Internet kroz brojke

Pregled statistika o Internetu i njegovim korisicima uvek pruža zanimljive informacije o stepenu razvoja Mreže

Nakon što smo se u prošlom broju „Sveta kompjutera” osvrnuli na frapantan podatak da je preko 90 odsto populacije Srbije u „Internet mraku”, odnosno off-line, na svetskoj Mreži su se pojavili veoma interesantni pokazatelji kakva je situacija po tom pitanju u nekim drugim zemljama.

Sjedinjene Američke Države

SAD slove za državu u kojoj je penetracija Interneta najveća, odnosno u kojoj procentualno najveći deo populacije koristi blagodeti Mreže. Tim veći šok izazvali su rezultati opsežnog statističkog istraživanja projekta Pew Internet & American Life (www.pewinternet.org), među kojem je i onaj da gotovo četvrtina, preciznije 24 odsto Amerikanaca nema dodira sa Internetom!

Motiv za sprovođenje ovog istraživačkog projekta bila su neka ranija statistička istraživanja, čiji su rezultati pokazivali da poslednjih nekoliko godina broj korisnika Interneta stagnira, odnosno da se njihov procenat u odnosu na ukupnu populaciju više ne povećava. Želja analitičara bila je da se odrede uzroci koji čine da čitava jedna četvrtina stanovništva SAD uporno ostaje off-line. Ti su se uzroci pokazali kao mnogobrojni i izuzetno kompleksni i socijalno osetljivi. Za mnoge Amerikance, naime, upotreba Interneta predstavlja luksuz koji sebi ne mogu da priušte usled izuzetno niskih prihoda. S druge strane, neki od „apstinenata” žive u sredinama gde upotreba Mreže nema nikakvog značaja, dok neki naprosto nisu svesni niti informatički edukovani da bi shvatili da im Internet može pomoći u obavljanju aktivnosti i podići im kvalitet života.

Prosečan američki korisnik Neta je bela, zaposlena, mlada osoba bilo kog pola, dobro obrazovana, situirana i koja živi u predgrađu.

Iako 24 odsto populacije ne koristi Internet, interesantno je napomenuti da oko petina od tog dela stanovništva odbija da učestvuje u „virtuelnom svetu” iz svojih ubeđenja, iako bi to objektivno sebi mogla da dozvoli, ali i koja je ipak spremna da primi informaciju od drugih, koji su do nje došli putem Mreže. Izvestan broj ljudi navelo je da je u jednom momentu odustalo od daljeg korišćenja Interneta usled tehničkih ili problema sa svojim provajderima.

Više od polovine ispitanika koje ga ne koristi na pitanje „Zbog čega niste povezani na Internet?” odgovorilo je da to „ne želi”, odnosno da im on „nije potreban”. Čak 43 odsto njih je kao razlog navelo pornografiju i prevare sa korišćenjem kartica prilikom on-line kupovina. Za trećinu je pristup isuviše skup, 29 odsto ih je izjavilo da nema vremena za to, dok je za 27 odsto upotreba Neta prekomplikovana, a 11 odsto njih kao razlog je istaklo činjenicu da ne poseduje kompjuter. Da je Internet i dalje neprilagođen osobama sa invaliditetom pokazao je podatak da ga čak tri četvrtine takvih Amerikanaca uopšte ne posećuje, dok je 28 izjavilo kako ih njihov nedostatak otežava ili potpuno onemogućava pristup.

Među onima koji su off-line, 40 odsto je izrazilo spremnost da se u jednom trenutku priključi on-line većini. Kao razlog za to, njih 31 odsto navelo je mogućnost istraživanja, 11 odsto komunikaciju putem elektronske pošte ili instant messaging sistema, a 7 odsto takvih ispitanika poželelo je da kupuje preko Interneta.

Uz sve ostale, zaključak ovog istraživanja je da veliki broj ljudi naprosto – ne želi da koristi globalnu Mrežu! Dok je neki od njih nikada nisu ni isprobali, drugi su se u određenom trenutku njome služili, da bi se potom predomislili i odlučili da se sa nje definitivno „skinu”. Naša pretpostavka je da su u pitanju bila veoma traumatična iskustva...

Evropska unija i njeni kandidati

Prema raspoloživim statitičkim materijalima (Evropska komisija, Eurobarometar), u junu 2002. godine, 40,4 odsto žitelja Evropske unije imalo je pristup Internetu i njime se aktivno koristilo, što je bilo povećanje za 4,3 odsto u odnosu na jun 2001. „Najkonektovaniji” bili su žitelji Holandije, čijih je 65,6 odsto domaćinstava imalo vezu sa Mrežom, čime je ova zemlja i definitivno preuzela lidersku poziciju u ovom domenu. Na drugom mestu nalazila se Danska (64,5 odsto), a na trećem Švedska (64,2 odsto). Ubedljivo poslednja bila je Grčka, sa poražavajućih 9,2 odsto, dok odgovorne te zemlje treba da brine i podatak da je u periodu jun 2001. – jun 2002. u njoj došlo čak i do jačeg procentualnog pada on-line populacije (sa 11,7 na 9,2 odsto). Pad, ali daleko umereniji, zabeležile su i Velika Britanija (sa 46,5 na 45 odsto) i Švedska (sa 64,3 na 64,2 odsto).

Kandidati, odnosno novoprimljene članice EU, poseduju različite stepene penetracije Interneta. Prema podacima Međunarodne unije za telekomunikacije za 2000. godinu, koji se odnose na Bugarsku, Kipar, Češku, Estoniju, Mađarsku, Litvaniju, Letoniju, Maltu, Poljsku, Rumuniju, Slovačku, Sloveniju i Tursku, najveći broj korisnika Interneta među ovim zemljama imala je Estonija (25,3 odsto, što je u tom momentu gotovo bio prosek u okviru EU!), potom Kipar (16 odsto), pa Slovenija (15,2 odsto), Slovačka (12,1 odsto) i Malta (10,6 odsto).

Zaključci

Analizom ovih podataka nameće se određen broj zaključaka. Prvo, Evropa – pa čak i njen najrazvijeniji deo, Evropska unija, značajno zaostaje za SAD kada je u pitanju udeo populacije koja koristi Internet. Dok se za Ameriku može pretpostaviti da je dostignut jedan plato, nakon koga je jako teško očekivati dalji značajniji porast procenta korisnika Mreže (efekat zasićenja), veliko je pitanje da li se u zemljama EU u kojima je procenat broja korisnika visok, ali beleži tendenciju stagnacije ili pada (Velika Britanija, Švedska), radi o istom fenomenu. Ako je zaista to u pitanju, poražavajuća je činjenica da je taj plato za nekih 10-25 odsto niži od onog u SAD, što bi govorilo o nižem stepenu informatičke svesti i edukovanosti građana EU u odnosu na one iz SAD. U ostalim zemljama EU, tendencija rasta je i dalje primetna, iako usporena, što se može objasniti jakom krizom ekonomija EU, naročito ICT sektora.

Što se novih članica EU i zemalja-kandidata tiče, situacija je srazmerno loša. Sa izuzetkom Estonije (koja, uzgred budi rečeno, važi za jednu od zemalja-lidera u domenu e-governmenta i informatizacije društva u celini), ostalima će biti potrebna možda i čitava decenija da bi dostigle prosek „starih” članica EU.

Nakon ovog pregleda, postaje jasno zbog čega (između ostalog) naša zemlja nije ni blizu kandidature za članstvo u Evropskoj uniji...

Dušan KATILOVIĆ