Kako sam zahvaljujući Hobitu postao kompjuterski narkos

Da posedujem vremeplov, često bih svraćao u 1982. godinu. Ne zato što sam tada bio dvadeset godina mlađi (mada, kad bolje razmislim, bio bi to sasvim dovoljan razlog), već zbog podsećanja na događaj koji je umnogome uticao na moj životni put - kada sam kod druga iz razreda prvi put ugledao crnu kutiju zvanu ZX Spectrum. Među gomilom kaseta s igrama, jedna mi je privukla posebnu pažnju - Hobbit „Melbourne Housea”. Fasciniranost zmajem čija su se krila širila preko omota kasete nije bila slučajna: samo nekoliko meseci ranije bio sam u prilici da pročitam Tolkinovog „Hobita”, bajku za decu i odrasle, koja je udarila temelje fenomenu zvanom „Gospodar prstenova”, romanu koji je izvršio ogroman uticaj na globalnu industriju zabave dvadesetog veka. Nakon mukotrpnog učitavanja programa sa kasete, osvanula je slika malene hobitske rupe, sa pozamašnim kovčegom s leve strane. Otkucao sam naredbu OPEN CHEST i kovčeg se otvorio. Tog trenutka sam shvatio da će kompjuterske avanture postati deo mene.

SK „Rings” ring

Danas, kada „Gospodar prstenova” dolazi na filmsko platno, vredi se podsetiti igara inspirisanih tom tematikom. Ako detaljno sagledamo šta se događalo u proteklih dvadesetak godina, koliki su napredak doživeli kompjuteri i kompjuterske igre, sa žaljenjem se mora konstatovati da Dž. R. R. Tolkin i njegova dela nisu eksploatisana okoliko koliko bi se moglo očekivati. Premda je čitav RPG žanr nastao modifikovanjem i proširivanjem Tolkinovog univerzuma, bilo je relativno malo kompjuterskih igara vrednih pomena, koje su striktno vezane za Srednju Zemlju. Osamdesete su godine po ovom pitanju bile, generalno, plodonosnije.

Iako je i pre 1982. bilo pokušaja da se „Gospodar prstenova” pretoči u igru, Hobbit je bio prvi ozbiljan projekat tog tipa, i kao takav izuzetno uspešan. Početak istorije avanturističkog žanra praktično se meri od te igre. „Beam Software”, firma koja je napravila Hobbita, objavila je još nekoliko naslova sa sličnom temom, ali je ostala upamćena po trilogiji koju čine Hobbit, Lord of the Rings: Game One i Shadows of Mordor. Iz tog doba potiče još jedna poznata trilogija za koju je zaslužna firma „Level 9”. Collosal Adventure, Adventure Quest i Dungeon Adventure, kasnije objavljeni pod zajedničkim naslovom Jewels of Darkness, snažno su inspirisani Tolkinovim svetom, ali su zbog odsustva autorskih prava njihova imena, kao i imena likova koji se u njima pojavljuju, izmenjena.

Nesumnjivo najpoznatije igre koje su nastale prema Tolkinovim romanima izašle su iz čuvenog „Interplaya”. Godine 1990. pojavio se Lord of the Rings: Vol 1., koji je nešto kasnije doživeo i CD izdanje. Uz Hobbita, on se smatra najvernijom i najuspelijom verzijom „Gospodara”, iako njegov scenario često odstupa od radnje opisane u knjizi. Nakon velikog uspeha prvog dela usledio je nastavak, Vol 2.: Two Towers (1991.), ali je posle toga „Interplay” odustao od objavljivanja finala trilogije, mada je tada bilo već dopola gotovo. Nikada nije objašnjen razlog. Krajem devedesetih popularno je bilo još jedno izdanje „Melbourne Housea”, War in Middle Earth, neobična mešavina RPG-a i strateške igre, o kojoj smo opširnije pisali još u „Svetu igara 5”.

Od polovine devedesetih Tolkinov svet se preselio u domen MUD (Multi–User Dungeon) igara, najpre kroz brojne BBS–ove a zatim, ekspanzijom globalne računarske mreže, i na Internet. U takvim avanturama, uglavnom čisto tekstualnim, igrači imaju punu slobodu kretanja kroz veliki svet, nailaze jedni na druge, komuniciraju, formiraju grupe, a vrlo često dolaze i u međusobni sukob. MUD igre su zapravo preteča danas popularnih grafičkih on–line RPG–ova poput EverQuesta. Postoji veliki broj takvih igara, od kojih neke funkcionišu i dan danas (LordMUD, Mirkwood, Mordor, MUME: Multi–Users in Middle Earth, Beleriand, Akallabeth itd.). Kao što se vidi iz njihovih naslova, nisu sve smeštene u period pred kraj Trećeg Doba; neke se protežu daleko u prošlost i tretiraju događaje opisane u „Silmarilionu”, pre svega rat protiv Morgota.

Entuzijazam nekih ljudi i njihova ljubav prema „Gospodaru prstenova” rezultovala je pojavom tzv. „user made” igara, nastalih u kućnim uslovima, praktično bez uloženih novčanih sredstava. Od njih ne treba očekivati visoke produkcijske domete, ali, što je vrlo zanimljivo, ima onih koje su više nego uspele. Recimo, adaptacija „Hobita” (http://thehobbit.n3.net) koju je uradio izvesni Brajs Ficsimons, važi za najuspešniju nakon verzije iz 1982. Neizbežno je pomenuti i verovatno najčudniju inkarnaciju istog romana nastalu relativno skoro (2000. godine), koja nosi naziv Manic Miner: The Hobbit - zadržavajući sve atribute legendarnog Manic Minera, autor je stvorio platformsku igru baziranu na Tolkinovom romanu. Ona, kao i njen nastavak Jet Set Willy: The Lord of the Rings, mogu da se nađu na www.lysator.liu.se/tolkien-games/entry/manicminer.html.

Nadajmo se da će filmovi koje s nestrpljenjem očekujemo oživeti interesovanje velikih kompanija i da će Tolkin ponovo postati stalni gost na našim kućnim mašinama. Uz neku novu verziju „Hobita”, klinci će otkriti čari kompjuterskog avanturizma.

Slobodan MACEDONIĆ