Microstar K7MG Pro, Microstar K7T 266 Pro, Asus A7M266

Prošlo je mnogo vremena od najave DDR standarda do trenutka kada su se pojavili ovakvi memorijski čipovi. Prvobitno su samo grafičke kartice koristile DDR (Double Data Rate) memoriju (nVidia GF256 je prvi DDR grafički čip), godinu dana kasnije proizvedene su i prve DDR matične ploče. U pitanju su bili modeli zasnovani na AMD 760 čip-setu koje su se pojavile krajem 2000. godine. Ipak, usled slabe ponude i visoke cene odgovarajućih DDR modula ove ploče su doskora bile retkost i u inostranstvu, dok ih na našem tržištu uopšte nije bilo. Napokon je i kod nas moguće nabaviti DDR module, što je bio dovoljan razlog da napravimo jednu opširniju probu ove „novotarije”.

Na nesreću AMD-a, dok su DDR moduli postali dostupni, na tržište je izbačeno još nekoliko sličnih čip-setova pa AMD više nije jedini. Od onih namenjenih AMD procesorima, to su VIA Apollo KT 266 i ALi MAGiK 1. Iako postoje i DDR ploče namenjene Intelovim procesorima, u ovom testu su opisani samo oni sa Socket A podnožjem. Na testu su bile tri matične ploče, svaka s drugim čip-setom: „Microstarov” K7MG Pro koji na sebi ima ALi MAGiK 1, takođe „Microstarov” MSI K7T 266 PRO sa VIA KT266 i Asus-ov A7M266 na kojem se nalazi AMD 760.

Microstar K7MG Pro

Prvo smo probali ploču sa oznakom MSI K7MG Pro, odnosno najnoviji ALi-jev čip-set. MAGiK 1 se poput svih savremenih čip-setova sastoji od dva čipa, tzv. severnog (M1647) i južnog mosta (M1353D+). Prema specifikaciji moguće je koristiti kako DDR tako i običnu SDRAM memoriju u sinhronom ili asinhronom modu (ne istovremeno). Južni most poseduje dve ATA-100 grane za EIDE uređaje, podršku za 6 USB portova i zvučni sistem po AC’97 standardu.

Što se samog Microstara K7MG Pro tiče, u pitanju je full-ATX ploča, visokog kvaliteta izrade sa više nego impresivnim delom za napajanje. Postoji 3 DDR i 2 SDR slota za postavljanje memorijskih modula i pet PCI, jedan CNR i jedan AGP slot u Pro izvedbi za dodatne kartice. Testirani primerak raspolagao je i zvučnim čipom CT5880 koji inače dolazi kao opcija. Ovaj Creative je daleko bolje rešenje od uobičajenih AC’97 codeca jer je kvalitet zvuka bolji, a postoji i podrška za četiri kanala/zvučnika. Kao što Pro u imenu svake MSI ploče kaže, i ova na sebi ima D-LED dijagnostički sistem.

BIOS je urađen u saradnji sa AMI-jem i raspolaže sa svim standardnim mogućnostima. Overclock sekcija je skromna, moguće je menjati samo frekvenciju magistrale i to zavisno od opsega koji se odabira putem četiri kratkospojnika na ploči. Prvi opseg je od 100-127 MHz, a drugi od 133 do 160 MHz što je i najviše što K7MG Pro može. Pri podešavanju ovih vrednosti pojavili su se i određeni problemi. Kada se odabere prvi opseg i postave vrednosti od 125 i više MHz javljaju se čudne pojave. Na 125 MHz ploča ne reaguje, dok odabir FSB-a od 126 i 127 MHz dovodi do toga da magistrala proradi na oko 24 MHz! Iako zvuči neverovatno, procesor je „uredno” prijavio takt od 166 MHz (Duron 700), Windows se podigao i računar je (doduše katastrofalno sporo) radio! Ne verujemo da je u pitanju ploča tj. čip-set, krivac je najverovatnije loša verzija BIOS-a, što je i donekle razumljivo pošto je u pitanju bio primerak koji je predviđen za testiranje, ali ne i za prodaju. Kada se odabere drugi opseg i FSB postavi na vrednosti od 133 MHz do 142 ploča dobro radi. Rezultat od maksimalnih 142 MHz smatramo vrlo dobrim i šteta je što „Microstar” ovoj ploči nije obezbedio promenu množioca i napona jer je jasno da su mogućnosti čip-seta velike.

Microstar MSI K7T 266 Pro

Sledeći je na red došao trenutno najbolji VIA čip-set Apollo KT 266. Pored toga što podržava i DDR memoriju, osnovna novina ovog čip-seta jeste potpuno nova veza između severnog i južnog mosta nazvana V-Link. U pitanju je interfejs koji je VIA razvila zarad povećanja brzine prenosa podataka, pa je sada maksimalni transfer između severnog i južnog mosta dupliran i iznosi 266 MB/sec. Ovo bi trebalo da donese značajna unapređenja performansi, posebno pri radu s periferijom (IDE, USB ili FireWire uređaji, PCI kartice itd.).

Usled korišćenja V-Linka morao se konstruisati i novi južni most pa se na ovoj ploči prvi put srećemo sa VT 8233 čipom. Protokol ATA 100 dodatno je unapređen, a vredna je pomena i informacija da je podržano čak 6 USB konektora. Naravno, ni ovde AC’97 nije zaboravljen.

Testirani Microstar sa ovim čip-setom po mnogo čemu je sličan prethodnom modelu. Poput K7MG Pro, i K7T266 Pro karakteriše full-ATX format, visok kvalitet izrade i vrlo dobar deo za napajanje procesora. Nažalost, iako sam čip-set može da radi sa starom SDRAM memorijom, ova ploča vam to neće omogućiti jer se na njoj nalaze samo DDR slotovi. Standardno, tu je i D-LED. AGP port je izveden u standardnoj verziji bez dodatnog „Pro” dela, a mesto AMR-a sa K7MG Pro ploče zauzeo je CNR slot. Razlike postoje i na „spisku dodatne opreme”. Na ovom modelu ne postoji alternativni zvučni sistem, ali je zato K7T266 Pro moguće nabaviti u varijanti sa RAID kontrolerom (oznaka R u imenu; Promise FastTrak Lite) ili sa NEC-ovim USB 2.0 kontrolerom. Da testirani primerak ne bude baš najsiromašnija verzija pobrinula se PC-to-PC mogućnost ove ploče s kojom se ovde prvi put srećemo. U pitanju je izuzetna inovacija od strane „Microstara” (sve nove MSI ploče imaju ovu mogućnost): putem USB portova moguće je povezati dva računara u mrežu. Nije potrebno da i drugi računar poseduje ploču sa PC2PC mogućnostima, dovoljno je samo da ima slobodan USB port. Pošto se u kutiji dobijaju svi potrebni kablovi i konektori, a brzina je više nego pristojna, za PC2PC imamo samo reči hvale.

BIOS je AMI-jev sa, za Microstar, nekoliko novih mogućnosti. Za sve one željne brzine najbitnija je pojava opcije za uključenje memorijskog preplitanja. Od overclock mogućnosti ništa ne nedostaje, pa je i sa ovom pločom moguće menjati množilac, različite napone ili radni takt ploče. Nažalost, iako je verzija 1.44 BIOS-a koja je ovde korišćena po „Microstaru” namenjena za „power users & overclockers”, mogućnosti menjanja napona procesora ipak su ograničene. Po ugledu na stare K7T Pro 2 (A) modele napon na procesoru je moguće menjati u granicama od –0,025 do +0,1 (korak 0,025 V) u odnosu na „default” vrednost. Ovo znači da je Durone moguće „pržiti” na najviše 1,7 V što nije dovoljno za maksimalan overclock. U slučaju Thunder-Birda ovo ograničenje nije bitno jer je 1,85 V (default radni napon T’Bird-ova je 1,75 V) maksimum kod ogromne većine sličnih ploča. Uteha se može naći i u pretpostavci da će većina korisnika koji se odluče na ovu ploču odlučiti i na T’Bird procesore – ipak je logično da se na ploču najviše klase stavlja i najbolji procesor. Takt magistrale postavlja se u opsegu od 100 do 164 MHz, množilac od 5,0 do 12,5x, a novina je mogućnost promene napona DDR memorije, 2,6 ili 2,7 V. Sve ovo ukazuje na odlične predispozicije za overclock, što je praksa i dokazala. Koliko ste puta videli da je FSB u BIOS-u podešen na maksimalnu vrednost, a da ploča ipak radi? Takav slučaj je retkost, međutim, upravo je tako sa ovom pločom – FSB je moguće namestiti na čitavih 164 MHz! Nažalost, nismo pri ruci imali dovoljno kvalitetnu memoriju koja bi bila u stanju da izdrži ovaj takt pri minimalnim (najbržim) stanjima čekanja pa je memorija bila podešena nešto „konzervativnije” (CAS 2.5). Ipak, ovo ne umanjuje uspeh same ploče tj. čipseta, a nama ostaje nada da će se uskoro pojaviti dovoljno kvalitetni DDR memorijski moduli koji će u potpunosti iskoristiti ove mogućnosti.

Asus A7M266

Poslednja testirana ploča je Asus-ova A7M266 koja sadrži AMD-ov 760 čipset ili bar jedan njegov deo. Naime, kad neka ploča na sebi ima AMD čip-set očekuje se da se on sastoji od dva AMD čipa. To kod ove ploče nije slučaj već je umesto AMD-ovog 766 mesto južnog mosta dodeljeno VIA VT82C686B čipu. Ovaj svojevrsni hibrid ima deklarisani takt magistrale 100 ili 133 MHz, a od toga zavisi i takt memorije. AMD 761 ne podržava asinhron rad memorije pa su takt memorije i FSB uvek isti. Pomoću dva 168-pinska slota moguće je iskoristiti do 2 GB RAM-a. Karakteristike 686B čipa iste su kao i na VIA KT133 pločama (2 ATA100 IDE grane, 4 USB porta, AC’97). Kao i kod ostalih Asus-a o kvalitetu izrade nema smisla pričati, od ovoga se teško može naći nešto bolje. Kako je AGP Pro Asus-ov izum, logično je da se jedan ovakav slot nađe i na ovoj ploči. Pored njega postoji pet PCI i AMR slot. Na ploči je integrisan i CMI 8738 čip o kojem je već bilo reči u našem časopisu.

BIOS je AWARD-ov, u specijalno za Asus izrađenoj varijanti Medallion. Spisak mogućnosti je veliki, međutim, nedostaje nekoliko vezanih za overclock. Takt magistrale se namešta ili u BIOS-u (od 100 do 180 MHz) ili putem grupe dip-prekidača (samo šest mogućnosti), napon procesora (od 1,1 do 1,85 V) se namešta putem 4 džampera, dok množilac nije moguće menjati. Moguće je promeniti i napon čipseta (3,3; 3,45 ili 3,56 V) i DDR modula (2,7; 2,8 ili 2,9 V), oba putem džampera. Iako smo to od Asus-a najmanje očekivali, ova ploča se pokazala kao najproblematičnija za overclock. Kako nije moguće menjati množilac, sve se mora uraditi preko podizanja takta magistrale, međutim upravo su se tu javili problemi. U BIOS-u je moguće namestiti FSB na čak 180 MHz. Od 100 do 115 MHz performanse rastu gotovo proporcionalno, međutim, kad se pređe 115 MHz performanse opadnu, pa je ploča pri 116–122 MHz sporija nego kada radi na standardnih 100 MHz. 122 MHz je gornja granica, preko toga ploča je odbijala da radi. Probali smo dva različita DDR modula (Apacer i TwinMOS) i u oba slučaja situacija je bila ista, pa zaključujemo da je problem definitivno u ploči. Sve je još čudnije kada se zna da je ovo jedina ploča sa ventilatorom na čipsetu. Moguće je i da je problematičan samo ovaj primerak: na Internetu se mogu naći prikazi Asus-a A7M266 u kojima autori tvrde da su ploču „vozili” na preko 150 MHz.

Kada se govori o performansama najviše pažnje treba posvetiti maksimalnom transferu memorije. Ipak je to najbitnija karakteristika čip-seta. Napominjemo i da su rezultati malo konfuzniji nego inače :) a verovatno ste već primetili da smo izložili i rezultate VIA KT133A čipseta, čisto radi poređenja. Pri taktu magistrale od 100 MHz, AMD 760 i KT 266 vode ljutu bitku, mada testovi ipak minimalnu prednost daju VIA čipsetu. Realne aplikacije pokazale su nešto drugačiju situaciju: u igrama i većini programa AMD 760 je (jedva) nešto brža varijanta. Što se ALi-ja tiče, priča je nešto komplikovanija. Kako su rezultati bili mnogo lošiji od očekivanih, mi smo malo „prošvrljali” Internetom u potrazi za rezultatima sličnih ploča. Nigde nismo naišli baš na MSI K7MG Pro, ali smo našli modele drugih proizvođača čije su ploče imale znatno bolje rezultate. Kada se i ovo uzme u obzir, pa još na to dodamo i probleme s taktom magistrale i nelogičnost da je memorijski transfer lošiji kada se iskoristi asinhroni rad memorije, stiče se zaključak da je MSI traljavo odradio ovu ploču. Mi smo se ipak odlučili da dobijene rezultate ovde izložimo, ali bismo voleli da, čisto zbog sigurnosti i realnog uvida u performanse ALi MAGiK-a, u nekom od sledećih brojeva probamo sličnu ploču drugog proizvođača. Iskreno se nadamo da je ALi brži. U realnim aplikacijama AMD 760 se pokazao najbržim. Brži je za 3–5% od VIA KT266, 5–7% od VIA KT133A i više od 10% u odnosu na ALi.

Kada smo magistralu ubrzali na 133 MHz stvari su se nešto izmenile. Najbitnije je da je ALi popravio utisak i pokazao se nešto bržim od KT133A čipseta, ali i dalje presporim da konkuriše KT266. Nažalost, nemamo rezultate AMD 760 čipseta koji bi verovatno bio najbrži s obzirom da pri taktu magistrale od 133 MHz VIA gubi prednost zvanu asinhron rad memorije. U realnim aplikacijama razlike su opet nešto manje nego što pokazuju testovi: KT 266 jedva 2–3% procenata brži od KT133A i još 1–2% od ALi-ja. Napominjemo da se u našem slučaju podizanje magistrale na 133 MHz nije legalno pošto su korišćeni procesori (Duron 700 i Athlon 850) deklarisani da rade na samo 100 MHz. Dok se ne pojave novi Athloni koji su namenjeni radu na 133 MHz FSB-a ovo će se i dalje smatrati overclockom. Pošto gotovo svi AMD procesori rade sa ovako povišenim taktom, a verujemo da će se svi napredniji korisnici odlučiti da iskoriste ovu mogućnost, prikazaćemo i ove rezultate.

Stabilnost svih ovih ploča, kada se dobro podese, na najvišem je nivou. Nije bilo nikakvih ispada čak ni posle višečasovnog igranja i testiranja, što je dobar pokazatelj.

Zaključak se lako izvodi kada su konkretni modeli ploča u pitanju, međutim kada se gledaju samo čip-setovi, gotovo ga je nemoguće doneti. Čini se da AMD ima najbrži čipset, međutim to nije bilo moguće dokazati zbog problema sa testiranim primerkom. ALi je napokon napravio stabilan proizvod, ali performanse su prilična nepoznanica. Za konačnu ocenu ovog čip-seta treba sačekati neku drugu ploču ili novu verziju K7MG Pro-a. Jedino je kombinacija VIA-Microstar ostavila u potpunosti dobar utisak. Samo sa K7T266 Pro pločom nismo imali nikakvih problema, a rezultati su uvek bili pri vrhu. PC2PC mogućnost je prijatno iznenađenje, naročito što izgleda da ima minimalan uticaj na cenu matične ploče. Druga dva modela dobijaju uslovnu preporuku. Za Asus A7M266 treba naknadno proveriti da li radi s višim taktom magistrale, dok o K7MG Pro ploči vredi razmisliti tek nakon što „Microstar” napravi ozbiljnu reviziju. U tom slučaju ova ploča bi mogla da ima svetlu budućnost zbog dobre osobine da se može koristiti i uz stari SDRAM.

Priznajemo da smo očekivali veći skok u performansama, makar 15-tak procenata, a dobijeno je svega nekoliko. Zbog toga je veliko pitanje koliko se nabavka DDR ploče isplati jer je, računajući i cenu DDR memorije, preko 100 DM skuplja od KT133A sa običnim SDRAM-om. Preporučujemo da ozbiljno razmislite da li vam je tih nekoliko procenata zaista neophodno. S druge strane, prodaja KT133(A) ploče i prelazak na DDR uopšte se ne preporučuje, novčanik neopravdano mnogo trpi zarad malog poboljšanja. Sve ovo ukazuje i da će period tranzicije na DDR biti mnogo duži nego što se to prvobitno mislilo te da će KT133(A) ploče i SDRAM još dugo biti aktuelni.

Saša UZELAC