Zida Technologies Tomato P815G-U

Zida Technologies Tomato P815G-U

Takozvane „integrisane” matične ploče, one koje na sebi poseduju grafički i/ili zvučni podsistem, najčešće se baziraju na čip-setovima „alternativnih” proizvođača. Sa svojim i810 i i815 „Intel” je na ovom delu tržišta tek na trećem mestu, posle firmi SIS i VIA. Iako su oba čip-seta stara skoro dve godine, i dalje su interesantni s obzirom da su performanse i mogućnosti koje nude i dalje veoma dobre, a cena im je tokom vremena pala na prihvatljiv nivo.

Da bi podržao nove 0,13-mikronske Celerone i Pentiume 3, „Intel” je izbacio nove revizije čip-setova. Zadržane su stare oznake, a dodat je nastavak „B-Step”, što znači da su podržani FC-PGA 2 procesori (vidi tekst u okviru). Mogućnosti su ostale iste. Nažalost, to se odnosi i na integrisano grafičko rešenje koje je i kada se pojavilo bilo samo solidno, a danas spada u kategoriju „potpuno prevaziđeno”. Šta ono može, jasno govori podatak da je bazirano na i740 grafičkom procesoru koji je predstavljen 1998. godine.

Uprkos tako malim izmenama, mi smo se ipak odlučili da ukratko predstavimo jednu matičnu ploču baziranu na i815EG čip-setu, kako je nazvan i815 B-Step koji u sebi ima „grafiku”, a dodatno E označava prisustvo ICH2 (UDMA100, USB x 4) umesto ICH1 (UDMA66, USB x 2). Želeli smo da korisnicima kojima je „Intel” i dalje neprikosnoveni broj 1 ukažemo na jedno pristojno, a pristupačno rešenje. Mnogo bitnije širem krugu korisnika, ovo je ujedno bila i dobra prilika da probamo i najnoviji Celeron koji se nedavno pojavio kod nas.

Počećemo od njega. U pitanju je poslednji član P6 porodice koju je započeo PentiumPro, nakon njega „Intel” se u potpunosti okreće NetBurst arhitekturi čiji je prvenac P4. Novi Celeron je, poput novog Pentiuma 3, baziran na „Tualatin” jezgru koje je u suštini Coppermine sa nekoliko poboljšanja i izrađen u 0,13-mikronskoj umesto u 0,18-mikronskoj tehnici. Verujemo da većina korisnika već zna šta znači „usitnjavanje” tehnologije izrade: jeftinija proizvodnja, više frekvencije rada i smanjen radni napon. U odnosu na stari Celeron, ovome je količina drugostepenog keša duplirana pa ga sada ima 256 KB. Iako Tualatin jezgro „u originalu” tj. u odgovarajućem Pentium 3 procesoru, poseduje i Data Prefetch mehanizam, ova funkcija je kod Celerona isključena. Pretpostavljamo da je namera da se novi Celeron više distancira, da ne bude konkurencija Pentium 3 Tualatin procesorima. Verovatno iz istog razloga „Celeratin” radi na magistrali od 100 MHz, umesto na 133 MHz koliko je „namenjeno” Pentiumima 3 kako u staroj verziji (Coppermine), tako i u novoj (Tualatin).

Prvi primerci koji su se pojavili rade na 1000 MHz, a za sada su najbrži oni na 1300. Mi smo na testu imali model 1200 MHz koji radi na 1,475 V, pri čemu odaje oko 30 W toplotne energije. Ovaj podatak ukazuje da procesor u radu ne bi trebalo da se mnogo greje, usprkos visokom radnom taktu. U praksi su se ova predviđanja pokazala tačnim. To je zasluga 0,13-mikronske tehnologije, ali i „oklopu” jezgra. Naime, novi Celeron je kao i svaki novi „Intelov” procesor (od P4 naovamo) dobio pomenuto parče metala koje je fiksirano na jezgru. Uloga je dvostruka: pored toga što poboljšava odvođenje toplote, ujedno i štiti jezgro od mehaničkih uticaja. Pored toga, „Intel” je u Celeron ubacio i toplotni senzor i „logiku” koja automatski isključuje procesor ukoliko temperatura poraste preko određene granice. U pitanju je toliko dobro rešenje da Celeron ne bi izgoreo čak ni kada bi mu usred rada naglo skinuli hladnjak.

Što se tiče samog i815EG, ponavljamo, izuzev podrške za nove FC-PGA 2 procesore, sve ostalo je već viđeno (Socket370, do 1,5 GB SDRAM, AGP 4x, dve UDMA100, USB x 2...). Matična ploča na kojoj smo sve ovo probali proizvod je „Zida Technologies” i nosi oznaku Tomato P815G-U.

Izrađena je u MicroATX formatu što je, čini se, jedno od obeležja ovog proizvođača. Naime, razgledajući ponudu kod domaćeg distributera i na sajtu proizvođača, uočili smo da je velika većina „paradajz” ploča napravljena u MicroATX formatu. „Zida” očigledno cilja na tržište najjeftinijih računara, što govori i podatak da nemaju nijedan model koji bi se mogao nazvati iole posebnim ili specifičnim – svi su, poput ovde testiranog, sasvim obični, samo sa standardnim mogućnostima.

Možda je za nekoga ko stalno proba nove stvari ovakva ploča krajnje „dosadna”. Međutim, ona ima dobrih strana. Kao što rekosmo, cena je veoma povoljna, a jedan od bitnih faktora koji na to utiče sigurno je i odluka da se ne eksperimentiše previše, već da se prave ploče koje odgovaraju što širem krugu ljudi.

Kvalitet izrade je na granici prihvatljivog. Kada su u pitanju mogućnosti proširivanja, samo dva PCI, jedan AMR, a posebno nepostojanje AGP slota čine ovu ploču vrlo slabom. Podsećamo da i815EG čip-set podržava posebnu AGP grafičku karticu čije uključivanje automatski gasi integrisano rešenje. U svakom slučaju, ovo je još jedan podatak koji ide u prilog tezi da Tomato i815G-U nije namenjen zahtevnijim korisnicima, već samo onima koji žele jeftinu kancelarijsku mašinu ili kućni računar „za Internet i malo rada u Officeu”, po što pristupačnijoj ceni. BIOS je proizvod „Awarda” i, očekivano, nema ništa sem obaveznih opcija.

Priznajemo da smo bili pomalo skeptični kako će se ova ploča ponašati u kombinaciji sa novim Celeronom na 1200 MHz. Ipak, Tomato i815G-U nas je razuverio odsustvom bilo kakvih problema u radu i dobrim nivoom stabilnosti.

Performanse su očekivane: dok se držite Windows okruženja i aplikacija koje nemaju veze sa 3D grafikom, sve se odvija kao i na drugim drugim i815 matičnim pločama – brzo i glatko. Ne pomišljajte na 3D Max, najnoviju 3D igru i slično – i sve će biti u redu. Ukoliko je to sve što očekujete od računara, slobodno ga bazirajte na Tomato i815G-U ploči – povoljniju kupovinu nećete obaviti.

Što se tiče testiranog „Celeratina”, čini nam se da je ovo prvi dobar procesor nakon P3 Copperminea. Verujemo da bi se dobro pokazao i P3 Tualatin, međutim njega do sada nismo imali prilike da probamo. Recimo i da je testirani primerak na drugoj i815 ploči koja je imala AGP slot u najvećem broju testova rame uz rame sa Coppermineom na 1000 i P4 na 1400. Pentium 4 je bio značajno bolji samo u igrama i nekoliko multimedijalnih aplikacija. U Photoshopu i 3D Maxu Celeron je uvek bio brži od 200 MHz jačeg procesora novije generacije, a ne treba zaboraviti da je Celeron ograničen na SDRAM memoriju, dok je pomenuti P4 imao na raspolaganju daleko brži RDRAM.

S obzirom da je novi Celeron jeftiniji od oba Pentiuma, ne ostaje nam ništa drugo nego da ga preporučimo, ali samo onima koji preferiraju „Intel”. I dalje se za isti novac dobija brži Duron ili Athlon.

Saša UZELAC