u kojem je teško snaći se, mi smo poželeli da bacimo pogled na ovu klasu optičkih medija. Ali, pre svega, potrebno je objasniti nekoliko stvari.

Kako se pravi?

Recept dat u podnaslovu je uglavnom tačan i opisuje pojednostavljen proces izrade CD medija. Prvi korak je izrada staklenog mastera Laser Beam Recorderom (LBR) na kojem se „izdubi” uska spiralna putanja. Ona je male dubine, veoma duga (tačno 5700 metara) i nije pravilnog oblika. Ovaj korak se zove pregroove ili pretkanalisanje. Postojanje spirale je neophodno jer će se tu kasnije naći podaci snimljeni na nekom CD pisaču. Namerna nepravilnost oblika ove spirale nosi u sebi informacije značajne za CD pisač – spirala odstupa od pravilnog oblika ponašajući se kao sinusna funkcija u odnosu na koordinatnu osu, sa najvećim odstupanjem od 30 nanometara. Talasni oblik spirale je zapravo kodirana ATIP informacija.

Stakleni master se nakon ovoga testira, posrebri i stavlja se u posudu sa posebnim elektrolitom (nikl-sulfamat). Nakon propuštanja slabe struje čiji se intenzitet pojačava, za dva sata se na staklenom masteru dobija metalni sloj od nikla. Kada se odvoji od mastera, dobija se replika mastera od nikla (ili „metalni otac”) koja se vraća u ovaj proces. Stvaraju se nove replike, nazvane „metalne majke”, da bi se i one ponovo vratile u ovaj proces, stvarajući „metalne sinove”. To je kraj ovog koraka, nazvanog elektroformiranje.

Sledeći korak je replikacija. Kao osnova za CD-R medije uzet je polikarbonat (plastika) koji je providan i ima stabilne dimenzije. Polikarbonatne ploče se tope na 350 stepeni Celzijusa, a istopljeni materijal se stavlja u posebne kalupe oblika budućeg CD-R medija. S jedne strane ovog kalupa se nalazi „metalni sin” dobijen u prethodnom procesu. Sam kalup je posebno dizajniran kako bi plastična podloga kasnije bila ravna i centrirana. Hlađenjem ukalupljene plastike na sobnoj temperaturi dobija se tvrda plastična podloga za CD-R medij. Hlađenje traje od četiri do šest sekundi po kalupu.

Nakon dobijanja plastične podloge s utisnutom spiralom, sledi „oblačenje” posebnim slojem. Ovaj deo je najvažniji, najkomplikovaniji i najskuplji. Organski sloj koji se nanosi će kasnije služiti za čuvanje podataka. Proces nanošenja ovog sloja naziva se spin coating: plastična podloga se vrti, a sloj prska na njenu površinu sa spiralom. Pomoću centrifugalne sile tokom obrtanja podloge sloj se izjednačava po debljini. Nakon prskanja, disk se suši i proverava se kvalitet nanosa.

Sledi proces metalizacije, pri čemu se nanosi metalni sloj koji kasnije, pri pisanju ili čitanju, odbija laserski zrak. Refleksivni sloj se nanosi pod vakuumom, uz pomoć sila magnetnog polja. Ovaj proces je poznat pod imenom vacuum deposition i razlikuje se u zavisnosti od vrste materijala koji se nanosi kao sloj na disk. Preko ovog sloja se nanosi akrilna plastika istim metodom kao kod nanošenja organskog sloja, metodom spin coating. Moguće je i nanošenje običnog laka uz pomoć raspršivača. Ovaj sloj se dodatno učvršćuje ultraljubičastim svetlom.

Završni proces je obeležavanje medija. On nije neophodan, pa zbog toga imamo takozvane No Name (bez imena) medije. Za obeležavanje CD-R medija postoji mnogo metoda.

Snimanje

Kada ovakav disk ubacimo u CD pisač, izaberemo sadržaj i počnemo sa snimanjem diska, izabrani podaci počinju da se ređaju duž spirale, bit po bit. Početak spirale je bliži sredini diska. Mehanika okreće disk, a laserska glava prati spiralu. Na određenim mestima laser deformiše snimajući sloj, tačnije buši ga, stvarajući niz rupica debljine 0,5 mikrona i dužine od 0,8 do 3 mikrona. Izlazak iz rupice i ulazak u nju predstavljaju binarnu jedinicu, a ravan put predstavlja niz binarnih nula (bilo u rupi bilo van nje). Spirala postaje izbušena i kod CD-R medija ova deformacija u snimajućem sloju je trajna.

A kvalitet?

Dobili smo CD-R medij sa sadržajem. Međutim, iako većina ljudi misli da je posao završen, postoji mogućnost da podaci nisu snimljeni kako treba. U ovom slučaju može se okriviti ili pisač ili medij. Posvetili smo dosta članaka kvalitetima CD pisača, pa smo se zbog toga odlučili da se pozabavimo i drugom stranom – medijima.

Da bismo bili potpuno korektni, trebalo je izabrati pisače koji uživaju poštovanje po pitanju kvaliteta. Odlučili smo se za dva pisača – jedan koji je stekao naše poštovanje, LiteOn LTR52327S, i drugi koji je stekao poštovanje u svetu, Plextor PlexWriter Premium. Test programi koje smo koristili pisani su baš za ove primerke drajvova. Uz Plextorov drajv koristili smo PlexTools v2.11, dok smo uz LiteOnov model koristili KProbe 1.1.29. Pored njih, koristili smo i CDRIdentifier v1.63.

Klasa CD medija za koju smo se odlučili najomiljenija je na našem tržištu – CD-R mediji kapaciteta od 700 MB. Ipak, broj marki ovakvih medija kod nas je veliki, pa smo odlučili da u ovom broju testiramo uglavnom marke CD medija koje debituju na našem tržištu. Testovi su obuhvatali merenje džitera, nivoa C1, C2 i ATER grešaka, transfer kod čitanja i pisanja, kao i FE/TE test koji je moguć samo na Plextorovim pisačima. Rezultati testova dati su tabelarno. Oni podrazumevaju mehaničke karakteristike medija, pri čemu FE (Focus Errors) podrazumeva testiranje fokusiranja lasera na površinu medija, a TE (Tracking Errors) testiranje praćenja spirale. Na kraju ovog testa, PlexTools daje ocenu toga da li je medij dovoljno kvalitetan da se može snimati na krajnjim brzinama koje su deklarisane u ATIP informaciji.

Taiyo Yuden Rhodium i Maxell

Kompanija Taiyo Yuden, za koju se vezuje početak CD sveta, nedavno je stigla i na naše tržište. Na testu smo imali dva različita tipa CD-R medija ove firme, oba pod imenom Rhodium, a utisci o njihovom kvalitetu su odlični. Posebno treba primetiti nivo C1 i C2 grešaka, kao i preporuku FE/TE testa da se mogu snimati na krajnjim brzinama. Inače, mediji ove kompanije se mogu prepoznati po matiranoj plastici u sredini, pa smo zbog toga probali i medije koje je ova firma proizvela za firmu Maxell. Rezultati su bili gotovo identični po svim karakteristikama.

Commodore

Direktno sa CeBIT-a stigli su nam mediji s poznatim logotipom. Firma je jednostavno otkupila pravo da koristi ime i logotip proizvođača nekada popularnog „debeljka”. Iako nismo imali dovoljno medija na raspolaganju jer su u pitanju reklamni primerci, oni su se pokazali zadovoljavajuće – opravdali su ime koje su kupili.

MMORE

Holandska kompanija MMORE predstavila se solidnim CD-R medijem. Rezultati su prosečni, ali su daleko bolji od onih koje pružaju NoName diskovi koje je potpisao Princo. Ipak, FE/TE test nije preporučio snimanje na krajnjim brzinama. Što se tiče Princovog neobeleženog modela, koji smo uzeli kao najjeftinijeg predstavnika u klasi, nivoi C1 i C2 grešaka su katastrofalni, a i ostali testovi ukazuju na to da je u pitanju loš medij.

Alfa Vision i Intenso

Mediji domaće firme Alfa Media koji nose ime Alfa Vision u mrtvoj su trci sa holandskim medijima u skoro svim testovima. Dakle, u pitanju su solidni mediji srednjih karakteristika. Neznatno bolji su mediji firme Intenso, od kojih smo dobili tri slična modela. Oni su, pored zadovoljavajućeg kvaliteta, uneli i novotariju po pitanju CD kutije. Ona se zove Vario Pac, ima posebni izbacivač za medij i može se naći i pod imenom KickOut. Velika mana ovog atraktivnog sistema jeste to što CD ne može da se uhvati tako da se izbegne ostavljanje otisaka prstiju na površini.

Sky i Verbatim

Švajcarski Sky mediji spadaju u donji dom, ne samo po tome što su predviđeni za snimanje na maksimalnih 32x. Na testu se pokazalo da imaju visok nivo C1 i C2 grešaka, dok je medij imao i loš transfer pri pisanju. Za kraj smo ostavili najpopularniji medij na našem tržištu – Verbatim. Rezultati testa su dosta dobri, ali ovaj medij dosta zaostaje za kvalitetom koji je pokazao Rhodium firme Taiyo Yuden.

Prvo poluvreme

Kako je ovo manji deo ukupne količine „brendova” koje smo hteli da obuhvatimo ovim testom, za sada nećemo izvlačiti nikakve ukupne zaključke. Jedino što možemo zaključiti jeste da je naše tržište kvalitativno bolje dolaskom novih CD medija.

Dušan STOJIČEVIĆ