Najozloglašenije igre kod okorelih PC igrača svakako su ostvarenja konvertovana sa popularnih konzola. Uvek nešto fali, loš engine igre, prosečna grafika, užasan kontrolni interfejs, siromašni meniji. Pošto su konzole preuzele primat na igračkom tržištu, tek kada igra osvoji to tržište razmišlja se o PC konverziji. Tako je i Silent Hill 2 dospeo na PC sa PlayStation2 konzole.

U njemu je sve jezivo – tako i od same priče podilaze žmarci. Igrač je u ulozi Džejmsa Sanderlenda, tridesetgodišnjaka koji dolazi u sablasni Silent Hill zbog pisma koje je napisala njegova žena Meri. Pošto su oni zajedno letovali pre nekoliko godina u ovom gradiću, ona je rekla da će ga čekati na njihovom omiljenom mestu. Sve ovo ne bi bilo toliko čudno da Meri nije mrtva već tri godine. Iako bez imalo nade i na ivici ludila, Džejms dolazi u Silent Hill i započinje svoju potragu za voljenom suprugom. Pošto Silent Hill više nije mirno mestašce za odmor već napušteni i veoma zastrašujući grad, njegov posao biće znatno otežan.

Silent Hill 2 je bolji od dosadašnjih survival horor avantura tipa Resident Evil i slično. Izvođenje je u trećem licu, ali ne sa fiksiranom kamerom iza leđa glavnog junaka. Upravo je kamera jedan od najvećih propusta. U nekim trenucima dešavaće se da potpuno izgubite Džejmsa sa vidika, dok se u nekim drugim slučajevima rotira tako da ne vidite put ispred sebe, ni gde se nalaze neprijatelji. Zaista veliki propust. Upravljanje likom u početku biće malo konfuzno zbog nepostojanja podrške za miša. Znači, sve se obavlja preko tastature ili putem kontrolera ako ga posedujete. Za PC verziju posebno su urađene prečice, pa nije potrebno konstantno ulaziti u inventar kako biste obavili neku radnju.

Za razliku od Resident Evila u kome u većem delu igre tamanite zombije, Silent Hill 2 sastoji se od pristojnog broja zagonetki i slagalica. Pored nivoa težine same igre postoji i stepen težine slagalica. Na najvišem nivou zavrzlame veoma su kompleksne i biće potrebno uložiti dosta koncentracije i naprezanja moždanih ćelija za njihovo rešavanje. Ostali zadaci uglavnom su standardni za ovaj žanr. Potrebno je naći određene predmete kako biste u kombinaciji sa drugima otključali prolaz za sledeću lokaciju.

Drugi deo igre posvećen je ubijanju različitih stvorenja. Izgled ovih grotesknih i odvratnih čudovišta varira, pa ćete tako sretati malo deformisane bolničarke, mutirane zombije (ili nešto što liči na njih), još grđe kreature sa rukama ili nogama umesto glave, a tu su i „glavonje” koje se pojavljuju na pojedinim lokacijama u kasnijim delovima igre. Najodvratniji od njih je Pyramid Head, opasno stvorenje sa nekom vrstom ogromnog sečiva pomoću koga neutrališe sve što mu se nađe na putu.

Džejmsov arsenal sastoji se od parčeta daske sa ekserima, metalne cevi, pa sve do pištolja, sačmare i lovačke puške. Municija se nalazi razbacana po gradu i samo detaljnim pretraživanjem možete doći do nje.

Bitna razlika između PS2 i PC verzije igre je save game opcija. Dok u konzolnoj varijanti postoje određena mesta gde snimate trenutnu poziciju, na PC-u to možete uraditi u svakom trenutku.

Najbolji deo Silent Hill 2 je sablasna atmosfera. Mnogi vlasnici konzola su zamerali da je drugi deo ove igre mlak i ne uliva onu dozu straha koja je bila glavni adut prvog nastavka. Ova priča ne važi za kompjutersko izdanje – mnogi igrači će se štrecati tokom igre, batrgati se u snu i imati noćne more. Na primer, hodate hodnikom dok se ispred vas vide samo zidovi sa tragovima osušene krvi. U jednom trenutku tišinu prekida užasan vrisak, muzika je sve glasnija, a sa leđa vas napada čudovište bez glave koje bi rado uzelo vašu.

Pošto je Silent Hill poprilično velik grad, mapa na kojoj će Džejms obeležavati sva značajna mesta odlično će poslužiti za snalaženje. Tokom igre susretaćete se sa još nekoliko izgubljenih duša koje su nekim svojim poslom došle u Silent Hill.

Još jedan dodatak PC verziji je mini scenario koji se otvara kada završite igru. Nećemo otkriti o čemu je reč, ali na kraju vas čekaju četiri različita završetka, a u zavisnosti od vašeg ponašanja tokom cele igre uslediće prigodna završnica.

Upečatljiv ton samoj atmosferi daje i grafika. Magla koja prekriva svaki kutak grada guta sve pred sobom i nikada se ne zna šta iz nje može izaći. Uključivanjem raznih efekata možete stvoriti ambijent prave noćne more koja će vas dugo proganjati. Grafika bi bila znatno bolja da je igra napravljena specijalno za PC jer bi sigurno znala da iskoristi sve potencijale novog GeForcea i Radeona. I zvučni efekti su fantastični – škripa zarđalih vrata i jezivi krici koji odjekuju u ušima igrača čak i posle gašenja računara ulivaju strah u kosti. Muzika je maestralna i još više podiže kosu na glavi.

Igrači koji još uvek nisu prežalili sunovrat Alone In The Darka 4, moraju probati „Konamijev” Silent Hill 2 kao trajnu terapiju. Gotovo bez konzolnih boljki, ovo ostvarenje sigurno uzima titulu najbolje survival horor igre 2002. godine.

Konstantin MILUTINOVIĆ