Tačno pre deset godina programerski tim „Sir–Techa” na čijem čelu se nalazio Dejvid Bredli, jedna od ključnih figura tadašnje industrije video igara, poslednji put je uveo igrače u magični svet Wizardryja, avanturom Crusaders of Dark Savant. Bio je to istovremeno i jedan od poslednjih izdanaka stare škole kompjuterskih FRP–ova, labudova pesma žanra koji je zapao u višegodišnju apatiju, koja bi možda trajala i dan–danas da nije bilo Baldur's Gatea. Bredlijeva želja da nakon sedam nastavaka jednog istog serijala napravi nešto novo i drugačije, pokazala se kao velika greška. Wizardry je ostao bez svoga kreatora i, kako se činilo, bez izgleda da ikada dobije osmo poglavlje, a sam Bredli je s novom ekipom kreirao dve solidne, ali finansijski promašene igre, CyberMage (1996.) i Wizards & Warriors (2000.).

Da „Sir–Tech” ipak nije odustao od Wizardryja moglo se naslutiti početkom 1997. godine kada je objavljen Nemesis: The Wizardry Adventure (SK 5/97), avantura sa elementima FRP–a, koja tematski nije imala nikakve veze sa serijalom, ali je koristila njegove bazične postavke. Oživljavanje žanra u poslednjih nekoliko godina bio je podsticaj da se konačno načini korak kome su se mnogi, posebno stariji igrači, potajno nadali: da se još jednom, makar i poslednji put, Wizardry povrati iz stanja hibernacije, kao nostalgično podsećanje na slavne dane.

Wizardry 8, ovoga puta bez uobičajnog podnaslova, u tematskom smislu zaokružuje trilogiju koja je započeta igrom Wizardry 6: Bane of Cosmic Forge, a nastavljena pomenutim Crusaderima. Drevna legenda kaže da su Gospodari kosmosa, pre nego što će načiniti Univerzum, svoje najveće delo, stvorili tri artefakta u koje su pohranili suštinu života (Astral Dominae), izvor svih promena (Chaos Moliri) i sve raspoloživo znanje (Destinae Dominus), a zatim ih sakrili na planetu po imenu Dominus, nadajući se da oni nikada neće biti pronađeni. Kosmička harmonija trajala je eonima, sve dok Dominus nije zahvatila kataklizma u kojoj su tri predmeta izgubljena. Astral Dominae našao se u rukama zlog Dark Savanta, Chaos Moliri je završio u posedu rase Mukija, a Destinae Dominus, čija je sudbina predmet ove igre, nestao je iz manastira u kome je bio brižljivo čuvan. U potragu za njim poći će grupa heroja, svesni da će njihovo opasno putovanje biti što ometano što potpomagano od strane svih kojima je stalo da se domognu trećeg i poslednjeg božanskog artefakta.

Za predstavljanje Wizardry 8 najpogodnije je poređenje sa avanturama iz serijala Might & Magic. Pošto su oba ciklusa nastala otprilike u isto vreme, njihov međusobni uticaj bio je znatan, pa ne čudi što su ove igre izvođački i konceptualno veoma bliske. Wizardry odvaja neobična paleta rasa i odgovarajućih klasa, koje se ne mogu sresti ni u jednom poznatom FRP serijalu (npr. gušter–samuraj ili vila–mehaničar), kao i metodologija napredovanja likova zasnovana na unapređivanju velikog broja osobina ručnom distribucijom bonus poena i slobodnim izborom magija za junake koji mogu da ih bacaju. Za razliku od Might & Magica, šestočlana grupa, kojoj se mogu pridružiti još dva bonus lika, neće nailaziti na horde neprijatelja, ali će borbe sa njima biti mnogo teže. Inače, neizbežno je konstatovati da je sistem borbe u Wizardryju 8 prilično naporan. Potezno izvođenje, koje u osnovi ne predstavlja ništa novo kada su u pitanju ovakve igre, u ovom slučaju ima tri problematične karakteristike koje, kada se nađu u međusobnom sadejstvu, mogu da izvedu iz takta i najupornijeg igrača. Pre svega, borbe se odvijaju sporo, samim tim traju nedopustivo dugo (po petnaestak i više minuta u slučaju učešća većeg broja aktera), pa posle izvesnog vremena postaju dosadne; drugo, neprijatelji se neprestano obnavljaju, mnogo češće nego što je to uobičajno u sličnim igrama, i treće, izrazita neefikasnost likova koji bacaju magije, koja se često ogleda u greškama koje mogu da koštaju života čitavu grupu, borbe često čini frustrirajućim. Ovo je jedina bitna mana igre, pa oni koji imaju nerve da sve to istrpe na duže staze, nemaju razloga za brigu. Plahoviti igrači, međutim, treba da se klone Wizardryja 8 – biće bolje i za njih, i za najbližu okolinu (o računarskim periferijama da i ne govorimo).

Igra je orjentisana ka avanturi više nego bilo koji FRP u poslednjih nekoliko godina. Postoje zagonetke koje su dostojne ozbiljnih P&C avantura, a da stvar bude još bolja (i teža), od igrača se često traži da sam otkuca odgovor na pitanje ili da u dijalozima sa NPC likovima sklapa čitave rečenice (nešto što nije viđeno još od vremena stare „Sierre”).

Bez obzira što se stvaranje Wizardryja 8 oteglo kao gladna godina, i što bi se na osnovu toga mogle očekivati arhaične tehničke osobine (slučajevi serijala Might & Magic i Lands of Lore), mora se priznati da igra pleni u svakom pogledu. Konačno imamo FRP koji stoji rame uz rame sa najaktuelnijim 3D igrama, pre svega zahvaljujući engineu koji možda nije savršenstvo tehnologije, ali je svakako iznad današnjeg proseka. Najnoviji Wizardry ne samo što izgleda, već i zvuči sjajno. Odlična muzika, i bogati, često veoma duhoviti dijalozi, za čiju se uverljivost pobrinula impresivna glumačka ekipa, izdižu igru znatno iznad konkurencije.

Ko zna po koji put u poslednjih nekoliko godina, autoru ovih redova ne ostaje ništa drugo nego da sa gorčinom konstatuje da igra o kojoj piše predstavlja finale serijala koji je nekada davno žario i palio svetom kompjuterskih igara. Stavljanje tačke na Wizardry, doduše u trijumfalnom stilu, označava kraj jedne epohe u evoluciji žanra koji je, uprkos pesimističkim prognozama, ipak uspeo da opstane. Budućnost će sigurno doneti nešto novo, a da li će to novo obavezno biti i bolje, ostaje da se vidi.

Slobodan MACEDONIĆ