Zavod za informatiku i Internet

Povodom formiranja „Zavoda za informatiku i Internet” prikupili smo informacije od g. Branislava Anđelića koji se nalazi na čelu ove institucije

Pre skoro godinu dana „Svet kompjutera” (7-8/2001) je objavio intervju sa g. Branislavom Anđelićem, tadašnjim sekretarom Agencije za razvoj informatike i Interneta. Nakon usvajanja republičkog zakona o ministarstvima Agencija je 23. maja ove godine transformisana u Zavod za informatiku i Internet a g. Anđelić je postavljen za direktora novoformirane institucije. Tim povodom razgovarali smo sa g. Anđelićem o tome šta je Agencija uspela do sada da uradi, kakva će biti uloga Zavoda i kakvi su konkretni planovi za njegovo funkcionisanje.

Zavod

Novoformirani zavod poslovaće u okviru Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj i preuzeće ulogu ukinute Agencije, ali će imati i proširenu ulogu. Predviđeno je da Zavod broji 66 ljudi a s obzirom da je od Švedske vlade dobijena donacija, za rad zavoda se neće izdvajati novac iz budžeta. Reč je o 1,8 miliona evra na period od 30 meseci u šta je uključen i konsultant iz Švedske koji će stalno biti u Beogradu.

U svom radu Zavod će posebnu pažnju posvetiti zakonodavstvu i standardizaciji. Pre svega moći će da utiče na predlaganje zakona u oblasti informatike. Trenutno se radi na republičkoj verziji zakona o digitalnom potpisu i elektronskom poslovanju a zajedno se pripremaju i podzakonska akta. Zakon će biti u potpunosti usklađen sa zakonom Evropske unije. Naredni zakoni na kojima bi trebalo da se radi su Zakon o zaštiti privatnosti na Internetu i Zakon o zaštiti intelektualne svojine.

Na polju standardizacije neće biti moguće da se propišu određeni obavezujući standardi. Međutim, biće propisani standardi za državne institucije a svi koji žele da rade sa tim institucijama moraće da poštuju te standarde.

Zavod će preuzeti ulogu administratora YUTLD-a. Već je postignut dogovor sa g-đom. Mirom Tasić sadašnjim zvaničnim administratorom YU domena da se cela stvar prebaci na zavod. Zavod će za tu namenu kupiti servere i softver i očekuje se da će od jeseni zaživeti i nova pravila o dodeli poddomena. Naime, konačno će i fizička lica moći da dobiju svoj poddomen a firme više od jednog. Cela stvar se diže sa volonterskog na profesionalni nivo pa će se domeni plaćati što će činiti jedan od izvora prihoda Zavoda.

Zavod će na sebe preuzeti ulogu vrhovnog autorizacionog certifikacionog tela. Njegova uloga biće da bira i kontroliše certifikaciona tela. Očekuje se da obični certifikati budu besplatni dok će oni namenjeni elektronskom poslovanju morati da se plate.

Aktuelni projekti

Agencija, odnosno Zavod ima veoma zanimljiv spisak projekata koji su realizovani ili im je realizaciju u toku. Svakako treba pomenuti da je izvršeno povezivanje baze podataka građana i firmi za potrebe MUP-a. U narednoj fazi, nakon nabavke novog računara, ostaje da se u ovu bazu povežu otisci i fotografije građana kako bi se povećala efikasnost korišćenja postojećih razdvojenih sistema.

Urađen je i program za sudove koji će biti predstavljen javnosti upravo u vreme kada se ovaj broj „Sveta kompjutera” bude našao na kioscima. Za Geodetski zavod je urađena baza za adresni tj. podloga za katastar koja će početi da se puni stvarnim podacima nakon nabavke računarske opreme za rad širom Srbije. Zajedno sa Agencijom za unapređenje državne uprave Zavod radi na projektu centralnog kadrovskog odeljenja za vladu. Sa Upravom za zajedničke poslove republičkih organa radi se projekat povezivanja republičkih organa na Internet preko postojećeg Intranet sistema.

Zavod koordiniše i projekat elektronske razmene dokumenata za pripremu zakona. Na Fakultetu organizacionih nauka uz donaciju norveške vlade razvijen je sistem ADMIS i u prvoj fazi će biti povezano Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde s obzirom da ona učestvuju u pripremi svih zakona a kasnije uz dodatne donacije i ostala ministarstva. Odmah nakon što bude usvojen Zakon o javnim nabavkama i formiranja Agencije za javne nabavke Zavod planira uvođenje elektronskog sistema javnih nabavki i to najverovatnije jedno gotovo rešenje iz inostranstva. Sve ovo je deo strategije uvođenja e-Governmenta u kojoj Zavod ima pune ruke posla. Predviđeno je postepeno uvođenje European driving license, kao opšteg merila znanja u oblasti informatike što će se primenjivati na tržištu rada kao što je to slučaj u zemljama EU.

Gospodin Anđelić, kao vodeći čovek Zavoda, vodi i inicijativu uvođenja Interneta u svaku srednju školu. Naime, prema nekim istraživanjima situacija na univerzitetima nije ni izbliza toliko loša po pitanju korišćenja računara i Interneta kada se poredi sa vodećim evropskim zemljama kao što je u srednjim školama. Kako bi se taj jaz smanjio i što više koristio u nastavi, započeta je opsežna akcija nalaženja načina da se dobije veliki broj računara, mrežne opreme i komunikacionih linija (žičnih i bežičnih). Ideja je da veliki broj firmi pokloni po nekoliko računara, veće računarske firme i više stotina pa čak i hiljada („IBM” je najavio oko dve hiljade komada), „Microsoft” softver, „Cisco” je obećao donaciju svoje opreme... U akciju će se uključiti i američka firma koja otkupljuje i popravlja polovne računare i poklanja ih po istočnoj Evropi a očekuje se i jedan broj donacija država Evropske unije. Kada se ovo sve bude dobilo, preostala oprema će se kupiti a tada se očekuje pomoć domaćih uspešnih firmi. Ključno za ceo projekat je učešće „Telekoma Srbija” koje za sada nije odgovorilo na inicijativu.

eEvropa

Međutim, pored aktivnosti na uvođenju računarskih sistema u što većoj meri kod nas, g. Anđelić radi i na uključenju naše zemlje u evropske i svetske tokove.

Još tokom 1999. godine Evropska zajednica je uvidela da se svet nalazi na prelasku iz tehnološkog u informatičko društvo. Zato je počela da preduzima korake kako bi se Evropska zajednica našla na samom vrhu kada su u pitanju informatičke tehnologije. Decembra iste godine Evropska komisija je donela eEurope inicijativu a juna 2000. godine donet je akcioni plan eEurope 2002. Ovi dokumenti su skup ciljeva i postupaka koje zemlje Evropske unije treba da preduzmu do kraja 2002. godine kako bi se ubrzao razvoj informatičkog društva i doveo Evropu u lidersku poziciju.

Akcioni plan sadrži sledeće ključne reči: jeftiniji Internet, e-research, e-security, e-education, e-working, e-accessibility, e-commerce, e-government, e-health, e-content i e-transport. Pored toga što se vodilo računa o svim bitnim oblastima za ljudski život prezentovan je i skup Benchmark testova za unificirano praćenje onoga što je po ovom pitanju urađeno (europa.eu.int/comm/dgs/information_society/index_en.htm).

Evropska zajednica već radi na novom dokumentu nazvanom eEvropa 2005 (europa.eu.int/information_society/eeurope/index_en.htm) koji pooštrava zahteve iz prethodne verzije kako bi se održao tempo promena i Evropa zadržala poziciju kojoj stremi.

I Ujedinjene nacije su uvidele da je razvoj informatičkog društva ključna stavka u svetskim odnosima posebno s obzirom na sadašnje velike razlike koje će se još više produbiti širokom upotrebom informatičke tehnologije. Zbog toga su UN rešile da organizuju Svetski samit o informacionom društvu (www.itu.int/wsis/basic/basic01.htm) i ulogu glavnog organizatora dodelili internacionalnoj telekomunikacionoj uniji (ITU).

Samit će se održati u dve faze. Prva od 10. do 12. decembra 2003. godine u Ženevi a druga 2005. godine u Tunisu. Na samitu se očekuje učešće najviših državnih zvaničnika, ali i mnogih drugih važnih subjekata u informatičkom društvu. Na samitu se očekuje da se usvoji politička deklaracija, ali i konkretan akcioni plan koji će pomoći u smanjivanju informatičkog jaza između zemalja u svetu.

Samom samitu prethodiće čitav niz političkih i tehničkih susreta na različitim nivoima kako bi se došlo do rezultata i usaglasila gledišta na akcioni plan.

Kako u Evropu?

Nakon usvajanja akcionog plana eEvropa 2002 ubrzo se došlo do zaključka da zemlje kandidati za ulazak u EU nikada neće moći da ispune uslove za prijem ukoliko i one same ne budu pratile akcioni plan. Tako je na inicijativu zemalja kandidata donet akcioni plan eEvropa+ koji je zapravo kopija plana eEvropa, ali dodaje nulti zadatak: masovno uvođenje telekomunikacione infrastrukture i potpune liberalizacije u oblasti telekomunikacija.

Korišćenjem iste logike dolazi se do zaključka da i zemlje naše regije, tj. jugoistočne Evrope treba da slično postupaju kao i zemlje kandidati jer će i same uskoro to postati. Da bi se zemlje jugoistočne Evrope uključile u ove tokove moraju same da to predlože EU.

Naša zemlja je to prva uvidela i sticajem okolnosti da je u prvoj polovini ove godine imala potpredsednika u eSEEurope inicijativi koja funkcioniše u okviru Pakta za stabilnost (cgi.eseeurope.org), inače nacionalnog koordinatora g-đu. Marijanu Vidas-Bubanju, prva je i reagovala. Naime pokrenuta je inicijativa za potpisivanje sporazuma o namerama da se zemlje jugoistočne Evrope uključe u eEvropa tokove. Stvar olakšava i činjenica da je od 1. marta Jugoslavija postala predsedavajući u okviru eSEEurope inicijative, nakon što je prvi čovek Pakta za stabilnost doneo odluku da se sve inicijative spuste na regionalni nivo. Inače to je prvo spuštanje jedne inicijative na regionalni nivo i ujedno jedino postavljenje predsedavajućeg na neodređeno vreme što dovoljno govori da se cene naši napori u oblasti informatike.

Potpisivanje sporazuma o namerama uključuje formiranje radne grupe u kojoj će se nalaziti visoki predstavnici Evropske komisije i predstavnici vlada zemalja jugoistočne Evrope koja će doneti tekst akcionog plana ove regije tzv. EC agenda. Taj akcioni plan imaće politički deo i deo koji će biti veoma sličan planu eEvropa+.

Potpisivanje sporazuma o namerama je predviđeno za početak juna na ministarskoj konferenciji zemalja kandidata za EU u Ljubljani (emcis.gov.si) a ako iz tehničkih razloga tada ne dođe do potpisivanja očekuje se da će se to desiti na jednom drugom ministarskom skupu krajem juna u Sofiji.

Izrada akcionog plana bi prema planovima trebalo da bude gotova do oktobra kada je u Beogradu planirana ministarska konferencija čiji će kosponzor biti Evropska komisija, tačnije njen odsek za informaciono društvo na čelu sa g. Liikanenom. Pored g. Liikanena na toj konferenciji gost će biti i g. Utcumi, generalni sekretar ITU, koji će je i otvoriti. Upravo ova konferencija je predviđena za potpisivanje akcionog plana tj. uključenje u eEvropa tokove, ali i svetske tokove preko ITU i Samita koji organizuju UN.

U radnom delu konferencije predviđa se politički deo gde bi se najviše razgovaralo o demonopolizaciji u oblasti telekomunikacija, ali i radni deo gde bi vlasnici telekom preduzeća razgovarali o saradnji u cilju smanjenja troškova korisnika uz zadržavanje profita.

• • •

Svi koraci koje naša država preduzima kako na integraciji u međunarodne tokove tako i na konkretnim projektima u zemlji predstavljaju tek početak. Međutim, uz prave korake na samom početku sve će biti mnogo lakše.

Dušan DINGARAC