Gainward GF2 Ti/500 XP, Microstar G2Ti Pro-VTG

Pojava GeForce 3 čipova prouzrokovala je ozbiljno tumbanje na tržištu grafičkih kartica. Do tada neprikosnoveni GeForce 2 u GTS, Pro ili Ultra izvedbi nateran je da se iz vrhunske spusti u srednju klasu. Još gore su prošli GF2 MX i MX400 koji su tako spušteni u „ulaznu” kategoriju u kojoj su smenile generaciju čipova TNT2. Neko može reći da se ovo ne odnosi na naše tržište, međutim nije u pravu. Sve veća ponuda GF3 kartica prouzrokovala je značajno pojeftinjenje i masovnu pojavu kartica sa GF2 čipovima, a posebno je važno da sada ima i modela koje prave proizvođači lošijeg renomea. Do sada su samo najveći proizvođači dobijali najbrže čipove od „Nvidije”, međutim pojava GF3 čipa je i ovo promenila. Sada se GF2 GTS ili Pro kartice mogu naći i u izvedbi „Eaglea”, „InnoVisiona” i sličnih proizvođača, i to za malo više od 200 DM, što je cena za koju se do skoro kupovao MX400. Jeste da su proizvodi ovih kompanija lošiji od jednog „Asusa”, „Else” ili „Herculesa”, međutim, onaj ko traži brzinu za malo novca, svakako ne bi smeo da očekuje i ostale kvalitete koji krase skuplje modele boljih proizvođača.

Drugi podatak bitan za približavanje masama pravih GeForce2 (ne MX200/MX/MX400) kartica jeste nova verzija ovih čipova koji je „Nvidia” nazvala GF2 Ti200. Titaniumi su izrađeni u tehnologiji od 0,15 mikrona (umesto u 0,18), što znači da je proces proizvodnje jeftiniji. Ovo ima i pozitivan uticaj na performanse, jer savremenija tehnologija izrade znači i smanjenje potrošnje električne energije i mogućnosti rada na većem taktu. Tako novi čipovi bez problema rade na 250 MHz, što je do skora bilo rezervisano samo za GeForce2 sa oznakom Ultra, a da pritom koštaju mnogo manje. Nažalost, performanse GF2 Ti200 kartica neće biti na nivou GF2 Ultra, jer im je „Nvidia” propisala memoriju od 200 MHz (400 MHz – DDR), Ultre su uvek dolazile sa taktom memorije od 230, tj. 460 MHz. Sve ovo pokazuje da bi GF2 Ti200 trebalo da se pozicionira malo ispred GF2 Pro modela (200 MHz čip, 200/400 MHz memorija). Da bi se i „lično” upoznali sa novim čipom, poslužile su nam dve nove kartice, po jedna iz „Gainwarda” i „Microstara”.

Gainward GF2 Ti/500 XP

Neka vas ne zbuni oznaka „Gainwardovog” modela, jer nešto poput „GF2 Ti500” ne postoji. Ovo je samo marketinški trik kojim ovaj proizvođač želi da privuče više kupaca. Naime, na ovu karticu je ugrađeno 64 MB DDR memorije deklarisane na 4 ns, što je brže nego što „Nvidia” „propisuje” (5 ns). Ovako kvalitetna memorija garantuje da se takt memorije potpuno legalno može podići na 500 MHz, što je 25 odsto više od deklarisanog. Što se kvaliteta izrade tiče, on je na standardno visokom nivou. Ponovo je iskorišćena crvena štampana ploča, a izuzetnom vizuelnom utisku koji ova kartica ostavlja značajno doprinose i hladnjaci i ventilator na grafičkom čipu. Uobičajeno za ovog proizvođača, kartica raspolaže i sa „Philipsovim” video čipom čije su ViVo mogućnosti odavno poznate. Kartica po defaultu radi na 250/400 MHz, a najviše što smo mi uspeli je 290/535 MHz! Prosto fenomenalne overklok mogućnosti očigledno su posledica visokog kvaliteta izrade i korišćenih delova. Tako ubrzana, uz i dalje besprekornu stabilnost, kartica postiže 30 odsto bolje performanse i tada gotovo da ne zaostaje za GF3 karticama. Još jednom, fenomenalno!

Microstar G2Ti Pro-VTG

„Microstarov” model je, makar što se tiče deklaracije, u dlaku jednak. I ovde je iskorišćeno 64 MB memorije deklarisane na 4 ns, GF2 Ti200 čip kao i „Philipsov” video čip. Kao bonus ide DualBIOS, specifičnost sa kojom smo se sreli i na poslednjem MX modelu ovog proizvođača testiranom u našem časopisu. Kvalitet izrade je nešto lošiji, međutim, i dalje je saasvim pristojan. Kao i prethodna, i ova kartica radi na default vrednostima. Što se overklok mogućnosti tiče, daleko su ispod očekivanih, pa je ovo i najveće razočaranje koje nam je priuštio G2Ti Pro-VTG. S obzirom na korišćene čipove, očekivali smo da memorija uspešno radi na 500 i više MHz, međutim praksa je pokazala da sve preko 450 MHz uzrokuje nestabilnost sistema. U principu, ovo i nije overklokovanje u pravom smislu reči jer se takt ne podiže iznad onog koji je propisao proizvođač, već do njega (memorija je obeležena sa „4 ns”, tj. treba da radi na 500 MHz). Sumnjamo da je u pitanju problem na konkretnom primerku, jer na default taktu nema nikakvih problema. Mnogo je verovatnije u pitanju problem sa pregrevanjem memorijskih čipova prouzrokovan nedostatkom hladnjaka na njima. Nije nam jasno zašto se „Microstar” odlučio na ovu uštedu jer su, kao što se vidi, negativne posledice mnogo izraženije. No kako na default taktu kartica radi odlično, ovaj nedostatak treba da uzimaju u obzir samo „napredniji korisnici”, kako se često nazivaju overklokeri.

Kvalitet prikaza koje daju obe kartice odličan je kada su u pitanju niže rezolucije, dok se u višim Gainward izdvaja. Iako nije bolji, „Microstar” ipak zaslužuje pohvale, jer je kvalitet prikaza na ovom modelu znatno bolji u odnosu na prethodne. Svi video ulazi i izlazi na obema karticama funkcionisali su dobro.

Na default vrednostima, obe kartice imaju apsolutno jednake performanse. Overklokovanjem, one se kod Gainwarda podižu za 30 odsto, a kod Microstara svega nešto više od 10 odsto, zbog pomenutog problema sa memorijom. Kada se u konačno razmatranje uključi i cena dobija se očekivan zaključak. „Microstarov” model je cenovno znatno pristupačniji i nameće se kao logičan izbor za sve koji žele dobar i ne preterano skup proizvod. Još ako pritom imate potrebu i za ViVo mogućnostima, kupovina ovog modela može da bude odličan posao. S druge strane, „Gainwardov” model je osetno skuplji, otprilike onoliko koliko je i brži/kvalitetniji. Njegova cena je daleko iznad onog što smo pomenuli na početku teksta, međutim odlična slika i fenomenalne performanse su ono što njegovu kupovinu u potpunosti opravdava. Iskreno sumnjamo da je ikome potrebno išta brže od ovog Gainwarda, pogotovo kada se overklokuje; tada su GF3 kartice samo malo brže, a svima je poznato koliko su skuplje.

Saša UZELAC